Друштво

Боровнице и бруснице могу да успоре старење ћелија, показало истраживање

Бобичасто воће, посебно боровнице и бруснице, садржи једињења која би могла да успоре старење ћелија и развој фиброзе ткива, показало је истраживање.
Боровнице и бруснице могу да успоре старење ћелија, показало истраживањеGetty © Lilit Amirkhanian

Полифеноли из тамно обојених бобица, попут боровнице или бруснице, могу да успоре старење ћелија и развој фиброзе ткива, указује истраживање међународног тима научника у којем су учествовали и истраживачи Сургутског универзитета.

Истраживање је било усмерено на полифеноле - једињења која биљке производе како би се заштитиле од ултраљубичастог зрачења, штеточина и болести. Осим заштитне улоге, ова једињења доприносе карактеристичној боји плодова, а могу да им дају и горак укус.

Полифенолима се приписују антиоксидативна и антиинфламаторна својства, као и способност да утичу на бројне метаболичке процесе. Последњих година све више се испитује и њихов геропротективни ефекат, односно способност да заштите ћелије од убрзаног старења, објаснила је Људмила Коваљенко из Сургутског универзитета.

Управо је тај ефекат полифенола из бобица које расту на северу Русије и у субполарним областима потврђен у истраживању, а најизраженији је био код боровнице и дивље боровнице.

Истраживачи су утврдили да полифеноли из боровнице, дивље боровнице, бруснице могу да утичу на процесе старења ћелија, односно сенесценције, као и на процесе фиброзе ткива. Тиме су додатно потврђена ранија сазнања о геропротективном дејству полифенола, која су, између осталог, описана и код полифенола из грожђа, навела је Коваљенко.

Фиброза је процес прекомерног стварања везивног ткива у органима, који може да наруши њихову нормалну структуру и функцију. Најчешће захвата плућа, јетру и бубреге, али може да се јави и у цревима и срцу. До њеног развоја могу довести хроничне упале, недостатак кисеоника и оштећења ткива.

Полифеноли бобица са севера могли би да помогну у контроли процеса фиброзе, смањењу вероватноће њеног настанка и успоравању њеног развоја, навела је Коваљенко. Посебна пажња у истраживању посвећена је фибрози плућа, која је на северу учесталија, а додатно је привукла пажњу због тога што је била једна од чешћих последица пандемије ковида 19.

Закључци истраживања могли би да се односе и на фиброзу плућа која се развија после упале плућа, код аутоимуних и професионалних обољења, као и на идиопатску фиброзу, чији узрок није познат.

На основу испитаних полифенола већ у блиској будућности могли би да се развијају функционални прехрамбени производи са здравственим ефектима, док би дугорочно могли да послуже и као основа за развој лекова за лечење фиброзе, навела је Коваљенко, а преносе РИА Новости.

Резултати истраживања објављени су у часопису Biomedicines.

image
Live