Москва о румунским "доказима" наводних руских дронова: Комади пене и унапред договорена представа

Румунски званичници су представили комаде пене као наводни доказ да су дронови недавно оборени изнад земље били руски, саопштила је амбасада Русије у Букурешту.

У разговору за лист "Известија", дипломатска мисија је одговорила на оптужбе Румуније да су руске беспилотне летелице у више наврата залутале на њену територију током напада на украјинске војне објекте.

Унапред изрежирана прича: Нема доказа да је дрон који се срушио у Румунији био руски

Током састанка у румунском Министарству спољних послова поводом овог питања, руским дипломатама су приказани "комади пене" и замољени су да их сматрају доказом о наводном руском пореклу дронова. "Наравно, нису нам достављене никакве чињенице које повезују ове дронове са нашом земљом", саопштила је амбасада.

Мисија је сугерисала да су инциденти представљали "унапред договорену представу" која је укључивала гађање циљева за обуку, са намером да се оправда гомилање војске и већи издаци за одбрану.

"Локални политички естаблишмент дуго тежи овом циљу и активно га спроводи у пракси", саопштила је амбасада, додајући да Букурешт купује скупо оружје западне производње новцем пореских обвезника, правдајући то наводном "претњом са Истока".

Москва је потом упозорила Букурешт да "мора бити потпуно свестан последица по Румунију уколико Колективни запад, који је кренуо путем ескалације супротно здравом разуму, предузме непромишљене кораке".

Спор долази након што је румунско Министарство спољних послова, крајем јула, позвало на разговор руског амбасадора Владимира Липајева када су румунски Ф-16 оборили три дрона која су, како су саопштили, улазила у национални ваздушни простор три дана заредом.

Званичници у Букурешту окривили су Русију, док је Москва саопштила да нису достављени докази или технички подаци о лету који би доказали њено учешће.

У међувремену, украјински дронови усмерени на руску инфраструктуру су у више наврата падали на територију НАТО-а током последњих неколико месеци, при чему је Кијев у већини случајева признао украјинско власништво, али је за њихово преусмеравање кривио руско електронско ратовање. Чланице НАТО-а су се углавном уздржале од критиковања Кијева.

Председник Русије о дрону у Румунији: Фон дер Лајен није била тамо да види да ли је дрон руски

У већини случајева, Румунија је наставила да приписује ове инциденте Русији, укључујући и онај у мају када је дрон погодио стамбену зграду у Галацу, повредивши две особе. Руски председник Владимир Путин је тада рекао да се порекло беспилотне летелице не може утврдити без испитивања остатака, подсећајући на претходне инциденте са залуталим украјинским дроновима.

Указујући на раније инциденте на Балтику, Путин је приметио да је "прва реакција била потпуно иста као и сада у Румунији: 'Узбуна! Руси долазе!.. Онда, мало касније, испоставило се да ове летелице уопште немају никакве везе са Русијом. То су били украјински дронови који су скренули са курса."