Свет
Хитлеров заборављени савезник: Три дана Карпатске Украјине
Украјински националиста и унијатски свештеник Августин Волошин прогласио је 15. марта 1938. независну "Карпато-Украјину" као протекторат Трећег Рајха, али је Мађарска имала друге планове
После Минхенског споразума који је осакатио Чехословачку, на њеном далеком истоку створена је квази-држава украјинских националиста. Иако се "Карпато-Украјина" нудила као штићеник Хитлеровом Трећем Рајху, после тродневног рата је припојена Мађарској.
После колапса Аустроугарске, у јесен 1918, регија позната као Подкарпатска Рутенија постала је део Чехословачке, пише руски историчар Јевгениј Норин. Међу разноликим становницима ове области били су Русини, Мађари, Јевреји, Чеси, Словаци и Румуни. Русини су били већина у селима, Јевреји углавном по градовима.
Русини су били подељени по питању идентитета. Неки су нагињали Русији, други Мађарској, а трећи се надали независној украјинског држави. За то време је Мађарска, озлојеђена Тријанонским миром, прижељкивала повратак ове регије у своје границе.
Велика економска криза 1929. није заобишла ни Чехословачку, а у Рутенији је сиромаштво било посебно тешко. Појавили су се заговорници независности и припајања Совјетском савезу. До средине 1930-их, регија је почела да личи на темпирану бомбу. Чехословачка је покушавала да одржи контролу, аутономаши су тражили одвајање, а Мађари сањали о анексији.
Када је нацистичка Немачка почела да разбија Чехословачку 1938. године, ти процеси су се убрзали. Мађари су нашли савезника у рајхсмаршалу Херману Герингу, једном од најближих сарадника Адолфа Хитлера, и почели да организују паравојне формације у Закарпатју. План мађарског регента Миклоша Хортија био је да тим оружаним групама у јесен 1938. заузме регију, уз малу помоћ мађарске војске.
Праг је у нервози понудио аутономију Карпатској Рутенији, али је ухапсио њеног премијера. На то место је именован Августин Волошин, свештеник унијатске цркве.
Волошин се одмах нашао у тешком положају. Месец дана након Минхенског споразума, у новембру 1938, Мађарска је Бечком арбитражом добила низ територија на југу Чехословачке, међу њима и део Рутеније, са градовима Ужгородом и Мукачевом. Волошин је седиште власти померио у Хуст. Онда је почео чисте политичких противника, понајвише русофила, и отворио концентрациони логор код Рахова. Волошин је такође укинуо све политичке странке осим своје Украјинске националне уније, која је сасвим очекивано добила апсолутну већину на изборима за регионалну скупштину.
Заштитника од мађарских амбиција Волошин је потражио у Берлину. Испочетка је то уродило плодом: Хитлер је зауставио Хортија када је Мађарска хтела да преузме целу Рутенију без одобрења. "Закарпатија" је постала Хитлеров самозвани савезник, у смислу да јој је Трећи Рајх био далеко потребнији него она њему.
Млада диктатура није могла без војске, тако да је основан "Карпатски сич", релативно слабо наоружана милиција од неколико хиљада припадника. Један од њених команданата је био Роман Шухевич, будући заповедник војног крила Организације украјинских националиста (ОУН). Све је ово рађено са благословом немачке војне обавештајне службе (Абвера) и њеног директора, адмирала Вилхелма Канариса.
Све околне земље имале су велике планове за Рутенију, који нису марили за жеље тамошњег становништва, као ни чешка влада, којој је регион и даље формално припадао. Међу опцијама које је разматрао Хитлер била је да се цела територија преда Мађарској, подели између Немачке и Румуније, али и да се прогласи независна "Закарпатска Украјина".
Ово потоње је посебно иритирало Пољску. Варшава се већ годинама борила против украјинских сепаратиста, са мање или више успеха. Рутенија је малтене преко ноћи постала стециште украјинских националиста из околних земаља. Страних добровољаца у "Карпатском сичу" је било више од мештана.
Иако је за рутенске сељаке сан о Великој Украјини био тек романтична фантазија, јер су гледали да реше своје непосредне проблеме, украјински националисти из пољске Галиције на то су гледали као остварење свих својих жеља.
Волошин се надао да ће његова "држава" послужити Немачкој за даљи продор на Исток. Хитлер, међутим, није хтео да квари односе са Мађарском, која није крила своје амбиције у региону.
Расправе између Берлина, Будимпеште, Прага и Варшава трајале су све до марта 1939, када су нацисти одлучили да окончају фарсу даљег постојања Чехословачке. Што се Рутеније тиче, Хитлер је одлучио да би стварање нове сателитске државе Немачкој донело више штете него користи, али није хтео отворено да одбаци украјинске националисте. Уместо тога, прибегао је лукавству: рекао је Хортију да ће одложити признање Волошинове владе на неколико дана, како би Мађарска имала времена да реши "русинско питање".
У ноћи 14. марта 1939. године, мађарска војска прешла је границу. Волошин је прогласио независност "Карпато-Украјине", али је његов Сич прво запуцао на чешке војнике који су се затекли на њеној територији. Немачка је мирно посматрала догађаје, објавила да "нажалост" не може да прогласи регион за свој протекторат и позвала његове становнике да Мађарима не пружају отпор.
Волошинова "војска" није могла да се одупре Мађарима, који су у овај блицкриг повели и оклопна возила и авијацију. До 18. марта Мађарска је заузела већи део регије, док је пољска војска напала са севера. Волошин је побегао у Румунију.
По званичним подацима, мађарски губици су били 76 мртвих, док је смртно страдало 430 припадника "Карпатског сича" а још 750 је заробљено. Није познато колико је људи стрељано без суда. Прича се да су многи украјински националисти који су покушали да пребегну у Пољску побијени на граници.
Оно што је занимљиво је да су украјински националисти наставили да служе Хитлеру, упркос његовој издаји. Преживели чланови "Карпатског сича" прешли су у "украјинске" батаљоне Вермахта и борили се у Пољској, а касније и против СССР-а. Неки од њих су доживели да их Хитлер изда и други пут: Волошинов секретар Иван Рогач стрељан је 1942. у Бабином јару код Кијева.
Спорна регија је 1945. постала део СССР-а као Закарпатска област Украјинске ССР, а од 1991. независне Украјине.
Прича о "Карпато-Украјини" остала би забележена само као још једна суморна вињета у суровој историји Европе тридесетих година прошлог века, да наслеђе Волошинове лажне државе није наставило да живи и данас.
После пуча у Кијеву 2014. године, један од "добровољачких батаљона" Оружаних снага Украјине добио је име "Карпатски сич". Иако је расформиран 2016, поново је успостављен 2022. и данас постоји као 49. одвојени пешадијски батаљон. Иронијом историје, у његовом оквиру делује "Немачки добровољачки корпус", састављен од десетак немачких држављана.
Live
