Свет
"Стратешко интимизирање" са светским лидерима: Макрон је свуда само не код куће
Махнита дипломатска офанзива француског председника
Када је странка француског председника Емануела Макрона пре шест месеци изгубила апсолутну већину у парламенту, многи су се питали шта ће то значити за амбициозног лидера који себе представља као човека који је дошао да промени статус кво.
Испоставило се да је Макрон 2.0 светски путник који нуди "стратешку интимност" светским лидерима, док унутрашњу политику препушта свом главном поручнику. Другим речима, пише бриселски "Политико", Макрон се концентрисао на своју омиљену сферу: међународну дипломатију.
"Интимизирање" француског лидера добро је документовано: љубазно грљење са Ангелом Меркел, руковање са Доналдом Трампом и "броманса" са Џастином Трудоом и Ришијем Сунаком. Сада у свом другом мандату, чини се да француски председник планира да, сасвим буквално, шармира читав свет.
Од тренутка када је поново изабран, Макрон јури из једне званичне посете у другу. Једног дана је у Алжиру да би обновио односе са бившом колонијом, потом је у Бангкоку да би се додворио азијским лидерима, а недавно је био у Вашингтону да би ојачао односе са Вашингтоном. Француска штампа критиковала је шефа државе да напушта домаћи фронт.
"Он је свуда, прати све, али углавном је другде", рекао је француски министар који је желео да остане анониман. "Већ пет година је у послу, да ли заиста треба да прати детаље сваког пројекта? А међународни притисак је веома јак. Ништа у свету не иде добро", додао је министар.
Пре пандемије ковида, Макронов први мандат обележиле су брзе реформе, укључујући либерализацију тржишта рада са циљем да се Француска учини конкурентнијом. Француски председник се надао да ће наставити у истом прагматичном духу током свог другог мандата, фокусирајући се на индустријску политику и реформу француског пензионог система. Иако није одустао од ових циљева, неуспех у парламенту га је приморао да успори на домаћем дневном реду.
Спољна политика у Француској је увек била у надлежности председника, али Макрон покушава да преокрене политичку неопходност у прилику, пребацујући досаду и неред француске парламентарне политике на своју премијерку Елизабет Борн.
Постоји неколико области глобалне дипломатије у којима председник није покренуо француску иницијативу последњих месеци - било да је у питању безбедност хране у Африци, мултилатерализам у Азији или јачање цивилног сектора у Украјини. Упркос неким погрешним спољнополитичким корацима у првом мандату, укључујући подршку Калифи Хафтару у либијском грађанском рату, Макрон је сада ветеран, који жељно користи предност европског пејзажа без лидера да би заузео међународну сцену, пише "Политико".
Пуни заокрет француског председника ка глобалној дипломатији у његовом ослабљеном другом мандату код куће врло је сличан понашању других лидера који су се суочавали са превирањима на унутрашњем фронту.
"Јупитерски период је завршен. Он нема већину", рекла је Сирил Брет, истраживач Института "Жак Делор". "Због тога сада пати од Клинтоновог синдрома другог мандата, који се након покушаја импичмента због (афере са Моником) Левински окренуо међународној сцени, покушавајући да реши проблеме на Балкану, Блиском истоку и у Кини."
Замке су бројне. Фотографисање са светским лидерима није му много помогло да заустави ерозију рејтинга код куће. Са рецесијом која прети у Европи и незадовољством због инфлације и енергетске кризе, Макронове маневарске опције су ограничене, а код куће га чекају проблеми којима ће морати да се посвети.
Светски путник
Француски председник је први пут употребио фразу "стратешка интимност" у октобру, када је европским лидерима окупљеним у Прагу рекао да морају да раде на "стратешком разговору" како би превазишли поделе и започели нове пројекте.
Ако помисао да се 44 европска лидера договоре није била довољно збуњујућа, Макрон је овог месеца позвао на "више стратешке интимности" са САД.
Није сасвим јасно на какву је трансатлантску везу циљао, али је свакако укључивала добру дозу грубе љубави. Дошавши у Вашингтон, Макрон је амерички пакет зелених субвенција од више милијарди долара назвао "супер агресивним". (Ипак је добио свечани дочек, а Џозеф Бајден га је назвао "пријатељем", али му то ипак није донело никакве уступке од председника САД.)
Неки од Макронових успеха у овом заузимању позиције на светској сцени су последица историјских предности Француске: сталног места у Савету безбедности УН, нуклеарних капацитета, историје војних интервенција и глобалне дипломатије.
Али за Американце, Макрон је последњи плесни партнер који је остао у плесној дворани "преко баре", која се брзо празни. Уједињено Краљевство још увек муку мучи са својим унутрашњим проблемима и изгубило је одређени утицај након брегзита, док немачки канцелар Олаф Шолц није успео да попуни простор који је остао после одласка Меркелове.
Иако се Макронови апстрактни и понекад замршени говори можда не допадају свима, он барем има нешто да каже, оцењује портал.
Американци траже некога са ким би се сарађивали и недостаје им алтернатива, рекла је Софија Беш, експерт за европске послове у Карнеги задужбини за међународни мир у Вашингтону. "Макрон је последњи који је остао. Ту је тај његов ентузијазам који је, истовремено, проблематичан за једног лидера и он није увек лак партнер."
"Може да рачуна на неке невољне обожаваоце у Вашингтону због своје енергије", додала је она.
Француски додир
У својим дипломатским подухватима Макрон воли изненађења.
"Емануел Макрон не воли да ради ствари по реду. Ужива да изненади људе политичким пучем", рекао је један француски дипломата. "Француским бирократама се то баш и не свиђа. Ми више волимо да ствари буду уредне и сређене", додао је дипломата.
Осмишљавање нових идеја – као што је Европска политичка заједница – које се нису сасвим провукле кроз слојеве бирократије један је од Макронових начина да тестира границе. Први самит новоформиране групе на крају је поздрављен као успешан, пошто је означио повратак Уједињеног Краљевства на европски форум и показао јединство континента пред Русијом.
То је техника која изазива реакцију код других, али понекад подрива кредибилитет његових иницијатива и доводи у питање шта је заиста потврђено. Оснивање Европске политичке заједнице је можда било успех али најављени сусрет рускког председника Владимира Путина и Бајдена два дана пре почетка специјалне војне операције у Украјини сасвим сигурно није.
Макронова дипломатска махнитост такође је изазвала спекулације да се већ спрема за водећи међународни посао када напусти Јелисејску палату. Макрон не може да се кандидује за трећи мандат, а у Француској се већ увелико спекулише шта ће хиперактивни председник следеће да уради.
Главно питање Макроновог другог мандата је да ли ће га његови покушаји да буде све и свуда – у комбинацији са његовом тврдоглавом посвећеношћу контроверзним идејама – на крају скупо коштати.
Иако је Макронова посета Сједињеним Америчким Државама поздрављена као успешна јер је рекао да су Француска и САД "потпуно усклађене" по питању политике према Русији, француски председник је изазвао контроверзу по повратку када је једном ТВ каналу рекао да Русији треба понудити "безбедносне гаранције" у случају да дође до преговора о окончању сукоба у Украјини.
"Тај коментар није био у складу са координисаном поруком Макрона и Бајдена, а то је да ништа не треба да се ради у вези са Украјином без одобрења Украјине", рекла је Беш.
Макрон каже да жели да Француска буде "узорна" чланица НАТО-а, али и даље жели да Француска делује као "уравнотежена сила" која не затвара у потпуности врата Русији. То је став који може да помогне Француској да изгради партнерство са неутралнијим државама широм света, али не чини ништа да поправи раздор са источним државама чланицама ЕУ.
За светског путника који се представља као борац за европске интереса, то је непријатно место, наводи "Политико" и додаје да је, када је у питању "стратешка интимност", могуће имати превише партнера.
