НАТО ни не помишља на мир: Како је Зеленски постао важнији од целе Африке

Одлука НАТО-а да и током 2026. године издвоји 70 милијарди евра за војну помоћ Украјини показује да Алијанса не рачуна на скоро окончање сукоба, већ да војну конфронтацију са Русијом претвара у дугорочну стратешку политику, оценио је виши саветник и портпарол aмбасаде Русије у Јужноафричкој Републици Кирил Калинин.

У ауторском тексту за РТ, Калинин наводи да je Алијанса престала да се претвара да је њена подршка Украјини привремена, као и да чињеница да европске државе већ другу годину заредом планирају издвајања од приближно 70 милијарди евра показује да је војна помоћ Украјини постала редовна буџетска ставка.

"То није ванредна мера. То је институционализација трајног ратног буџета – својеврсна претплата на непрекидну војну конфронтацију", оценио је Калинин.

Нова иницијатива Зеленског: Нацисти се враћају у Кијев на велика врата, док Запад ћути | Дан увече

Калинин тврди да европски приоритети најбоље долазе до изражаја кроз поређење са развојном помоћи Африци. Позивајући се на податке Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), наводи да су чланице Комитета за развојну помоћ током 2024. године читавој Африци доделиле 42 милијарде долара званичне развојне помоћи, док су саме институције Европске уније издвојиле око 7,5 милијарди долара билатералне развоје помоћи афричким државама. Истовремено, земљама које испуњавају услове за такву помоћ, пре свега Украјини, ЕУ је наменила 23,3 милијарде долара.

"Другим речима, једна једина држава добија готово три пута више средстава него што европске институције издвајају за читав афрички континент", истакао је он, оцењујући да се међународно финансирање све више прилагођава геополитичким приоритетима Брисела.

Руски дипломата истиче да Запад игнорише нападе украјинских снага на цивиле и као најочигледнији пример те тезе наводи гранатирање студентског дома у Старобељску 22. маја ове године, које је однело живот 21 студента, као и нападе на Херсонску област.

Калинин у тексту понавља званичан став Москве – Русија остаје отворена за политичко и дипломатско решење сукоба, али само уколико оно уважава њене кључне безбедносне интересе.

"Русија остаје отворена за озбиљне преговоре, али не и за процесе чији је једини циљ да Кијеву омогуће време за ново наоружавање", навео је он.

Позивајући се на изјаве председника Русије Владимира Путина и министра спољних послова Сергеја Лаврова, Калинин истиче да Москва неће прихватити мировни споразум који би био штетан по њене интересе, као ни размештање западних трупа и војне инфраструктуре на територији Украјине.

Он такође оцењује да трајни мир није могућ без отклањања узрока кризе, међу којима Русија истиче проблем украјинског национализма и неонацизма. Као показатељ да се тај проблем све више препознаје на Западу, Калинин наводи захлађење односа између Пољске и Украјине и упозорења Варшаве да неће подржати чланство Кијева у Европској унији док не буду решена историјска питања везана за Организацију украјинских националиста (ОУН) и Украјинску устаничку армију (УПА).

Закључујући анализу, Калинин оцењује да је ново вишемилијардно финансијско опредељење НАТО-а јасан сигнал да се Алијанса "не припрема за мир, већ за трајну конфронтацију", док Русија остаје спремна да размотри "разумне и озбиљне предлоге", али неће, како каже, бити "наивна" када је реч о будућим преговорима.