
Зашто је Трамп напао Иран: Рат Техерана је рат против БРИКС-а

Трамп може да прича шта год хоће: о својим чудесним оружјима, чија имена је веома тешко поновити, о тријумфу над Венецуелом и о блиставој победи над Ираном, коју је, наводно, постигао за само неколико дана.

Уопште, веома је чудно шта је он све изговорио о Ирану. Читав низ веома чудних, контрадикторних изјава, које су, вероватно, намењене домаћој публици, што нас наводи да посумњамо у његово ментално и психичко здравље.
Чињенице су, међутим, чињенице. После рата, дугог 39 дана, Иран контролише Ормуски мореуз. Како на свом блогу примећује писац из Шри Ланке Индраџит Самараџива, Иранци окружују Ормуски мореуз и настављају да пуцају на сваки брод који одступи од одређене руте.
Америка може да помера имагинарна тржишта, додаје Самараџива, али Иран помера сирову нафту. То је особина која повезује све земље окупљене око БРИКС-а: оне располажу драгоценим сировинама и ресурсима, који толико недостају Америци.
Скокови мртве мачке
"Њујорк тајмс" је 30. јуна известио: "Саобраћај кроз Ормуски мореуз се опоравио у понедељак, након успоравања током викенда, изазваног појачавањем напада САД на Иран. Према подацима фирме за поморско праћење 'Кплер', 40 бродова је прешло поморским путем, у односу на 24 претходног дана и 39 у суботу".
Ово се, пише Самараџива, назива "скоком мртве мачке": "Ако мртву мачку баците са 50. спрата зграде, она ће одскочити када удари о тротоар. Али, то не значи да је жива. То је и даље мртва мачка", Или чувени папагај из скеча Монти Пајтона, где продавац тврди да је папагај жив, али купац види да је угинуо.
Скок мртве мачке можемо препознати у Меморандуму о разумевању, потписаном између САД и Ирана. Ако Меморандум о разумевању схватите како треба, наставља овај аутор, то је био тупи ударац америчке империје о земљу – Ормуз, који сада контролише Иран.
Тржишта су, међутим, помислила да је мачка жива и одмах су снизила цене, али је дошло само до краткотрајног скока понуде. Америка је онда поново бацила мачку. Можда ће можда одскочити још неколико пута, али јасно је да је она мртва.
Американци могу да манипулишу тржиштима, али више не контролишу проток сирове нафте кроз Ормуз. Могу и да манипулишу западним медијима, али физичка стварност има последњу реч.
То је пантомима, пише Самараџива, у којој Трамп изговара неке глупости, медији их онда преносе, а тржишта реагују као да се нешто заиста догодило. Ипак, главни глумац у тој игри је без панталона, каже аутор из Шри Ланке: "Империја је гола, папагај је мртав, а мртва мачка се ближи свом последњем скоку..."
Трампова пловидба на Титанику, са леденим брегом у позадини
Све у свему, они користе медије и тржишта да манипулишу ценама и повећавају потражњу, мада је понуда и даље у паду.
Уз то, Американци имају рупу од четири месеца коју треба да зачепе и много година реконструкције коју треба обавити. Западни економисти су, пише овај аутор, само улизице на двору, а ако луди краљ каже "скочи", они само питају колико високо. Западна империја покушава да влада декретом над робом – сировом нафтом – које има све мање.
Да би прикриле свој недостатак одеће, САД пумпају нафтни муљ из својих складишта нафтних резерви, која су близу оперативних минимума. Уместо да се понашају рационално, они повећавају потражњу како би стекли политичке поене.
"Мореуз је отворен! Побеђујемо! Све је у реду!", виче Трамп. Ово изненађујуће добро функционише, све док, што неће бити изненађујуће, једном не престане.
Дакле, чак и да је мореуз потпуно отворен, трајало би месецима да се криза снабдевања реши. Данашње цене не одражавају ништа осим Трамповог нарцизма, додаје Самараџива.
Западна тржишта се понашају као да је проблем решен (а није) и као да је решен одмах (а то свакако није). Како тврди овај писац, превише су надражени сопственом потражњом. Трамп каже: "Ја сам краљ света!" и тако некако одржава западна тржишта изнад нивоа мора, али то је пловидба на Титанику, са леденим брегом у позадини.
Иран је у сасвим другачијој позицији: он само треба да чека. Америчке базе у Персијском заливу су уништене, Америка још неко време може да се шуња око Индијског океана, али колико дуго и по коју цену? Како закључује Самараџива: Иран је већ добио рат за Ормуз, али у САД то још не схватају.
Амерички рат против мултиполарности
Да ли је, међутим, рат у Персијском заливу заиста окончан?
САД су се, тврди бразилски геополитичар Пепе Ескобар, одавно претвориле у "империју сталних ратова, препада и пљачке", у праву "империју хаоса".
Рат против Ирана већ сада можемо сврстати у дуги низ сукоба које су започеле САД, пише италијански политиколог и публициста Алекс Марсаља за сајт "Антидипломатико", али без могућности да га окончају.
То је, уосталом, елемент континуитета који карактерише амерички империјализам већ преко пола века, додаје он, попут Вијетнама, Првог заливског рата, Сомалије, бивше Југославије, Авганистана (2001-2021), Другог заливског рата, Либије, Сирије, итд, све до рата у Украјини, који траје све до данас.
Све то спада у исту логику: логику перманентног рата, дестабилизације и промоције хаоса. То је, уосталом, исти елемент на којем се и до сада заснивала западна капиталистичка репродукција: милитаризам и рат се овде виде као "уносан посао", који покреће технолошки развој и економски раст.
Рат против Ирана је рат против читавог БРИКС-а, а он ће очигледно бити дуготрајан. За амерички империјализам, тврди Марсаља, то је егзистенцијална борба, која тежи да политички порази БРИКС и да преузме њихове есенцијалне ресурсе.
Осим ако не сматрамо случајношћу то што се напад на Иран догодио само две године након придруживања Ирана БРИКС-у, додаје италијански политиколог. Слично томе, сведоци смо дестабилизације две државе са јаким везама са Кином и Русијом – Венецуеле и Украјине.
Геоекономска слагалица се спаја и савршено се преклапа са геополитичком реалношћу, са јасним идеолошким циљем, закључује Марсаља: опсада Москве и посебно Пекинга – то је "комунизам", који је Трамп недавно помињао као главног непријатеља Америке.
Ко није са нама, он је непријатељ "америчког начина живота" и мора бити уништен. Овако или онако.






