Свет
Не трећа, већ – једанаеста срећа? У Словенији поново руше председника парламента Зорана Стевановића
Опозиција опет покушава да смени првог човека словеначке скупштине, а да ли им је и сам Стевановић дао повода за те намере?
Председник странке Ресница (у преводу – Истина) и председник словеначког парламента Зоран Стевановић месецима је непрестано у жижи пажње медија, али и оних који јесу или нису гласали за њега и његову партију. Пре свега, због обмане бирача, тврдњама да никада неће сарађивати са Јаншином влашћу нити ући у његову владу.
У предизборним суочавањима је пред камерама чак махао "нотарски" овереном изјавом да у коло са Јанезом Јаншом неће ући никако. А онда се већ у првим постизборним комбинаторикама испоставило да та изјава није била вредна ни папира на коме је написана – јесте да формално није ушао у Јаншину коалицију, али му је та иста коалиција, заправо у њој најбројнија Јаншина странка СДС, омогућила да се вине на место председника словеначког парламента.
Потом су његови посланици омогућили Јанши да састави своју четврту, наизглед "мањинску" владу.
Стевановић је Јанши припремио терен да уз помоћ "Реснице" влада удобно, јер њени посланици гласају за предлоге његове владе, мада формално нису део коалиције. Нема сумње да бирачи Стевановићу тај "маневар" неће заборавити, а испразнима су се показала и обећања да ће по преузимању власти у словеначком парламенту међу првим службеним путовањима као дестинацију изабрати Москву, а приде тражити референдум о изласку из НАТО-а...
Већ нетом после избора се диванило о Стевановићевим (не)моралним потезима, прећутаним гресима из ране младости (када је носио полицијску униформу), па су се низали позиви да мора бити смењен с места "другог човека" у држави (после председнице Словеније)... Али конкретне иницијативе тада није било.
А онда му се догодила "афера Мијић" – скандал који већ седмицама заокупља пажњу словеначке јавности. Испоставило се да је његов посланик, рекламиран као успешни приватни предузетник, бизнисмен, заправо власник сад већ пропалог предузећа, који је љуто оштетио своје запослене. У питању су махом "гастарбајтери" из Босне које је Борис Мијић ојадио за више месечних плата.
Притешњен прозивкама јавности и бесних бирача, Стевановић, Мијићев претпостављени по страначкој линији, осудио је његов потез и, како би ућуткао негативне медијске извештаје на рачун "Реснице", чак из сопственог џепа оштећеним радницима исплатио делић неисплаћених зарада.
Испоставило се, међутим, да је Мијић "златан рудник", бар што се новинарске љубопитљивости тиче – не само да радницима дугује много више него што је испрва признао, већ је лагао и по питању свог образовања; утврђено је да је и он обмануо јавност, а пре свега бираче "Реснице" уочи недавних парламентарних избора јер је тврдио да је дипломирао грађевинарство, а заправо је прекинуо студије и има само средњу стручну спрему.
Уследиле су нове критике на рачун "Реснице" и Зорана Стевановића. Потоњи је осудио поступке свог посланика, рекао да је и њега преварио и најавио Мијићево искључење из странке – али тек после 10. октобра. Зашто, то у Словенији знају и врапци на грани – ако Мијић врати мандат пре истека рока од шест месеци од избора, дакле уочи 10. октобра, странка мора на нове изборе у његовој изборној јединици; у супротном, остаје јој Мијићев мандат, а у парламент улази заменски посланик из редова "Реснице".
Очигледно је да после лавине афера у редовима "Реснице" и сам Стевановић сумња да би поново освојио онолико гласова колико је први пут... Још посебно јер се у међувремену сазнало да странка болује, не само од непоштених чланова који су се дочепали посланичке клупе, него и од непотизма.
Катја Кокот (44), потпарол "Реснице", запослила је, наиме, свог животног партнера у парламенту као "стручног сарадника". Уз то се без трунке саосећања пред камерама подсмевала несрећним жртвама "пословног бродолома" њеног партијског колеге, Бориса Мијића. На медијске прозивке одговорила је осионо, назвавши новинаре "изопаченим загнојеним чиревима друштва" и претећи поручила: "Доћи ћете и ви на ред!"
Кап која је прелила чашу је најновија афера коју је закувао сам Стевановић. Због чега је и опозицији "пукао филм". Странке које чине опозицију тражиле су да се на дневни ред стави гласање о оснивању комисије која би испитала како и колико се Израел, преко приватне обавештајне компаније "Блек Кјуб", изданка "Мосада", мешао у последње словеначке парламентарне изборе.
Стевановић је ту тачку дневног реда два пута ставио посланицима на одлучивање – а онда је лично, као и остали посланици "Реснице" – гласао "против". Чиме је поништио уставну одредбу да се комисија мора основати ако то тражи посланичка трећина. У парламенту је потом одржано и саветовање са уставним правницима, махом бившим уставним судијама, и сви они су листом, чак и они наклоњени Јаншиној опцији, потврдили да је Стевановић тиме, као шеф парламента, онемогућио опозицији вршење "надзорне" функције. И згазио устав.
Опозиционе странке "Свобода" СД и Левица зато предлажу смену председника Државног збора (парламента) Зорана Стевановића. Оптужују га за кршење устава и уставног поретка, учешће у злоупотреби парламентарних процедура и пропуштање заштите уставних права опозиције.
"Неко ко злоупотребљава устав не може да седи на месту председника Државног збора", нагласио је у изјави за медије посланик и сукоординатор Левице Лука Месец. Упозорио је да би Стевановић морао да буде председник свих посланика. Шефица посланичке групе социјалдемократа Меира Хот додала је да Стевановић нема "никакав легитимитет за вођење ове институције (парламента)".
Иако се можда чини да су Стевановићу дани одбројани, мале су шансе да ће опозиција успети да га смени. Сва је прилика да ће одлуку о његовој политичкој судбини ипак донети бирачи на следећим, превременим или редовним изборима. Још посебно јер је предлог за његову смену већ једанаести по реду у скромној историји словеначког парламентаризма. Сви претходни покушаји су завршени фијаском. Наравно, није се већ 10 пута гласало о "председниковању" Зорана Стевановића, већ његових претходника на истом месту.
За смену председника парламента на тајном гласању потребно је да се изјасни 46 посланика, а предлагачи – све странке опозиције – могу да рачунају на свега 40. Странке владајуће коалиције, штитећи Стевановића заправо бране и своје позиције, јер је захваљујући њему Јанша успео да састави нову словеначку владу.
Уз то, ни опозиција није без путера на глави – претходна председница парламента из тада владајуће, а данас опозиционе Свободе, Уршка Клакочар Зупанчич, по занимању правница и бивши судија, игнорисала је предлог тадашње опозиције коју је предводио Јанша, а који се тицао оснивања парламентарне истражне комисије о енергетици. Тачније, о пословању предузећа Ген-И и шефу Свободе, тада премијеру Роберту Голобу, који је наводно преко те компаније, док је био њен директор, значи пре уласка у политику, слао велике количине новца властима у Приштини.
Тада нико од представника тадашње леве коалиције није подигао глас због кршења устава нити тражио оставку Уршке Клакочар Зупанчич.
"Реч је, дакле, о класичном примеру двоструких аршина", закључио је лист Домовина.
Live
