Ескалацијска доминација или како су САД трепнуле прве у Ирану

Да ли је Иран добио рат који није започео против Сједињених Држава? То није победа ни у једном конвенционалном војном смислу: пријављено је да је убијено око 3.500 Иранаца, а бомбардовање које су предводиле САД проузроковало је штету између 150 и 270 милијарди долара.

Ипак, одлука Доналда Трампа да паузира, уместо да интензивира, 13-ноћну летњу кампању бомбардовања у ствари представља степен признања да САД не могу постићи своје декларисане циљеве само војном силом.

"Почетни стандард Ирана за победу био је једноставно преживљавање", рекао је Х.А. Хелијер, стручњак за Блиски исток из Краљевског института уједињених служби (РУСИ). "Ако ништа друго, тај стандард је подигнут. Режим је показао да не иде никуда, а Техеран је променио рачуницу у Ормуском мореузу".

Протеклих пет месеци су јасна демонстрација како асиметрични сукоб може да преокрене ситуацију. Све што је Иран уз помоћ своје простране и планинске географије требало да уради јесте да задржи довољно пројектила и дронова како би застрашио трговачке бродове од коришћења Ормуског мореуза. Што су и урадили.

САД су, у међувремену, потрошиле најмање 38 милијарди долара и користиле више од 1.000 "томахавка" и 1.100 "јасм" крстарећих ракета вредних 2,6 милиона долара да бомбардују циљеве у Ирану – трећину и четвртину укупних залиха. "Томахавци", који коштају до 3,6 милиона долара сваки, можда неће бити замењени до 2031. године, наводе из института ЦСИС.

Изненађујуће је да су САД дозволиле да се кључна муниција троши таквом брзином. У понедељак, Трамп је покушао делимично да окриви Украјину, тврдећи да је Кијеву "дато толико војне помоћи" – иако Украјина никада није добила крстареће ракете дугог домета, већ само системе противваздушне одбране "патриот", пожурио је "Гардијан" да стане у одбрану Кијева.

Затишје пред буру или признање пораза: Зашто је Трамп обуставио нападе на Иран? | Дан увече

Ипак, "патриот" пресретачи ракета су, са друге стране, исцрпљени и њихов број је пао за 1.000 на око 50 посто укупних америчких залиха, што доводи до питања колико добро САД могу да наставе да бране своје базе у Заливу.

Нова ескалација у Црвеном мору за коју су одговорни Хути, ирански савезници у Јемену, додатно компликује слику. Побуњеничка група се у пролеће држала подаље од прве фазе америчко-иранског рата, али су сада, док Саудијска Арабија настоји да преусмери саобраћај нафте преко Црвеног мора, појачали нападе, циљајући рафинерију у саудијском граду Џизан протеклог викенда.

У међувремену, декларисани централни ратни циљ САД се можда више пута мењао, али је увек био максималистички – било да се радило о промени режима (што је показано убиством Алија Хамнеија), уништавању целог иранског ракетног програма или, како се најчешће наводи, спречавању земље да има нуклеарно оружје.

Ипак, САД немају средства да спроведу овај ниво захтева без ангажовања великог броја копнених снага за окупацију Техерана – невероватан потез за који САД нису показале знаке припреме. Претходне претње Доналда Трампа да ће бомбардовати иранске електране како би покушао да примора режим на капитулацију изазвале су забринутост да би се оне сврстале у ратне злочине, а он их је одустао у априлу, а затим и прошле недеље.

"Не мислим да се Иранци могу бомбардовањем натерати да прихвате америчке услове", рекао је Питер Рикетс, бивши саветник за националну безбедност Велике Британије. "Док САД не прихвате да не могу да постигну своје бомбардовањем, Иран има ефикасну полугу. Техеран може да апсорбује бол, а они знају да могу да затворе мореуз и какав ће то економски утицај имати на САД."

Резултујућа ситуација је оно што Рикетс назива "ескалацијском доминацијом" за коју каже да иде у прилог Ирану. Техеран, суочен са притиском САД да одустане од свог нуклеарног програма, може да продужи мировне преговоре, сачека да Бела кућа постане нестрпљива и поново покрене бомбардовање, а затим затвори Ормуз док САД не буду морале да престану са нападима јер је цена нафте превише висока предуго.

Питање је онда ко добија док нестабилна равнотежа траје. Техеран може веровати да има предност док се САД крећу ка изборима на средини мандата у новембру, с обзиром на то колико је рат непопуларан. Само трећина свих Американаца подржава рат, према истраживању Ројтерса/Ипсоса.

Лорел Рап, из истраживачког центра "Чатам хаус", рекла је да је "обновљени прекид ватре и обећање будућих разговора најмање лоша опција за Вашингтон" – мада је још један извор неизвесности да ли је то привлачно америчком савезнику Израелу, чији премијер Бенјамин Нетанјаху има своје изборе у октобру.