Србија и Балкан
"Фото-финиш" изборне кампање у БиХ: Шта бирају грађани 4. октобра, у игри чак 75 странака
Грађани ће на овим изборима бирати три члана Председништва БиХ, посланике у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и Представнички дом Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народну скупштину Републике Српске, као и посланике у скупштине десет кантона Федерације БиХ
Федерација БиХ и Република Српска улазе у завршницу кампање уочи општих избора који ће бити одржани у недељу 4. октобра. Изборна тишина почиње у суботу у 7 часова и траје до затварања бирачких места.
Грађани ће на овим изборима бирати три члана Председништва БиХ, посланике у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и Представнички дом Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народну скупштину Републике Српске, као и посланике у скупштине десет кантона Федерације БиХ.
У Централном бирачком списку налази се 3.414.364 регистрованих бирача, укључујући 48.074 бирача регистрованих за гласање изван БиХ, путем поште или у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ. Дијаспора, међутим, представља један од најзначајнијих, али и недовољно искоришћених политичких потенцијала државе, оцењују аналитичари.
За различите нивое власти надметаће се чак 75 политичких странака, 29 коалиција и четири независна кандидата. Велики број политичких субјеката указује на снажну конкуренцију, али истовремено потврђује и дубоку фрагментираност политичке сцене уочи избора. Изборни праг који ће морати да пређу је – три одсто.
Према оцени аналитичара, кампања је протекла у уобичајеним активностима, без већих тензија, масовних окупљања и ТВ дуела.
Стварно питање предстојећих избора, наводе аналитичари, није само ко ће победити на изборима, већ хоће ли након избора бити могуће формирати функционалну власт.
И док се чека на отварање биралишта, примена нове технологије на изборима и пробно гласање изазвало је општу конфузију у јавности. Централна изборна комисија организовала је пробно гласање, како би се бирачи упознали са процедуром, али је на многим бирачким местима и "проба" доживела фијаско, јер су на имагинарна биралишта стигли скенери, али не и листићи.
Многи се, са разлогом, плаше како ће изгледати изборни дан. Из Централне изборне комисије поручују да уколико закаже нова технологија и квар буде трајао дуже од два сата, прелази се на стари начин гласања.
"Уколико се поквари уређај за идентификацију или скенер, то ће се заменити. Уколико квар буде трајао дуже од два сата и уколико се не може заменити скенер, прелазимо на ручно гласање како је и било", рекао је недавно Владо Рогић, члан Централне изборне комисије БиХ.
Наводе да је дефинисано и шта су чија задужења у случају квара уређаја. За то су задужени председник бирачког одбора или његов заменик и техничар, односно оператер, а процедура замене подразумева искључивање старог уређаја, пребацивање УСБ стика из старог у нови уређај и укључивање тог новог уређаја у струју.
Након тога нови уређај тражи ПИН за ванредне ситуације, а у случају одбијања тог ПИН-а, биће неопходно контактирати кол центар.
После правилно унесеног ПИН кода, уређају ће бити потребно минут-два да се поново покрене, а према упутству које су добили оператери, подаци са УСБ стика са старог уређаја одмах ће бити пребачени на нови уређај.
Све ово потребно је урадити у року од два сата, а у случају да то не буде могуће, бирачи ће бити позвани да гласају као и раније и да се гласачки листићи убацују у гласачку кутију.
Заменик главног уредника "Гласа Српске" Жарко Марковић објашњава да исход избора за председника Републике Српске не треба посматрати одвојено од резултата за Народну скупштину, Парламентарну скупштину БиХ и српског члана Председништва БиХ. За веће промене на политичкој сцени, према његовим речима, морали би да се поклопе резултати на више нивоа.
"Трка за председника јесте битна, али то не мора да значи да, ако се ту догоди нешто непредвиђено из угла тренутно владајуће коалиције која очекује победу на свим нивоима, то може да изазове озбиљније тектонске поремећаје. Морали би да се поклопе и неки други резултати па да дође до озбиљнијих промјена на политичкој сцени", наглашава Марковић за РТС.
Највише пажње, сматра Марковић, привлачи трка за председника Републике Српске.
"Сви они који се баве изборним процесом у Републици Српској говоре да ће та трка за председника Српске бити кључна зато што председник има то овлашћење да предложи мандатара за састав будуће владе. А када једна опција има председника, онда се најчешће догађа да ће та опција бити у могућности да направи и скупштинску већину", објашњава Марковић.
Истраживач Студија безбедности Никола Вујиновић, с друге стране, указује на несугласице унутар опозиције у РС и сматра да оне утичу на њене могућности да после избора формира власт.
"Ми у последњим данима изборне кампање имамо велики сукоб на страни опозиције у Републици Српској. Српска демократска странка (СДС) има сукоб са својим некадашњим партнерима", каже Вујиновић за РТС и подвлачи да кампања осталих кандидата за српског члана Председништва БиХ није толико интензивна.
Live
