Позориште или Зеленски? Како је Макрон прокоцкао шансу да постане нова Ангела Меркел

Када је украјински председник Владимир Зеленски отпутовао у Западну Европу прошле недеље да измоли још оружја од савезника, у последњем тренутку је свратио и у Париз.

Став француског председника Емануела Макрона често се није поклапао са остатком западних савезника Кијева, због инсистирања на дијалогу са руским председником Владимиром Путином и пружању "безбедносних гаранција" Москви. Уз то, наводи "Политико", допринос Париза "ратним напорима Кијева" био је много мањи од немачког и других савезника, иако Макрон није трпео толике критике као немачки канцелар Олаф Шолц.

Када је Зеленски напустио Украјину да посети западне лидере прошле недеље, Париз није упутио званичан позив — а састанак са Макроном се замало није догодио. Француски председник је првобитно планирао да проведе вече у позоришту са супругом. Тек када су помоћници видели снимак свечаног обраћања Зеленског у Вестминстер холу у Лондону, пожурили су са позивом и договорили се за касну вечерњу посету Паризу, рекао је "Политику" званичник Јелисејске палате.

На питање зашто Француска није увек на истој линији по питању Украјине са другим западним савезницима, француски званичници бране Макрона. У интервјуу за "Политико", бивши француски председник Франсоа Оланд рекао је да је имало смисла разговарати са Путином пре почетка Специјалне војне операције, како би га "лишили било каквих аргумената или изговора".

Што се тиче слабашне помоћи Француске Украјини, званичници тврде да, као главна војна сила континенталне Европе, Париз има и друге безбедносне одговорности, пре свега одбрану јужног крила Европе, и да зато мора да задржи одређени капацитет. Слање француских тенкова, кажу, нема смисла јер се више не производе и не могу се лако заменити.

Када је реч о томе да ли је Француска предводник евопске подршке Украјини, ти исти званичници слежу раменима, наводи "Политико".

За Франсоа Ајзбура, вишег саветника Међународног института за стратешке студије, Макронов цик-цак приступ ратним напорима у Украјини представља пропуштену прилику не само у смислу чврсте моћи – већ и у смислу Макронових већих амбиција да се позиционира као европски лидер у стилу бившег председника Франсоа Митерана, бившег премијера Мишела Рокара или бившег немачког канцелара Хелмута Кола.

"2022. је била година пропуштених шанси", рекао је Ајзбур. Макрон је "провео 15 дана ходајући около говорећи свима који би слушали да су Русији потребне безбедносне гаранције, као да Русија није довољно одрасла да их сама тражи".

Макрон "још може да надокнади изгубљено време, али предуслов за то је да буде крајње јасан према Украјини и да се одатле врати легитимитет међу централноевропским државама“.

"Отворени пут" Француске

Иронија је у томе што је у геополитичком смислу Париз ретко када имао веће шансе да предводи Европу, наводи "Политико".

Британија је напустила Европску унију, уклонивши велику либералну противтежу француском етатизму. Немачком канцелару Олафу Шолцу руке су биле веззане коалиционом политиком и зависношћу немачке привреде од руских енергената. Француска је, насупрот томе, уживала у стабилној влади и предностима релативне енергетске независности захваљујући свом раном прихватању нуклеарне енергије. Што се положаја Париза у Европи тиче, "пут је био отворен", рекао је Ајзбур.

На неки начин, Макрон је искористио ову прилику. Париз је био далеко најгласнији заговорник снажног одговора ЕУ на Закон о смањењу инфлације председника САД Џозефа Бајдена, велики пакет субвенција за зелено пословање. Када је у новембру отпутовао у Вашингтон, француски председник је веома личио на европског лидера који доноси резултате за целу ЕУ.

Ипак, покушаји Француске да преузме економско вођство унутар ЕУ нису се претворили у ширу понуду да постане европски безбедносни гарант и градитељ консензуса. "Нико није заменио Ангелу Меркел за столом Савета", рекао је један источноевропски дипломата на питање ко тренутно "води" ЕУ.

Оланд и неколико дипломата жалили су се на погоршање француско-немачких веза под Макроном, рекавши да то подрива кохерентност блока и сваку наду у интегрисанији приступ одбрани.

Како се сукоб у Украјини ближи првој годишњици, Макрон је почео много гласнније да подржава Кијев. У свом новогодишњем обраћању Французима, обећао је Украјинцима да ће им "помагати до победе". Оставио је отворена врата за обуку украјинских пилота на западним борбеним авионима и дао значајан допринос систему МАМБА противракетне одбране. "Ка победи, ка миру, ка Европи", написао је на Твитеру током посете Зеленског Паризу.

Ипак, Француска је и даље једна од најскептичнијих земаља у ЕУ када је у питању пријем Украјине у блок, а њен укупни допринос и даље бледи у поређењу са другим земљама, наводи бриселски портал.

Макрон има још три године на функцији, довољно времена да удвостручи своје новооткривено интересовање за украјинску "победу". Али са уличним протестима због планираних пензионих реформи које сада прате његово председништво код куће, златна прилика бледи.