
Машина, ипак, не може све: Читач пасоша збуниле близнакиње

Нови дигитални гранични систем Европске уније (ЕЕС) погрешно је повезао једнојајчане близнакиње, након чега је Британка задржана на граници, јер је систем показао да није евидентирала излазак из Шенгенске зоне, објавио је бриселски "Политико".

Британка која је запослена у "Политику", задржана је на аеродрому у Клуж-Напоки у Румунији при повратку у Велику Британију. Граничне власти су је оптужиле да се налази у Шенгенској зони дуже него што је дозвољено, јер је систем показивао да њен претходни излазак из зоне није евидентиран. Проблем је настао, јер је у систему била регистрована посета Амстердаму у априлу, али ту посету није обавила она, већ њена сестра близнакиња. Жена је граничним службеницима објаснила да има сестру близнакињу, али је у почетку била осумњичена да је користила њен пасош.
Након око 15 минута испитивања, дозвољено јој је да настави путовање.
Стручњаци наводе да је могуће да је систем помешао две жене на основу сличности биометријских података, док су граничне власти можда додатно погрешиле, јер нису провериле све доступне податке, укључујући пасош и отиске прстију.
ЕЕС, који је требало да замени печате у пасошима базом података са биометријским информацијама, почео је примену 10. априла, након вишегодишњих одлагања и од тада се путници суочавају са дужим чекањима због скенирања лица и узимања отисака прстију.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен раније овог месеца признала је да има нерешених "техничких проблема" и да је потребно "још доста посла".
Професорка сајбер политике на Универзитету у Луксембургу, Ниови Вавула, оценила је да је могуће да је дошло до проблема при регистрацији изласка у Амстердаму и неправилне контроле у Румунији. Она је навела да путници не би смели да се идентификују само на основу фотографије лица, већ и помоћу других података, преноси Танјуг.
Европска комисија је саопштила да не коментарише појединачне случајеве, али је навела да су државе чланице одговорне за податке унете у систем и да путници имају право да траже исправку личних података уколико сматрају да су погрешно обрађени.




