Ко је власник најважније споредне ствари на свету: Инфантино ставио фудбал на продају

Постоје тренуци када се у спорту више не говори о головима, тактици или шампионима. Када једна одлука отвори много дубље питање – коме заправо припада спорт који милијарде људи сматрају својим.

Наш избор

Политика испред спорта: Андреа Пирло, руске везе и фудбалски земљотрес у Италији

Управо се то догодило последњих дана након што је председник ФИФА Ђани Инфантино представио идеју која би могла да промени начин на који функционише светски фудбал.

План да се највреднија комерцијална права Светског првенства издвоје у нову компанију и делимично продају приватним инвеститорима није изазвао само незадовољство појединих савеза.

Отворио je питање које се до пре неколико година сматрало незамисливим – да ли највеће спортско такмичење на свету постепено престаје да буде заједничко добро светског фудбала и постаје инвестициони производ?

Реакције су стигле готово тренутно – Европска фудбалска унија (УЕФА) је оштро критиковала читав предлог, на "старом континенту" је почела потрага противкандидата који ће изазвати Инфантина на предстојећим изборима, а критике је чак упутио и Сеп Блатер, човек чији је пад пре више од деценије означио почетак нове ере у светском фудбалу.

"Нико нема права да продаје нашу игру!", повикао је Блатер, човек који је продао нашу игру.

Шта заправо предлаже ФИФА?

Према плану који је представио Инфантино, ФИФА би основала нову компанију под називом "ФИФА форвард ентерпрајз".

У њој би била концентрисана комерцијална права највреднијих такмичења под окриљем ФИФА – мушког и женског Светског првенства, Светског клупског првенства, телевизијских права, маркетинга, лиценцирања, продаје карата и других комерцијалних активности.

Процењена вредност нове компаније износи око 20 милијарди долара, а ФИФА би понудила до 20 одсто власничког удела спољним инвеститорима, чиме би прикупила више од четири милијарде долара свежег капитала. Према уверавањима ФИФА, спортска власт би остала у њеним рукама, док би сав приход био враћен у развој фудбала широм света.

На папиру, предлог делује као класичан финансијски модел којим се обезбеђује додатни новац за националне савезе. Управо је на том аргументу Инфантино и изградио своју презентацију.

Међутим, у пракси је све добило знатно сложенију политичку димензију.

Дајте новац или нема новца

Према информацијама које су процуриле из докумената достављених националним савезима, свака чланица ФИФА могла би да добије и до 40 милиона долара у наредном циклусу уколико подржи нови модел финансирања. Тај пакет састоји се од редовног програма "ФИФА форвард" и новог програма "Фаст форвард", који би био финансиран управо новцем добијеним продајом удела у новој компанији.

Уколико, међутим, пројекат не буде прихваћен, национални савези би остали само на редовном повећању средстава из постојећег програма, што износи око 10 милиона долара по савезу.

Управо је овај модел изазвао највише полемика.

Формално, нико није био приморан да гласа за Инфантинов план. Суштински, међутим, многи критичари постављају питање да ли је уопште могуће говорити о потпуно слободном избору када се пред националне савезе постави јасна финансијска разлика од чак 30 милиона долара.

За велики број мањих федерација, посебно у Африци, Азији, Карибима и Океанији, то није само питање већег буџета. То је новац који може да одреди да ли ћете изградити терене, финансирати омладинске лиге, плаћати селекторе или уопште организовати домаћа такмичења.

Зато су се моментално појавиле оцене да се не ради само о финансијском подстицају, већ о механизму који би могао значајно да утиче на политичку вољу чланица ФИФА.

Речју – ултиматум.

УЕФА повукла црвену линију: Први озбиљан отпор Инфантину

Да је предлог ФИФА схваћен као много више од још једне пословне одлуке, показало се већ неколико сати након што су детаљи плана доспели у јавност.

Уместо уобичајених дипломатских саопштења, из Ниона је стигао један од најоштријих одговора које је УЕФА упутила ФИФА у последњих неколико година.

"Овим је пређена граница коју институције које управљају фудбалом никада не би смеле да пређу. Душа и управљање фудбалом нису средства којима се тргује, посебно када не постоји никаква транспарентност о томе ко ће финансијски профитирати. Нико од нас није власник фудбала. Фудбал није ФИФА да би га продавала", поручила је европска кућа фудбала.

Тешко је пронаћи сличан пример у новијој историји односа две организације.

Иако су ФИФА и УЕФА годинама биле на супротним странама када је реч о календару такмичења, Светском клупском првенству или расподели прихода, овога пута критика није била усмерена само на процедуру, већ на саму филозофију управљања светским фудбалом.

Последњих година јавност је сукоб ФИФА и УЕФА углавном посматрала кроз призму све гушћег календара.

Инфантино је проширио Светско првенство на 48 репрезентација, покренуо нови формат Светског клупског првенства, повећао број утакмица и практично отворио простор за још веће комерцијалне приходе.

УЕФА је, с друге стране, инсистирала да су играчи већ на граници физичке издржљивости и да национална првенства, континентална такмичења и репрезентативни фудбал више не могу да издрже непрестано ширење календара.

Наш избор

Када политика умеша прсте у олимпијски спорт: Док је Русије, Запад неће желети мир

Међутим, предлог о оснивању компаније "ФИФА форвард ентерпрајз" померио је сукоб на потпуно други ниво. Сада више није реч о томе колико ће утакмица бити одиграно, већ ко ће у будућности контролисати највреднији спортски производ на свету.

Европа има свог кандидата

Отпор је формализован одмах по објављивању Инфантиновог плана – после саопштења, водећи европски фудбалски функционери почели да се окупљају око председника Европске клупске асоцијације Насера ел Хелаифија.

Према писању "Политика", све већи број утицајних људи у европском фудбалу у њему види човека који би могао да представља противтежу све већем утицају Инфантина у светској кући фудбала.

Незадовољство Инфантиновим стилом управљања није настало преко ноћи, али је управо овај предлог многима послужио као доказ да је ФИФА почела да доноси најважније одлуке без истинског дијалога са најзначајнијим актерима европског фудбала.

"Насер нема апсолутно никакве амбиције, никакву намеру, никакво интересовање за улогу у ФИФА и наставиће дискретно да подржава све институције светског и европског фудбала", изјавио је представник катарског функционера.

Подршка Ел Хелаифију, који је истовремено и власник двоструког европског шампиона Пари Сен Жермена, како наводе, не значи да Европа тражи новог председника ФИФА по сваку цену.

Она пре свега показује да је први пут после дужег периода створен широк фронт незадовољства који обухвата националне савезе, клубове и институције европског фудбала.

Савези сазнали из медија

Један од најчешћих аргумената критичара односи се на сам процес доношења одлуке.

Поједини национални савези, укључујући и Фудбалски савез Енглеске, саопштили су да о предлогу нису били званично обавештени и да су прве информације добили путем медија. Недостатак консултација, транспарентности и јасно дефинисаног механизма управљања постао је једна од главних замерки читавом пројекту.

УЕФА је због тога оценила да читав поступак представља опасан преседан.

Наводи се да, ако организација која окупља 211 националних савеза најзначајније одлуке доноси без претходног консензуса и јавне расправе, поставља се питање да ли се мења само финансијски модел ФИФА или и начин на који функционише светски фудбал.

Наравно, ни УЕФА није организација без интереса.

Европски фудбал данас генерише убедљиво највећи део светских прихода, има најјаче клубове, најгледанија такмичења и највећи утицај на глобално тржиште.

Зато иза угла вреба још један потенцијални проблем – да ли се УЕФА заиста бори за "душу фудбала или настоји да сачува сопствени утицај.

Критике из Русије: Инфантино је залутао

Критике су стигле и из Русије, чији је фудбалски савез већ више од четири године суспендован из такмичења ФИФА и УЕФА због сукоба у Украјини и још чека повратак на међународну сцену.

Почасни председник Руског фудбалског савеза (РФУ) Вјачеслав Колосков, један од најискуснијих фудбалских функционера у Европи, оценио да је председник ФИФА залутао и да би његов план могао да произведе дубоке поделе у светском фудбалу.

"Чини ми се да су у ФИФА заборавили на интересе националних савеза и играча. Те ствари су пале у други план. Све се своди само на константну комерцијализацију. Мислим да је Инфантино залутао и да га треба зауставити, иначе ће почети побуне", поручио је Колосков.

Наш избор

Зашто је Израел другачији од Русије: Када постоје двоструки аршини, ту више нема спорта

Иако није одбацио сам концепт оснивања посебне компаније која би управљала комерцијалним правима, нагласио је да је кључно да пуна контрола остане у рукама ФИФА и да се не дозволи да интереси инвеститора постану важнији од интереса играча и националних савеза.

Посебно је упозорио да би сукоб са УЕФА могао да има далекосежне последице.

"Неће бити никаквог Светског првенства ако УЕФА не буде учествовала. Без европских репрезентација не може бити Светског првенства", оценио је Колосков.

Од реформатора до најмоћнијег човека светског фудбала: Ко је Ђани Инфантино?

Када је 26. фебруара 2016. године Ђани Инфантино изабран за председника ФИФА, многи су веровали да светски фудбал почиње ново поглавље.

Његов избор уследио је после највеће кризе у историји светске куће фудбала. Само неколико месеци раније, ФИФА је била уздрмана масовним хапшењима високих функционера, истрагама америчког Министарства правде и швајцарских власти, као и бројним оптужбама за корупцију које су окончале дугогодишњу владавину Сепа Блатера.

Наш избор

Најбогатији "селфи" на свету: Шта за човечанство значи присуство Роналда у Белој кући

У тренутку када је Блатер напуштао функцију, готово сви су очекивали да ће га наследити тадашњи председник УЕФА Мишел Платини, једна од најугледнијих личности светског фудбала и човек који је годинама важио за његовог природног наследника.

Међутим, тај сценарио никада није реализован. Етички комитет ФИФА суспендовао је и Блатера и Платинија због "нелојалне исплате" од два милиона швајцарских франака, коју је Блатер одобрио Платинију за консултантске услуге обављене годинама раније.

Иако су обојица тврдили да је реч о усменом договору и легалној накнади, дисциплински органи ФИФА оценили су да је исплата прекршила етичка правила организације, чиме је Платини практично остао без могућности да се кандидује за председника. Њих двојица касније су добили и суспензију од осам година забране рада у фудбалу, која је потом смањена на шест.

Управо у том вакууму појавио се Инфантино.

До тада је био познат само као човек који спроводи жребове за највећа такмичења, али као дугогодишњи генерални секретар УЕФА, у фудбалским круговима био је препознат и као способан администратор. Тек након Платинијеве суспензије одлучио је да уђе у председничку трку и тада је добио озбиљну подршку.

У атмосфери у којој је светски фудбал очајнички тражио нови почетак, Инфантино је представљен као симбол реформи. Обећавао је већу транспарентност, модерније управљање, јачање улоге националних савеза и враћање поверења у институцију чији је углед био озбиљно нарушен.

Фудбал као глобални бизнис

Од првог дана мандата било је јасно да Швајцарац има амбицију да од ФИФА направи финансијски далеко моћнију организацију.

Уследиле су реформе које су значајно повећале комерцијални потенцијал светског фудбала, мисија која је започела са Жоаом Авеланжом још седамдесетих година прошлог века, а настављена доласком његове десне руке Сепа Блатера.

Наш избор

Масовне гробнице, отмице и "договор" картела и полиције: Тамна страна Мундијала у Гвадалахари

Светско првенство проширено је са 32 на 48 репрезентација. Потпуно је редизајнирано Светско клупско првенство, које је од турнира ограниченог значаја претворено у такмичење са десетинама најбољих клубова света.

Број комерцијалних партнера наставио је да расте, као и приходи од телевизијских права, маркетинга и спонзорстава.

ФИФА никада није располагала већим приходима, а програм "ФИФА форвард" омогућио је да национални савези добијају више новца него икада раније.

Како су расли приходи ФИФА, тако су расле и критике на рачун њеног председника.

Инфантино се током година нашао на удару због бројних контроверзи – од начина доношења појединих одлука, преко блиских односа са политичким лидерима, до све чешћих оптужби да ФИФА губи неопходну дистанцу између спорта и политике.

Посебно је у центру пажње био његов однос са америчким председником Доналдом Трампом.

Њих двојица су се током припрема и одржавања Светског првенства 2026. више пута појављивали заједно у јавности, што само по себи не би представљало проблем да један конкретан случај није отворио озбиљна питања о независности институција ФИФА.

Случај "Балогун" – када је политика ушла на терен

Огласила се УЕФА о укидању суспензије Балогуну: Пређена црвена линија

Амерички репрезентативац Фоларин Балогун добио је директан црвени картон због оштрог старта над једним репрезентативцем БиХ. За ту казну, аутоматски је суспендован за следећу утакмицу, против Белгије у нокаут фази шампионата.

Иако Дисциплински правилник ФИФА предвиђа да се таква казна не може оспоравати редовним путем, након разговора Трампа са Инфантином, дисциплински органи су донели одлуку да суспензију ставе ван снаге, што је изазвало праву буру у светском фудбалу.

У саопштењу је наведено да није поништен црвени картон, већ се, позивајући се на члан 27 Дисциплинског правилника, одлаже извршење суспензије на 12 месеци.

ФИФА је инсистирала да су њени правосудни органи независни и да Трамп није утицао на исход поступка, али је сама чињеница да је до преокрета дошло после директне интервенције америчког председника довела до озбиљних сумњи у независност процеса.

Кулминација једног процеса

Трамп јачи и од МОК-а: Инфантино неће бити кажњен због "случаја Балогун"

Штета је већ тада била начињена и управо зато је тешко посматрати Инфантинов најновији предлог о продаји дела комерцијалних права Светског првенства као изоловани случај.

За једне, он представља логичан наставак његове стратегије да обезбеди више новца за развој фудбала. За друге, он је само последња карика у ланцу одлука које показују да ФИФА све више функционише као глобална корпорација, а све мање као организација чија је основна улога заштита интереса спорта.

Све гласније критике представљају реакцију на десетогодишњи процес током којег су приходи, инвестиције, тржиште и политички односи постепено постали подједнако важни као и сам фудбал. Спорт који припада свима нама и који су, у бити, створили сиромашни.

И управо ту лежи суштина актуелне кризе – питање није да ли је Ђани Инфантино успешан председник ФИФА. Питање је да ли је, у настојању да светски фудбал учини богатијим, почео да мења његову суштину.