
Шуљок потписао крај мандата, Агнеша Форштхофер привремено на челу Мађарске

Након што је председник Тамаш Шуљок потписао 17. амандман на Устав, чиме је и формално потврђен престанак његовог мандата, премијер Петер Мађар саопштио је да ће ову функцију привремено преузети председница парламента Агнеша Форштхофер.
Мађар је у видео-обраћању истакао да овим потезом "престаје мандат председника, Уставни суд бива ослобођен, јача се правосудна самоуправа и ствара се уставни основ за оснивање Националне канцеларије за повраћај и заштиту имовине".

Амандман, поред промена у извршној власти, уводи и строго ограничење од максимално 12 година за посланички мандат.
Премијер је овај тренутак оценио као историјски корак у обнови уставног поретка, нагласивши да Мађарска тиме поново успоставља систем у којем је власт смењива и ограничена.
Парламент сада има рок од 30 дана да изабере новог председника државе.
Иначе, мађарски председник Тамаш Шуљок је потписао 17. амандман, којим се утврђује да мандат актуелног председника престаје дан након његовог ступања на снагу.
Шуљок је у видео-снимку објављеном на друштвеним мрежама навео да, будући да председник не може да упути уставне амандмане Уставном суду ради суштинске провере, он нема уставна средства да оспори тренутни амандман, упркос његовој потенцијалној неусклађености са уставним начелима, преноси агенција МТИ.
Истакао да потписивањем овог акта испуњава дужност прописану Основним законом, након што је пажљиво размотрио правне могућности и поступио у складу са својом савешћу.
"Мој потпис представља коначну потврду моје председничке дужности и знак мог апсолутног поштовања функције председника државе у свим околностима", поручио је Шуљок.
Премијер Петер Мађар оценио је да је реч о важном кораку у, како је навео, обнови уставног поретка и реформи државних институција.
За усвајање измена Устава гласало је 139 посланика, док је шест било против, пренео је раније мађарски портал Индекс.
Нова владајућа странка Тиса иницирала је измену Устава како би законски окончала мандат председника Шуљака након што је он одбијао да поднесе оставку.
Овај потез уследио је после Шуљокових покушаја да своју позицију одбрани мишљењем Венецијанске комисије и наглашавања потребе за уставним поступањем власти.




