Свет

Економске реформе Кубе услед америчких притисака

Кубански председник Мигел Дијаз-Канел рекао је да се реформе не спроводе како би се удовољило Сједињеним Америчким Државама и да кључни сектори економије неће бити приватизовани
Економске реформе Кубе услед америчких притисакаGetty © Magdalena Chodownik/Anadolu via Getty Images

Куба планира да отвори кључне секторе своје државно контролисане економије за приватни сектор, а у тренутку када Вашингтон спроводи кампању максималног притиска са циљем да примора Кубу на економску трансформацију.

Економске промене, које укључују ублажавање ограничења у коришћењу земљишта, омогућавање предузећима да увозе гориво и лекове, као и давање дозвола приватним туристичким компанијама да послују на острву, биле су тема разговора кубанских посланика током дводневног заседања Националне скупштине које је завршено у четвртак, преноси Ројтерс.

Кубански председник Мигел Дијаз-Канел рекао је да се реформе не спроводе како би се удовољило Сједињеним Америчким Државама и да кључни сектори економије неће бити приватизовани.

"Нећемо уводити грабежљиви капитализам нити спроводити масовну приватизацију националне имовине, како се неки плаше. Неће бити, и то мора бити потпуно јасно, приватизације здравства, науке, културе или услуга које су од стратешког значаја за нацију", рекао је кубански председник.

Прошлог месеца посланици су једногласно одобрили пакет од 176 мера које би, ако буду спроведене, представљале драматичну трансформацију социјалистичке економије острва у покушају да преживи тешке санкције САД. У прошлости је Куба најављивала економске реформе које на крају није спроводила или их је касније повлачила.

Међутим, шест месеци након тешке блокаде увоза нафте коју су увеле САД и низа нових америчких санкција које су изазвале страх од продубљивања хуманитарне кризе, кубански званичници су саопштили да су већ почели да спроводе бар део тих реформи.

Куба је одобрила први подухват са страним улагањем који се бави увозом и продајом горива, а готово 200 кубанских компанија већ је добило дозволу да се бави велепродајом горива на острву, рекао је премијер Мануел Мареро Круз током заседања Националне скупштине у среду.

Опрезно отварање кубанског енергетског сектора, који је влада деценијама строго контролисала, долази након што су САД увеле оштру блокаду увоза нафте и одобриле извоз горива на Кубу за приватне компаније — политику двоструког приступа енергетици чији је циљ слабљење кубанске државе уз истовремено јачање приватног сектора.

Посланици су у среду одобрили нови закон о пољопривреди којим се поједностављују процедуре за доделу права коришћења државног земљишта. Нови оквир би се односио и на Кубанце и на странце, као и на приватне кубанске компаније. Око 80 одсто земљишта на острву је у власништву државе, док преосталих 20 одсто припада приватним произвођачима.

Кубански туристички сектор претрпео је тежак ударац због одласка великих међународних хотелских компанија након пооштравања америчких санкција, као и због отказивања авио-линија изазваног несташицом горива. Посланици су одобрили 10 мера усмерених на подстицање приватних инвестиција, укључујући ублажавање ограничења за приватне туристичке агенције, компаније за изнајмљивање аутомобила и предузећа у области еко-туризма.

Према наводима кубанских званичника, тренутно је затворено готово три четвртине хотела на острву. Куба је такође у среду објавила оснивање своје прве посебно регулисане зоне економског развоја, намењене оснивању компаније у потпуном страном власништву у сектору здравственог туризма.

Заседање Националне скупштине уследило је након што је у уторак укинуто више од 40 ограничења за приватни сектор, са циљем да се омогући компанијама да учествују у здравству и образовању, областима које је влада традиционално строго контролисала. Ублажавање ових ограничења омогућило би приватним компанијама да увозе лекове у условима озбиљне несташице у државним апотекама.

Ипак, посланици су поновили да ће спровођење ових свеобухватних економских предлога захтевати време.

image
Live