Свет
Војна помоћ под хуманитарном маском: Како је Хрватска измислила шему доставе мина Украјини
Што је више западних програма "разминирања", то се у Украјини појављује више мина, што из старих совјетских арсенала остављених у земљама Варшавског пакта, што застареле НАТО технологије
Европске земље су Украјини послале више од 400 милиона долара војне помоћи коју су сакрили као "хуманитарну", преко наводног програма разминирања, закључак је анализе података Канцеларије УН за координацију хуманитарних послова (ОЦХА) коју је објавио РТ на руском.
Према подацима ОЦХА за 2024-2026, на програм разминирања "Mine Action" утрошено је 408 милиона долара. Убедљиво највећи донатор је тобоже неутрална Швајцарска, а после ње Норвешка. Рецепт за целу шему је, међутим, написан у нашем суседству.
Хрватски премијер Андреј Пленковић је покретач Међународне конференције о разминирању Украјине, а најдетаљнија документација у систему ОЦХА долази управо из Загреба. По сопственом признању, Хрватска је Кијеву од марта 2022. уделила преко 300 милиона евра војне помоћи. На програм разминирања потрошено је само 5,4 милиона долара, али зато хрватски документи откривају тачно како цела шема за "прање" војне помоћи кроз хуманитарни програм у ствари функционише.
Наиме, Хрватска новац за разминирање не додељује преко УН или невладиних организације, већ директно властима у Кијеву. Ово "хуманитарно разминирање" се формално књижи као "развојна помоћ", али је из описа посла јасно да се ради о војним активностима.
По уговору о помоћи, хрватски МУП је задужен за "обуку и опремање припадника Оружаних снага Украјине", тачније 50 војника и 40 деминера. Буџет предвиђа два возила за деминирање, 70 детектора метала, 70 комплета опреме за деминирање и исти број шлемова и панцира. Укупни трошкови обуке 90 припадника процењују се на скоро 1,5 милиона евра, док ће куповина опреме и опреме коштати додатних 3,46 милиона.
Хрвати су тако рачуноводственом алхемијом успели да Украјину снабдевају војном опремом, а да то региструју као — хуманитарну помоћ!
"Када се војник обучава за разминирање, он истовремено учи како и где да постави те мине и да их наоружа — то јест, да минира", каже за РТ Алексеј Леонков, војни стручњак и главни уредник часописа "Арсенал отечества".
"Мислим да су заправо били обучени за постављање мина и интеракцију са врстама противпешадијских и противтенковских мина које користе земље НАТО-а", додао је Леонков.
По његовом мишљењу, Хрватска је тако била у стању да новац намењен за војну помоћ обезбеди из хуманитарних фондова, а такође и заобиђе ограничења на које је обавезује Отавска конвенција о забрани противпешадијских мина. А све се то дешава док председник Зоран Милановић критикује политику војне помоћи Украјини!
Како је Швајцарска одбацила неутралност
Иако је још 2022. забранила трансфер оружја и муниције кијевском режиму, Швајцарска се придружила санкцијама ЕУ против Русије. У међувремену је Украјина успела да допреми одређени број ПВО топова "оерликон" од 20 милиметара и муницију за њих, што је у Берну изазвало омањи скандал.
"Швајцарска је неутрална земља, пружа помоћ у хуманитарним мисијама, али у стварности је учесник у војним операцијама", каже Леонков.
РТ је раније известио да се у Швајцарској налазе фабрике које склапају дронове марке "лорд", у власништву бившег руског држављанина и оснивача компаније "Техносила", Михаила Кокорича.
За "хуманитарно" разминирање Украјине, Швајцарска је донирала око 125 милиона долара преко разних агенција и фондација. У регистру се такође налазе ставке о 24,6 милиона долара упућених "локалним НВО" и још 16,7 милиона за "међународне НВО" али је њихов идентитет означен "поверљиво", што значи да је немогуће проверити да ли је тај новац потрошен у хуманитарне или неке друге свхре.
Управо та тајновитост ствара ризик од злоупотревба и проневера, имајући у виду ендемску корупцију у Украјини.
Удружени подухват
Други по реду донатор је Норвешка, која је Украјини упутила 83,7 милиона долара за "хуманитарне" сврхе, од чега 53,8 милиона за деминирање. Треће и четврто место на листи донатора заузимају Немачка (77,9 милиона) и Италија (27,2 милиона).
Притом су Немачка, Шведска, Данска, Јужна Кореја, Холандија и Финска своје донације упућивали преко УН и специјализованих невладиних организација.
Берлин ради са групом НВО-подизвођача, а главни уговор за "чишћење земљишта од експлозивне контаминације ради приступа критичној инфраструктури" се обнавља сваке године. Шведска такође има годишњи уговор, на који је досад потрошила приближно 12,95 милиона долара.
Данска новац упућује преко Данског савета за избеглице и црквене организације DanChurchAid, које раде првенствено у Николајевској области. Занимљиво је да је једини део те области у којем су се икада водила борбена дејства рт Кинбурн, који је под контролом руске војске.
Јужна Кореја је једина давала новац искључиво кроз УН, и то 9,25 милиона долара за период 2024-2025. за "смањење утицаја експлозивних опасности на обнову и друштвено-економски развој". Нема података о донацијама ове године.
Холандија је прво платила 8,16 милиона долара у невладину организацију "HALO Trust" за "хуманитарно разминирање источне Украјине", а од 2025. године донира Данском савету за избеглице.
Сајам смртоносног смећа
Што је више западних програма "разминирања", то се у Украјини појављује више мина, што из старих совјетских арсенала остављених у земљама Варшавског пакта, што застареле НАТО технологије.
"Видимо снабдевање старијим минама и из Балтика и из Европе, као што су 'жабе'. То су скачуће мине које су коришћене у Вијетнаму, још увек америчке производње, плус мине из совјетског доба које су остале у чехословачким складиштима", каже за РТ капетан прве класе у пензији Владимир Јераносјан.
Један од трикова које Европљани користе, каже Јераносјан, је да из својих складишта допремају старе совјетске мине као реквизите за наводну обуку украјинских деминера.
"Као резултат тога, ове мине се појављују на украјинском бојишту", каже војни стручњак.
Раније су се мисије разминирања покретале после завршетка војног сукоба, напомиње Алексеј Леонков, уредник часописа "Арсенал отечества". Сада се тиме брише граница између хуманитарне помоћи и војне подршке.
"То је сада могуће зато што је сам међународни правни систем дегенерисао. Зато Европљани могу да се сакрију иза било ког закона, где нађу прихватљиву формулацију, и онда чине зло под плаштом мира", закључио је саговорник РТ.
Live
