Лех Валенса: Европа се суочава са дубоком кризом – демократија бира лоше људе

Бивши пољски председник Лех Валенса (82) оценио је да се Европа суочава са дубоком структурном кризом, која превазилази проблем популизма и назадовања демократије.

Он је објаснио да је технологија трансформисала свет брже него што је политика успела да се прилагоди тим променама.

"Наше васпитање је још увек припремљено за старе технологије, а не за нове. Нисмо успели да се организујемо на нивоу који одговара тренутном технолошком развоју света. Оно што тренутно имамо није права демократија", оценио је Валенса у интервјуу за "ЕуОбзервер".

Писмо Леха Валенсе: Доналде, комунисто, узнемирила ме је атмосфера у Овалном кабинету

Валенса је навео да је Европа након победе синдиката "Солидарност" у Пољској 1989. године и распада совјетског блока у почетку схватила правац у којем историја иде.

"Границе су пале. Немачка се поново ујединила. Уведен је евро. Интеграција се убрзала, а Европа је стекла мир. Али сада је замах заустављен. Мислили смо да ће бити релативно једноставно. Када смо постигли слободу и демократију, веровали смо да ће све бити у реду. Уместо тога, старо доба је било прљаво и пуно обмане, што и даље има последице", истакао је бивши пољски председник.

Он такође сматра да се модерна цивилизација, након пада комунизма, приближава истој тачки слома која је довела до пропасти великих цивилизација у прошлости.

"Рањиви смо на колапс. То би могло да се догоди и нама", рекао је Валенса, који је 1983. године добио Нобелову награду за мир.

Према његовим речима, политичке странке постале су самоодржавајуће бирократије, а не средства за јавно представљање.

Он је указао да је медијско окружење променило јавно поверење, разоткривајући неуспехе политичара, али истовремено дајући додатни простор демагозима. Демократија, осмишљена да уздигне најспособније лидере, све више награђује оне који постижу "најгласније" резултате.

"Демократија бира лоше људе – популисте и демагоге", каже Валенса и додаје да би свака изабрана функција требало да буде ограничена на два мандата, не дужа од пет година.

Бирачи би, сматра он, требало да имају значајна овлашћења за опозив, а финансирање политичких странака требало би да буде потпуно транспарентно.

Лицемерје хибридног рата: Како је напад миграната на Шпанију разбио заблуду о "солидарности ЕУ"

"Враћањем одговорности могуће је повратити поверење јавности. Али ако се то не учини, демократија ризикује да буде изнутра испражњена. У овом свету не можете изградити идеалну државу. Али могли бисмо да радимо на тој идеалној демократској држави", нагласио је Валенса.

Истакао је и да границе, националне владе и традиционалне политичке странке припадају претходној ери и да је задатак да се изграде институције способне да управљају континентом, а можда и светом.

"Дошли смо до тачке у којој нико не верује другој нацији. Све старе структуре из прошлости, старе политичке странке и старе структуре друштва више нису прикладне за време у којем живимо", оценио је Валенса.

Посебно је напоменуо да се мора помоћи свакој земљи и свакој нацији да ради за све нас.

"Морамо да измислимо структуре које би могле да искористе најбоље способности сваке земље. Европска унија би требало да се уздигне изнад Европе", сматра Валенса.

Валенса је био председник Пољске од 1990. до 1995. године, а у мају ове године Европски парламент му је доделио Орден за заслуге, признајући његову улогу у демократској трансформацији Европе.