Колумниста "Њујорк тајмса": Америка је зависна од ратовања

Амерички јастребови само погоршавају сукобе и ризикују да погоршају зависност САД од ратовања, пише Марк Хана из Фондације "Евроазијска група".

"Тензије са Кином око Тајвана и шпијунских балона настављају да ескалирају. Рат у Украјини улази већ у другу годину, а крај му се не назире. Ипак, имајући у виду његову свест о ограничености америчке војне моћи, председник Бајден је само опрезно повећао подршку Украјини и био је одмерен у свом приступу Кини у поређењу са својим претходником", наводи Хана у колумни за "Њујорк тајмс". 

Међутим, истиче да све то није утицало на "грчки хор спољнополитичких функционера који вапе за новим хладним ратом са Кином, даљом ескалацијом онога што је постало прокси рат са Русијом и повратком максималном притиску на Иран".

Иза тога, наводи Хана, стоји јасна претпоставка да је рат, иако трагичан, благодет за економску виталност и снажење патриота.

"Ова претпоставка је у најбољем случају застарела. Економију више не подстичу ратне индустрије на исти начин. Када се ратови воде од стране мањег корпуса добровољаца и финансирају позајмљивањем од финансијских институција и страних влада више него од пореза и ратних обвезница, јавни дух заједничког циља се није материјализовао", пише колумниста.

Хана напомиње да су најновији амерички војни походи допринели сталном нагомилавању дуга који је већи од 30 билиона долара.

Подсећа да је на почетку рата у Украјини, Елиот Абрамс који је био задужен за Блиски исток у Бушовој и за Иран и Венецуелу у Трамповој администрацији, инсистирао да Сједињене Државе треба да искористе прилику за "нови хладни рат" како би подстакле двопартијски консензус.

То звучи привлачно, наводи Хана, али истиче да то није оно што треба Америци, нити оно што ће јој помоћи да напредује.

"Неслагање је највредније када улози достижу нивое геополитичке кризе. Јединство није униформност, а принципијелна опозиција је оно што раздваја нашу 'одоздо на горе' демократију од њихових 'одозго надоле' аутократија".

Наводи да је "митологизована веза" између рата и јединства неодржива и указује да су након америчког грађанског рата, војници са севера и југа заједно послати на западну границу да "пацификују" индијанска племена. "Шпанско-амерички рат и Први светски рат су такође, у извесној мери, били начин да се север и југ уједине. Али ниједан од ових ратова није спречио поделе које су биле актуелне за време грађанског рата".

"Да ли је Други светски рат омогућио Америци да оствари свој пуни економски потенцијал и избегне Велику депресију? Да ли је хладноратовска борба против заједничке комунистичке претње произвела период јединства и технолошког напретка?", пита колумниста америчког листа.

Иако има истине у овој носталгији, наводи да она занемарује "непријатну стварност".

"Улазак Америке у Други светски рат мотивисан је првенствено осветом, а не широко распрострањеном жељом да се спаси слободни свет. Рат је помогао индустријализацији земље, али је многе Американце оставио у стању ускраћености. Популарни митови о хладноратовској друштвеној хармонији прикладно изостављају трауме расне сегрегације и страхове од комунизма. А грађанско јединство које су Американци осетили после 11. септембра није преживело катастрофалне ратове у Ираку и Авганистану", наводи Хана.

Може се тврдити да војна потрошња ствара тржишну активност и радна места, пише колумниста, али напомиње да после деценија претерано милитаризоване спољне политике, Американци треба да буду опрезни када користе војни буџет како би допринели економском расту.

"Млађе генерације не виде потребу да се мир мења просперитетом. Недавно истраживање моје организације показује да већина одраслих Американаца млађих од 30 година подржава мањи буџет за одбрану", наводи сарадник "Евроазијске групе".

У тренутку када се америчка демократија чини рањивом, а економска ситуација је тешка, разумљиво је, наводи колумниста америчког листа, да се неки досете идеје Pax Americana.

"Међутим, идеја да улазак у рат може да поправи назадовање демократије и економску стагнацију је назадна. Наша демократија је угрожена, а наше богатство је протраћено јер су неразумни ратови потрошили поверење јавности и ресурсе који су могли да буду продуктивно употребљени код куће, а не тако деструктивно у иностранству", закључује Марк Хана.