Свет
"Економист": Шта стоји иза опседнутости Француске Русијом?
Дуга историја односа двеју земаља разлог је дисонантних тонова који повремено стижу из Париза, објашњава "Економист"
Ако је руска Специјална војна операција у Украјини разоткрила колико се Немачка ослања на Москву, у Француској је оголила другу врсту "зависности" - фасцинацију Русијом, пише "Економист".
Из угла крајње левице, та фасцинираност је реликт бољшевичке револуције, антиамериканизма и комунизма. Током Хладног рата, Комунистичка партија Француске се угледала на Москву и избацила је срп и чекић са своје чланске карте тек 2013. Из десничарског угла, то је резултат дивљења патриотском национализму и ауторитарном вођству, објашњава "Економист".
Аутор текста у "Економисту" подсећа да је Волтер био толико очаран руском империјом у настајању да је писао писма Катарини Великој. Током 1760-их и 1770-их, француски филозоф и руска царица разменили су 197 руком писаних порука, све на француском, језику који је фаворизовало руско племство. Волтер је хвалио Катарину као "просвећену деспотицу" и рекао јој да би, да је млађи, постао Рус.
Катарина је 1773. примила је Денија Дидроа, још једног филозофа у свиленим чарапама, на двору у Санкт Петербургу. Тако је Русија заузела своје место у француској машти као уточиште уметности и тријумфа цивилизације над хаосом.
Руско дражење француске маште није ограничено на левичарске и десничарске крајности. Оно, наводи лист, сеже дубоко у салоне париског естаблишмента.
Као младић, Жак Ширак, бивши председник који је тражио мултиполарни свет како би уравнотежио америчку хегемонију, превео је Пушкиновог "Евгенија Оњегина” на француски. Шираку је додељена највећа руска почаст, а Владимиру Путину је додељен француски Орден части. Франсоа Фијон, премијер десног центра, био је редован Путинов гост. Дан након што почетка СВО, Фијон је напустио одборе у две руске фирме, али то није урадио када је Крим припојен Русији 2014. године, коментарише "Економист".
Многи који су наклоњени Русији сматрају да је ова блискост плод посебног културног разумевања, али постоје и они, попут Бенјамина Хадада, једног од парламентараца Емануела Макрона, који сматра да је "геополитичка фасцинација Русијом делимично реконструисана у ретроспективи" што "Економист" одмах прихвата и подсећа да је у временима кризе, "чак" и Шарл де Гол био уз своје трансатлантске савезнике.
Што се тиче Француза, "Економист" се позива на истраживање непознатог порекла, на основу ког наводно три петине испитаника имају позитивно мишљење о украјинском Владимиру Зеленском, а мање од једне десетине о Путину.
Ово је позадина за француску дипломатију под Емануелом Макроном који је више од било ког другог европског лидера веровао да може да убеди Русију да не покрене операцију и који се више пута залагао за улазак Русије у "нову европску безбедносну архитектуру". Но, пише одушевљено "Економист", његова "офанзива шармом" је пропала.
Макрон је сада у критичном тренутку, оцењује лист. Он наставља да слуша како гласове који му саветују традиционални опрез и уздржаност, тако и оне који га позивају да преузме више вођства у Украјини и да разбије илузије о будућој Русији. Његова потрага да пригрли сложеност рата и мира без сумње ће допринети додатној двосмислености односа.
Француски председник није разговарао са Путином од септембра 2022, али каже да су линије још отворене. Пре само два месеца он је помињао послератне "безбедносне гаранције" за Русију. Макрон жели и да подржи Украјину у рату и да буде посреднички глас за преговарачким столом када је мир у питању.
Ипак, последњих недеља као да је променио став, нада се "Економист" и подсећа да је обећао још оружја и поручио Кијеву да Француска стоји уз Украјину "до победе".
Оно што је проблем са овим надањима је што је Макрон, у дипломатији као и у свим другим питањима, сам себи саветник. Можда би било превише очекивати да ће француски председник у потпуности одбацити свој део руске фасцинације земље, али се, наводно, креће у правом смеру, закључује "Економист".
