Америка против Хага или како је Марко Рубио постао Србин

Недавна објава Вашингтона да ће "демонтирати" Међународни кривични суд (МКС) у Хагу, као претњу независности и уставно-правном поретку САД, наишла је углавном на осуде широм света. Највише је било повика да Американци негују двоструке аршине и желе да њихови злочини прођу без казне.

Онда се јавио лидер СНСД-а Милорад Додик, који је подржао иницијативу САД и изјавио да Америка "данас заступа став који Република Српска има већ три деценије". Када суд постане средство политике, престаје да буде место правде, објаснио је Додик.

Додик: САД данас заступају исти став који Срби већ дуго имају о суду у Хагу

Америка јесте крива за лицемерје у погледу МКС у Хагу, али не зато што сада хоће да га затвори, већ зато што га је основала на првом месту.

Оснивање суда уз благослов Клинтона

Наиме, МКС је "чедо" међународне комисије која је била инспирисана Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију (МКТЈ), ад хок "судом" који су УН без надлежности успоставиле деведесетих година прошлог века.

Кључну улогу у оснивању и уређењу МКТЈ имао је Дејвид Шефер, којег је тадашњи председник САД Бил Клинтон 1996. именовао за првог "амбасадора за питања ратних злочина". Шефер ће касније по истом обрасцу основати трибунале за Руанду, Сијера Леоне и суђење Црвеним Кмерима. Управо он је предводио амерички преговарачки тим при оснивању МКС и потписао Римски статут у име САД, 2000. године.

МКС је, очигледно, требало да има улогу кључног инструмента "једнополарног" света под контролом либералних глобалиста. Проблем је настао већ следеће године, када је на власт у САД дошао Џорџ Буш Млађи, десио се напад на њујоршке куле-близнакиње и Пентагон, а Америка је покренула "рат против тероризма". Ново, неоконзервативно руководство САД нису занимали трибунали већ брига да алатка не измакне контроли.

Амерички Конгрес је зато одбио да ратификује Римски споразум, а у августу 2002. је донео и "Закон о заштити припадника оружаних снага" којим се Белој кући дозвољава војна интервенција против МКС уколико ухапси било ког Американца. Тзв. "Закон о инвазији Хага" такође оставља простор за војно решење уколико МКС узме на зуб америчке савезнике, посебно Израел.

Покушали да "суд" употребе против Русије и Путина

То што САД не признају јурисдикцију МКС није нимало сметало председнику Џозефу Бајдену да у марту 2023. подржи "оптужницу" коју је Хаг подигао против Владимира Путина, председника Руске Федерације – иако ни Москва није потписница Римског статута.

Бајден је изјавио како је "Путин очигледно починио ратне злочине" и наредио америчким властима да са МКС поделе "доказе" о томе. Иначе, фарсична оптужница је Путина теретила за "отмицу деце" из Украјине, што је чиста измишљотина кијевске пропаганде.

Бајденова Америка је чак покренула и процес оснивања "трибунала" за Русију, али је повратком у Белу кућу Доналд Трамп обуставио подршку тој иницијативи, па је оснивање тог "суда" спало на ЕУ и кијевски режим. 

Из исте кухиње: Шта спаја Међународни кривични суд за бившу Југославију и онај за Русију?

Русија је од почетка оспоравала и оптужницу МКС и европски трибунал као правно ништавне, а у мају 2026. донела и закон којим омогућава војну интервенцију у сврху заштите руских држављана заточених у иностранству. За сваки случај.

МКС је фаталну грешку направио у новембру 2024, када је издао налог за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа и тадашњег министра одбране Јоава Галанта, због ратних злочина и злочина против човечности у Гази. Иако Израел није потписник Римског статута, правдали су се да МКС има јурисдикцију на палестинским територијама, тј. у Гази и на Западној обали.

Непосредно пре тога, главни тужилац МКС Карим Кан оптужен је за непримерено понашање према подређеној женској сарадници, што је у јуну 2026. довело до његове суспензије.

Због оптужнице против Нетанјахуа, администрација Доналда Трампа је увела санкције Кану у фебруару 2025. године, скупа са неколико судија.

"Објава рата" Хагу

Америка објавила рат Хагу: Марко Рубио против МКС-а

Троје судија МКС је прошлог месеца поднело тужбу против Трампа пред савезним судом у Њујорку, са тезом да је указ којим им уводи санкције неуставан. Ово је највероватније и повод за "објаву рата" Хагу, коју је у име Вашингтона артикулисао државни секретар Марко Рубио.

Образлажући ту одлуку, Рубио је навео да постојање МКС ризикује да амерички полицајци и војници који само бране своју земљу због тога иду у затвор. Ако САД то прихвате, "био би то наш крај као суверене и независне државе", каже Рубио.

"Можда би се с тиме сложиле пристојније и подаништву склоне земље. Али ово је Америка", подсетио је Рубио и додао да су се амерички колонисти пре 250 година побунили против британске круне, између осталог, и због тога што су их хапсили и транспортовали преко океана да им суде у Енглеској.

Наш избор

Судбине Срба осуђених у Хагу: Свака казна је као доживотна, а одлазак кући пуста жеља

Амерички шеф дипломатије овде заиста звучи као Милорад Додик. Нажалост, превише српских политичара је у последњих 30 година веровало да су подаништву склонији од Америке и да је сасвим нормално да људи који су бранили отаџбину буду предати на суђење странцима.

Хаг и однос према Србима

У данашњој Србији ретки су они који ће принципијелно да критикују МКТЈ као нелегалан и нелегитиман. Већина критика и даље своди се на чињеницу да је тај трибунал осуђивао углавном Србе, а не друге учеснике југословенских ратова, као да се то десило случајно.

Свакако да није помогло што је управо Вашингтон од 5. октобра 2000. до сасвим недавно инсистирао да Србија и Српска морају у потпуности да се повинују Хашком трибуналу, а владе које су састављане у америчкој амбасади то без неког већег противљења испуњавале. 

Ако су САД сада намериле да демонтирају МКС "камен по камен ако треба", како је рекао Рубио, онда би било добро да иду до краја и ураде исто и са наслеђем МКТЈ. Јер кад суд постане средство политике, онда више нема везе са правдом.