Свет
Ватрени зид се руши: Саксонија-Ахалт као лабораторија нове Европе
Успех АфД-а није више само протест. Он је постао структурални фактор. БСВ, који је сам прошао кроз успон и пад, сада држи кључ у једној кључној покрајини. Ако омогуће мањинску АфД владу – или само не блокирају – то мења правила игре у целој Немачкој
Европа улази у кризу старог политичког консензуса. Миграција, енергија, рат, индустријска конкурентност и национални суверенитет постали су питања на којима велики део бирача више не прихвата одговоре политичког центра.
Још важније – немојмо изједначавати три ствари: глас за АфД, подршку свакој политици АфД-а и незадовољство постојећим системом. Управо разликовање тих категорија чини наступ озбиљнијим.
Саксонија-Ахалт није Немачка у малом, али може бити лабораторија онога што ће се касније догодити на савезном нивоу.
АфД је 6. септембра освојио 43,8 одсто гласова – историјски резултат.
Према прелиминарним подацима, имају 39 места од 83 – само три мање од апсолутне већине. ЦДУ је преполовљен на 17,2 одсто. СПД, Зелени и Дие Линке (нем. Die Linke – Левица) су око 8–9 одсто. И ту се појављује БСВ – са 5,3 одсто и пет посланика.
Управо тих пет гласова постаје језичак на ваги.
На савезном нивоу, на изборима 2025. године ЦДУ/ЦСУ Фридриха Мерца победио је са око 28,5 одсто и формирао владу са СПД-ом. АфД је завршио други са 20,8 одсто – најбољи резултат деснице од Другог светског рата. Дие Линке се вратила, БСВ је пао испод 5 одсто и није ушао у Бундестаг.
Мерцова црно-црвена коалиција је танка и већ сада губи подршку. Анкете данас показују АфД испред ЦДУ/ЦСУ на националном нивоу.
Све мејнстрим странке – ЦДУ, СПД, Зелени, Дие Линке – и даље држе тзв. "brandmauer", ватрени зид према АфД-у. Кажу: никаква сарадња, никаква влада.
Али математички је то све теже.
У Тирингији је већ постојао експеримент – тзв. blackberry коалиција ЦДУ + СПД + БСВ. У Бранденбургу је била црвено-љубичаста са БСВ-ом, али се распала. На савезном нивоу Мерц и СПД држе танку већину, али ако АфД настави да расте, а ЦДУ пада, та већина може да нестане.
И ту улази БСВ.
Сара Вагенкнехт и локални лидери у Саксонији-Ахалту јуче и данас јасно поручују: "Политика искључивања АфД-а је пропала. Покушај да се поново направи коалиција само да би се АфД држао ван власти био би увреда за бираче."
Они не нуде формалну коалицију са АфД-ом. Предлажу трећи пут – "непартијску" или експертску владу са независним премијером и променљивим већинама. Али кључна је изјава: БСВ неће гласати против АфД-овог кандидата Улриха Зигмунда у трећем кругу гласања. Другим речима – ако се уздрже, АфД може да формира мањинску владу.
То је преломни тренутак.
Први пут од 1945. године постоји реална могућност да десничарска странка води једну немачку покрајину – чак и ако је мањинска. АфД каже да неће мањинску владу и да радије иде на нове изборе, али притисак је огроман. Ако БСВ заиста омогући да Зигмунд постане премијер, "brandmauer" је пукао.
Не формално, али де факто.
Важно је подсетити: Сара Вагенкнехт је била у Дие Линке, а странку БСВ сада ководе и Амира Мохамед Али. Њен муж је Оскар Лафонтен, искусан и јак левичар. Два пута су већ били језичак на ваги у источним покрајинама – и оба пута су, по речима многих који су их подржали, преварили очекивања бирача који су тражили стварну промену, а не још један round of истих компромиса.
Канцелар Мерц је јуче реаговао оштро. Рекао је да га овај резултат "тресе до темеља" и да ЦДУ не може више да настави као до сада. То је отворено признање да се стара стратегија искључивања АфД-а урушава. Ако се у Магдебургу допусти мањинска АфД влада, или чак само толерисање, притисак на Мерца у Берлину ће експлодирати. Његови бирачи на истоку већ масовно прелазе код АфД-а, а националне анкете показују да АфД води.
Шта то значи шире?
На истоку Немачке АфД већ дуже време има 35–40 одсто. У Тирингији, Саксонији, Бранденбургу, Мекленбургу-Предњој Померанији – свуда је најјача или друга странка. Ако у Саксонији-Ахалту прође мањинска влада или чак само толерисање, то постаје преседан.
На наредним изборима 2029. године, или чак раније ако дође до превремених, питање "brandmauera" више неће бити табу.
БСВ се овде понаша као класичан "spoiler" и потенцијални краљотворац. Економски леви, културно конзервативни, против миграција, против подршке Украјини, за дијалог са Русијом. У томе се преклапа са АфД-ом више него са СПД-ом или Зеленима. Зато и може да каже: ми нећемо блокирати вољу 44 одсто бирача.
Из српског угла овај развој има посебну тежину.
Из редова БСВ-а, као и из FPO-а и Фидеса, више пута се могло чути да ће подржати отпризнавање тзв. Косова. То није споредна ствар. Само као заједница суверених земаља Европска унија може да опстане – никако као наднационални механизам у коме институције у Бриселу одлучују преко глава народа. Саксонија-Ахалт показује да бирачи све више одбијају управо тај модел.
Наравно, постоје и други сценарији. ЦДУ би теоретски могао да покуша широку "firewall" коалицију са СПД-ом, Зеленима и Дие Линке – али то би била чудовишна влада са огромним унутрашњим сукобима. Или мањинска ЦДУ влада уз толеранцију других. Али са 17 одсто – то је политичко самоубиство.
Овај резултат не остаје само унутар Немачке. Он шаље снажан сигнал свим суверенистичким покретима у Европи. Херберт Кикл, лидер аустријске FPO, одмах је реаговао: назвао је АфД-ову победу "демократским моћним гласом суверена који се чује далеко изван Немачке".
Рекао је да су бирачи срушили ону недемократску "brandmauer" коју су елите подигле против једине патриотске снаге – и да је то иста динамика која и у Аустрији гура патриотску промену. Кикл је честитао Улриху Зигмунду лично и поручио да људи широм Европе враћају своју земљу. Сличне поруке стигле су и од Виктора Орбана и Матеа Салвинија.
За суверенистичке покрете од Беча преко Будимпеште до Рима, ово није само немачка вест – ово је доказ да се "ватрени зид" може пробити и да бирачи више неће да трпе стару политику.
Закључак је јасан.
Успех АфД-а није више само протест. Он је постао структурални фактор. БСВ, који је сам прошао кроз успон и пад, сада држи кључ у једној кључној покрајини. Ако омогуће мањинску АфД владу – или само не блокирају – то мења правила игре у целој Немачкој. Ватрени зид више није непробојан.
А кад једном пукне на истоку, питање је само времена када ће се отворити и на савезном нивоу – и када ће исти ветар дувати и кроз остатак Европе.
Live
