Ступили смо у нову еру у поморској геополитици, у еру отворених сукоба на морима између великих коју обележавају ризик, претње и пиратерија. Сви ови споразуми, који су деценијама гарантовали безбедну и слободну пловидбу морима, потпуно су уништени. Они су омогућавали слободну циркулацију робе и људи, на чему је почивао процес глобализације.
Глобализација се управо распада, пред нашим очима. Глобализам, реч чије је време дошло и прошло, у великој мери се ослањао на поморску трговину, пише руски војни и политички аналитичар Дмитриј Орлов на свом блогу, који је омогућавао економску специјализацију међу различитим земљама раштрканим широм света, јер су се трошкови превоза робе и произведених производа морем могли занемарити.
Али, то више није случај.
У свету се убрзано формира неколико паралелних система поморског бродарства, који функционишу под различитим некомпатибилним регулаторним режимима и нивоима правне заштите, који варирају од непоузданих до непостојећих.
Краткотрајна радост Европљана
Овај пиратски, додуше необјављени рат започео је Брисел, одлуком да заплењује такозвану руску флоту у сенци, и то без обзира да ли плове у њеним или међународним водама, што је, очигледно, нелегално. Али кога је за то брига када Европљани воде рат против Русије.
Као део свог 21. пакета антируских санкција, Европска унија је не само одобрила заплену нафтних танкера повезаних са Русијом, већ је и створила тржиште за трговину тако украденом нафтом, наставља Орлов.
Нови прописи допуштају земљама ЕУ да конфискују нафту са руских танкера и да је продају. Треба имати на уму да је ово директно у супротности са Конвенцијом УН о праву пловидбе морима и читавим системом међународних поморских прописа, али глобализам је сада мртав, као и сви међународни правни оквири који су га некад омогућавали.
Брисел себе види као нову Тортугу, карипско острво уз обале Хаитија, чувено пиратско упориште из 17. века, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине", и додаје: "Италијани се радују укрцавању на брод који је пловио под афричком заставом, али сматра се делом руске 'флоте у сенци'".
"Ликујуће глупости бескорисних ирских и италијанских идиота"
Ирска је отворено најавила своје учешће у том новом рату и обећала да ће њени бродови пресретати све руске бродове. То је веома лакомислена и непромишљена одлука.
Ирска је добила изузетно оштар одговор Москве, која је упозорила Даблин да ће свако укрцавање на руске бродове који превозе робу у или из Русије у међународним водама, бити сматрано илегалним чином рата. И добиће тренутни и одговарајући војни одговор.
И Италија се тиме хвали, примећује Марћиљано, што је гротескно, или боље речено било би гротескно да није само знак много крупнијег феномена. "Поред ликујућих глупости бескорисних ирских и италијанских идиота, спрема нам се изузетно тежак период", тврди италијански писац.
Овоме треба додати и терористичке потезе Кијева, који је најпре напао ирански транспортни брод у Црном мору ракетама и дроновима, а затим је покренуо нове нападе, са подједнако катастрофалним резултатима, на танкер за нафту под турском заставом.
Оба чина, без сумње, каже италијански писац, представљају чинове пиратерије. Техеран је запретио да ће војно узвратити и лансирати ракете на Украјину...
Анкара тренутно ћути. Али то је тишина бременита претњом.
Ипак, да буде сасвим јасно, упозорава Марћиљано: "Овај сукоб на морима ће имати неизбежан и озбиљан утицај на светску економију. И, пре свега, на европску економију, која је већ у озбиљним тешкоћама. Снабдевање гасом, нафтом и другим сировинама постајаће све теже. А цене ће неизбежно вртоглаво расти, озбиљно отежавајући животе обичних грађана..."
Руска преимућства
Како наставља Орлов, Иран може да затвори Ормуски мореуз и одсече добру трећину глобалног бродарства, а САД, за које неки и даље инсистирају да су суперсила, не могу чак ни да пошаљу носач авиона у близину Орумза, јер се плаше да ће их потопити једна или две хиперсоничне ракете.
Јеменци могу да затворе мореуз Баб ел Мандеб и одсеку Суецки канал од Азије и Источне Африке, додаје он, а у међувремену Русија, са сопственом трговачком флотом, системом поморског осигурања и изузетним војним потенцијалом, налази се у привилегованом положају: Москва има све потребне ресурсе за ефикасно бродарство у новој реалности.
Ова модерна европска пиратерија може се суочити са снажним одговором. Међутим, са становишта стратешког планирања, Москва, за сада, више воли да посматра такве пиратске акције као елемент текућег хибридног рата, који ЕУ губи и не захтева прелазак на пуноправне борбене операције на мору.
За сада, Русија више воли да гледа своје европске непријатеље како брзо клизе низ падину деиндустријализације, сиромаштва и коначног распада, сматра Орлов.
Рунда за рундом у игри руског рулета
Пре неколико дан, руски председник Владимир Путин је проговорио о потреби да се делује "пажљиво, али одлучно" као одговор на покушаје заплене руских танкера. Шта стоји иза ових речи, није тешко погодити.
Најпре, суочавање са снажним одговором руске наоружане пратње примораће пирате из ЕУ да играју рунду за рундом руског рулета: ако буду имали среће, пише Орлов, добиће нафту; али ако не, рибе ће им појести прсте.
Друго, Русија ће формирати независан међународни правни оквир, у сарадњи са пријатељским земљама, за кривично гоњење таквих дела пиратерије.
Руски непосредни одговор је напуштање претходне праксе да плове под туђим заставама и да истакну руску државну заставу на бродовима, које ће пратити наоружани бродова за пловидбу кроз кључне мореузе.
Истовремено, председнички декрет је значајно поједноставио процес којим се бродови у страном власништву могу уписати у руски регистар. Очекује се да ће најмање 1.000 бродова изабрати руску заставу.
Ово не значи демонстрацију силе, већ сасвим рационалан корак, усмерен на повећање трошкова сваког покушаја пиратерије. Сваки покушај укрцавања сада значи ризик од директног сукоба са редовним руским поморским снагама. На крају крајева, сада ово није нека "флота у сенци", већ руска морнарица.
Парадоксално, санкционисањем пиратерије, ЕУ ефикасно стимулише даљу фрагментацију бродарства, јер ће власници бродова бити приморани да избегавају руте које пролазе кроз зоне ЕУ, под европском/НАТО војном контролом. Још парадоксалније, ово ће довести до повећане потражње за бродовима који мењају заставу за руску, јер ће овим бродовима бити додељен заштићени статус.
Пиратерија која ће се завршити у сузама
Русија, тврди овај аутор, вероватно неће прибећи симетричним мерама – пиратерији против бродова под европском заставом – али више је него вероватно да ће користити одредбе о присилном укрцавању, у оквиру права на самоодбрану.
Ова стратегија ће очувати асиметрију, стварајући зону неизвесности за европске бродовласнике, а да притом не ескалира у оружани сукоб ширих размера. То би било бесмислено, с обзиром на то да се Европа ефикасно разоружала дајући већину свог оружја Украјинцима, које су Руси (већином) уништили, али је и даље опасно.
Ефикасност овог приступа потврђује искуство Ирана, који је успео да радикално промени услове пловидбе у својој области контроле и да ипак успева да нафту испоручује Кини.
Нема сумње да ће Русија политички профитирати од нових пиратских политика ЕУ. Конфискације ће помоћи Русији да учврсти своју позицију унутар БРИКС-а у преговорима о реформама међународног поморског права, које већ подржавају Кина и Индија. Обе стране су заинтересоване за заштиту својих трговачких флота од пиратских акција Запада.
Према томе, сви адути су у рукама Русије, која треба само да чека слабљење даље ЕУ и јачање Русије у односу на Европу.
Како закључује Орлов: "Становништво ЕУ би у међувремену добро поступило када би се решило својих лидера, који мисле да се пиратски акти против Русије неће завршити у сузама."
А завршиће се тако, пре или касније