Африка више није континент села: Будућност света ниче између саобраћајних гужви и небодера Лагоса

Док остатак света Африку и даље замишља кроз слике савана, сафари паркова и забачених села, стварна револуција континента одвија се на сасвим другом месту – у његовим градовима. Не у рудницима, на плантажама или у лукама, већ на градилиштима, у бескрајним колонама минибусева, новим пословним четвртима и предграђима која се шире брже него што урбанисти успевају да их уцртају на мапе.

Ако се остваре садашње пројекције, до средине века око 1,4 милијарде Африканаца живеће у урбаним срединама, двоструко више него данас. Готово сав будући раст становништва континента апсорбоваће управо градови, претварајући Африку у највећу лабораторију урбанизације на свету.

То није само демографска промена. Мења се читава економија. Милиони људи напуштају пољопривреду и проналазе посао у грађевинарству, трговини, саобраћају, индустрији и услужним делатностима. У градовима настаје нова средња класа, расте потражња за образовањем и здравством, а локалне управе добијају задатке који су до јуче били резервисани за националне владе.

Најбољи пример је, указује РТ, Лагос. Нигеријски мегалополис више није само највећи град Африке, већ организам који свакодневно тестира границе урбаног развоја. Администрација града управља буџетом вредним више милијарди долара, планира железницу, решава питање снабдевања водом и електричном енергијом, привлачи инвеститоре и истовремено покушава да одговори на поплаве, екстремне врућине и ерозију обале.

Отварање прве деонице градске железнице, такозване Плаве линије, 2023. године било је много више од пуштања нове пруге у саобраћај. Био је то знак да афрички мегаполиси постепено добијају институције способне да реализују инфраструктурне пројекте који су до јуче изгледали недостижно.

Хаос који има своју логику

За посматрача са стране многи афрички градови делују хаотично. Путеви се претварају у пијаце, гараже постају радионице, породичне куће добијају продавнице, канцеларије и нове спратове, док се читава насеља граде брже него што власти успевају да их плански развијају.

Али тај хаос није нужно знак пропадања.

Архитекта Рем Колхас, који је годинама проучавао Лагос, најпре га је описао као "крајње дисфункционалан град". Касније је променио мишљење, тврдећи да Лагос заправо представља "најаву будућности". Град функционише захваљујући хиљадама неформалних решења која настају онда када формалне институције не успевају да прате темпо развоја.

Ипак, између фасцинације и романтизације постоји танка граница. Оно што урбанисти виде као креативну импровизацију, за становнике често значи вишесатна путовања до посла, куповину воде из цистерни или свакодневну борбу са инфраструктуром која одавно ради преко својих могућности.

Трка за ново афричко небо

Како градови расту, мења се и њихова силуета.

Некада је симбол афричке високоградње био јоханесбуршки Карлтон центар. Данас континент води сасвим другу трку.

Египат је подигао готово 400 метара високу Иконик кулу у Новој административној престоници. Мароко је изградио Кулу Мохамеда VI код Рабата. У Обали Слоноваче планирана је изградња небодера Тур Еф, који би са више од 420 метара могао да постане највиша зграда у Африци, док и Етиопија развија пројекте пословних кула које прелазе 300 метара.

За разлику од послератних деценија, када су небодери били симбол тек стеченог државног суверенитета, данашње високе зграде имају сасвим другачију улогу. Оне представљају инвестиционе пројекте намењене банкама, телекомуникационим компанијама, хотелима, пословним центрима и међународном капиталу.

Али управо ту настаје ново питање: да ли Африка треба да копира Дубаи, Шангај или Њујорк?

Стаклене куле можда изгледају импресивно на промотивним спотовима, али у условима екстремних температура захтевају огромне количине електричне енергије за климатизацију, скупо одржавање и материјале који често нису прилагођени локалној клими.

Архитектура која хлади град

Зато све више пажње привлаче архитекти попут добитника Притцкерове награде Дијебеда Франсиса Кереа из Буркине Фасо.

Његови пројекти показују да модерна архитектура не мора да значи више стакла и бетона. Напротив, Кере користи локалне материјале, природну вентилацију, дубоку хладовину и укључује локално становништво у саму изградњу објеката. Његова прва школа у селу Гандо постала је светски познат пример како се савремена технологија може спојити са локалним знањем и климом.

У међувремену, климатске промене постају један од највећих изазова афричких градова. Топлотни таласи, поплаве и подизање нивоа мора већ мењају начин на који се пројектују улице и зграде.

Фритаун је покренуо програм масовне садње дрвећа како би ублажио ефекат урбаних врућина, док се широм континента све чешће граде озелењени кровови, сеновите улице и објекти који могу да функционишу чак и када нестане електричне енергије.

Лабораторија будућности

Наш избор

Други талас деколонизације Африке: Јачање осовине Сахел–Русија

Највећи изазов афричке урбанизације неће бити изградња што виших небодера, већ стварање градова који могу да функционишу.

Луксузна кула нема много смисла ако до ње води неасфалтиран пут. Модерна железница није довољна без аутобуса који је повезују са остатком града. Административна престоница не може бити успешна уколико остане одвојена од људи којима треба да служи.

Због тога Африка данас постаје много више од континента природних ресурса или демографског раста. Она постаје простор у којем ће се тражити одговори на питања са којима ће се сутра суочити готово цео свет: како организовати мегаполисе, како их прилагодити климатским променама и како помирити убрзани раст са квалитетом живота.

Небодер ће остати највидљивији симбол те трансформације.

Али прави испит будућности неће бити колико је нека зграда висока, већ колико град око ње успева да функционише.