Исток је пресудио Мерцу: АфД пред вратима власти

Кандидат Алтернативе за Немачку за премијера Улрих Зигмунд не чека да се остале партије договоре како да АфД поново оставе иза "заштитног зида": најавио је разговоре са посланичким групама, али и појединачним посланицима, у покушају да обезбеди стабилну већину која би га довела на чело Саксоније-Анхалт.

"Наравно да ћу се кандидовати за премијера Саксоније-Анхалт уколико буде јасно да сам успео да обезбедим стабилну већину", поручио је Зигмунд, оцењујући да резултат АфД-а представља "сасвим јасан мандат за формирање владе".

АфД је за то добио аргумент какав ниједна немачка партија на крајњој десници није имала у послератној историји: освојио је 43,8 одсто гласова, чак 23 процената више него 2021, и добио 39 од укупно 83 места у Ландтагу. ЦДУ, који је Саксонијом-Анхалт управљао 24 године, пао је са 37,1 на свега 17,2 одсто и добио само 15 посланика.

Мерцов дебакл у Саксонији-Анхалту: Шта треба знати

Још упечатљивија је мапа директних мандата: АфД је освојио 38 од 41 изборне јединице, док су преостале три припале Левици. ЦДУ није освојио ниједну. У 11 изборних јединица кандидати АфД-а добили су више од половине гласова. У Ајзлебену је, рецимо, Рајнер Кречман освојио 55,6 одсто, наспрам 21,4 одсто кандидата ЦДУ Ренеа Бартела.

Другим речима, АфД више није странка која осваја протестне џепове источне Немачке, већ партија која је целу Саксонију-Анхалт обојила у плаво. И сада се бори да ту доминацију претвори у власт.

Зигмунд тражи глас који руши "заштитни зид"

Математика је истовремено једноставна и политички експлозивна. АфД има 39 посланика, а за апсолутну већину потребна су 42. Зигмунд зато најављује да ће разговарати и са читавим посланичким групама и са појединачним посланицима који су спремни да са АфД-ом "преузму ову историјску одговорност".

Посебно занимљиву улогу могао би да одигра Савез Саре Вагенкнехт (БСВ) – освојио је 5,3 одсто и пет мандата. Његов кандидат Томас Шулце најавио је да БСВ у евентуалном трећем кругу избора премијера не би учествовао у политици "заштитног зида" и да би његови посланици могли да буду уздржани.

У трећем кругу довољна је проста већина - дакле 42 гласа за Зигмунда. Ако свих пет посланика БСВ буде уздржано, АфД-у би и даље био потребан још један глас или једно уздржавање из ЦДУ-а, СПД-а, Зелених или Левице.

Мерц после дебакла ЦДУ-а: "Тектонски потрес" у Немачкој, забринуле га поруке АфД-у из Русије и САД

Тако се чувени немачки "брандмауер" према АфД-у, после година у којима је деловао готово непробојно, свео на врло конкретно питање: хоће ли се пронаћи један посланик спреман да га пробије?

Зигмунд, међутим, тврди да власт неће куповати одрицањем од кључних ставова. Миграциона политика и унутрашња безбедност, поручује, морају бити спроведене 100 одсто. Већ је представио и оно што жели да уради током првих 100 дана: депортације од првог минута за оне који немају право боравка, повећање капацитета за депортације, обавезни рад за тражиоце азила, реформу јавног сервиса и први корак ка укидању месечне РТВ претплате од 18,36 евра, истрага о ковид-мерама... 

Мерц види "тектонски потрес", али не и разлог за оставку

Док Зигмунд рачуна гласове, у ЦДУ се рачунају размере катастрофе.

Канцелар Фридрих Мерц је, према информацијама "Билда", на седници председништва ЦДУ говорио о могућности "радикално десничарске владе" и "радикално десничарског премијера" и признао да је резултат изазвао "тектонски потрес" партијског система.

"То потреса нашу странку до темеља. Не можемо да пређемо преко овога и наставимо као до сада, ни ја, ни савезна влада", рекао је Мерц.

Признао је и да ЦДУ није успео да пронађе "емоционални приступ људима" и да влади недостаје "емоционална подршка становништва". Али једно није понудио – оставку.

После тријумфа АфД-а, Вагенкнехтова види нову већину: Време је за укидање санкција Русији

А управо је питање личне одговорности тешко избећи када ЦДУ у покрајини којом је управљао готово четврт века падне са 37,1 на 17,2 одсто, изгуби више од половине бирача и не освоји ниједан од 41 директног мандата. Уз то пораз се тешко може приписати само локалном ЦДУ-у, јер је чак 87 одсто испитаника у Саксонији-Анхалт било незадовољно радом савезне владе, а 84 одсто сматрало је да је ЦДУ пред савезне изборе много обећао, а мало испунио.

Мерц не помиње оставку, али је сад већ траже понеки чланови ЦДУ-а. Тако је Тино Шорман, потпредседник ЦДУ-а у Макленбургу-Западној Померанији, данас отворено позвао Мерца да поднесе оставку и на место канцелара и да оде са чела партије:

"Мора да устане из фотеље и неко други мора да седне у њу".

Зато Мерцу сопствене речи упадају у уста: ако ни канцелар ни његова влада "не могу да наставе као до сада", шта тачно треба да се промени?

Политика, људи који је воде или – бирачи?

Сара Вагенкнехт: Другачија странка, иста побуна против Берлина

Резултат БСВ-а додатно компликује слику.

Сара Вагенкнехт је након уласка своје странке у Ландтаг затражила "политички нови почетак" у Саксонији-Анхалт.

"Сада, надамо се, у покрајинском парламенту у Магдебургу постоји већина за промену курса у енергетској политици, крај санкција Русији, боље образовање и темељну реформу јавног сервиса", поручила је Вагенкнехтова.

Међу АфД-ом и БСВ-ом постоје озбиљне разлике, посебно у економској и социјалној политици, али постоје и тачке на којима се њихове политике додирују: противљење санкцијама Русији, строжа миграциона политика и захтев за променама у институцијама и јавном сервису. БСВ формалну коалицију са АфД-ом (за сада) одбацује, али оставља могућност подршке мањинској влади и сарадњи на појединачним питањима.

Победа АфД-а одјекнула Европом: Орбан поручује да је ово "тек почетак", Туск види разлог за узбуну

То је важније него што на први поглед изгледа. Јер резултат у Саксонији-Анхалт није само прича о "скретању удесно", већ показује да се на истоку Немачке формира много шири фронт бирачког незадовољства политиком Берлина, који прелази традиционалну границу између левице и деснице.

Зашто баш исток?

На политичкој карти данашње Немачке све је теже не приметити обрисе државе која формално не постоји већ 36 година. Некадашња Источна Немачка направила је огроман економски напредак од уједињења, али обећање да ће потпуно сустићи запад још није остварено. И Саксонија-Анхалт је добар пример.

Медијална бруто плата запосленог са пуним радним временом у Саксонији-Анхалт прошле године износила је 3.563 евра месечно, док је немачки просек био 4.217 евра – чак 654 евра више. И суседне источне покрајине стоје нешто боље: просечна бруто плата износила је око 4.097 евра у Тирингији и 4.143 евра у Саксонији, док је у Саксонији-Анхалт била око 4.010 евра.

Разлике су велике чак и унутар саме покрајине. Док је медијала у Халеу достигла 3.902 евра, у округу Витенберг износила је свега 3.286 евра бруто. Ни тржиште рада не изгледа нарочито охрабрујуће. У августу ове године незапосленост у Саксонији-Анхалт достигла је 8,2 одсто, наспрам 6,6 одсто у суседној Тирингији.

Наш избор

Од маргине до врха: Како је АфД постао највећи страх немачког естаблишмента

Зато причу о огромној подршци АфД-у није довољно свести на миграције или идеологију. У региону у којем се и три и по деценије после уједињења зарађује мање него у остатку земље, у којем млади деценијама одлазе, а незапосленост остаје релативно висока, обећање Берлина да ће исток сустићи запад за део становништва још није постало свакодневна стварност.

Али незадовољство се не може свести на једноставну формулу "сиромашни гласају за АфД", јер становници сведоче да је много важнији осећај заостајања.

АфД је на овим изборима освојио чак 61 одсто гласова радника, док је СПД, партија која је историјски представљала немачку радничку класу, међу њима добио свега шест одсто. АфД је придобио и око 82.000 некадашњих бирача ЦДУ-а и мобилисао чак 170.000 људи који претходно нису гласали. 

Дакле, није АфД само узео гласове другим партијама, већ је на биралишта довео људе који су од политике били дигли руке.

Граница које нема

Миграције, цене енергије, санкције Русији, слање оружја Украјини, незадовољство јавним сервисом и неповерење према Берлину јесу различите теме, али се у источној Немачкој све чешће спајају у једну политичку поруку: захтев да се промени курс.

Можда ће "заштитни зид" опет спречити једну партију да уђе у владу, али неће моћи да поништи 43,8 одсто гласова. А што АфД постаје јачи, математика тог зида постаје све апсурднија: партије које међусобно имају све мање заједничког морале би да сарађују само како би најјачу странку задржале подаље од власти. Тиме АфД добија управо аргумент који годинама користи – да наспрам себе нема појединачне политичке противнике, већ читав систем.

Тридесет шест година од рушења Берлинског зида, границе НДР-а одавно нема на географској карти Немачке, али се на изборној виде све јасније. Хоће ли 2026. пасти и "заштитни зид"?