Свет
Од маргине до врха: Како је АфД постао највећи страх немачког естаблишмента
Док Берлин гради "санитарни кордон", АфД расте на незадовољству миграцијама, деиндустријализацији и кризом поверења у традиционалне странке
Некада политички гетоизована партија, коју су немачки медији представљали као краткотрајан бунт против миграција и Брисела, данас је озбиљан кандидат за најјачу политичку снагу у земљи. Алтернатива за Немачку (АфД), према најновијим анкетама, води испред демохришћана канцелара Фридриха Мерца и први пут делује као странка која више не припада маргини, већ центру немачке политичке кризе.
Пре само неколико година, АфД је за велики део немачког естаблишмента био политичка аномалија – странка коју треба изоловати, морално дисквалификовати и држати подаље од власти. Данас је ситуација битно другачија: у појединим истраживањима јавног мњења АфД бележи и до 28 одсто подршке, док ЦДУ/ЦСУ пада неколико процената испод тога – 24 одсто. Посебно драматично изгледа стање на истоку Немачке, где АфД у неким покрајинама прелази 40 процената и постаје доминантна политичка сила.
Рађање из бунта
Странка је настала 2013. године као евроскептични пројекат професора економије и конзервативних критичара европске монетарне политике. У првој фази највише се бавила противљењем евру и спасавању презадужених држава Европске уније. Међутим, мигрантска криза 2015. године потпуно је променила њену политичку путању.
Политика отворених врата бивше канцеларке Ангеле Меркел постала је тренутак из ког је АфД почео озбиљно да расте. Странка је успела да обједини незадовољство миграцијама, растом криминала, културним променама и осећајем да немачка политичка елита игнорише забринутост обичних бирача. Од тада је АфД само ширио базу.
Године 2016. ушао је у осам немачких савезних држава, а као четворогодишњак, односно на изборима 2017. и у Бундестаг са освојених више од 12 одсто гласова. После краткотрајног пада уследила је нова експанзија – енергетска криза, сукоб у Украјини, раст цена и економска стагнација додатно су појачали подршку странци. Све оно што се мејнстрим странкама обило о главу, Алтернативи за Немачку је ишло наруку.
Тако је на савезним парламентарним изборима прошле године освојила рекордних 20,8 одсто гласова. Изражено у мандатима то је – 152 од укупних 630.
"Дуго се говорило да је АфД првенствено источнонемачки феномен, али оно што је посебно важно јесте да су прошле године и на западу земље, у Баден-Виртембергу и Рајна-Палатинату, остварили рекордне резултате – око 20 процената. Следећи велики избори биће у септембру у Саксонији – Анхалту и Макленбургу – Западној Померанији и то је за АфД велика проба, јер ако победе улазе у покрајински парламент", истиче новинар и некадашњи дописник "Политике" из Немачке Мирољуб Стојановић.
Ипак, саговорник портала РТ Балкан, објашњава да то не значи да ће моћи и да формирају владу, јер је питање да ли ће неко са њима хтети у коалицију.
Најмоћнији, а немоћни
И док се актуелни канцелар, чији је сан да преполови број бирача АфД-а, суочава с никад лошијим рејтингом и незадовољством 82 одсто бирача Унијом, за немачки естаблишмент можда је опаснија чињеница да АфД више није протест сиромашнијих региона источне Немачке. Странка увелико продире и међу предузетнике, средњу класу, па чак и део конзервативних бирача ЦДУ-а који сматрају да су демохришћани изгубили политички идентитет.
Шта је Немце окренуло ка АфД-у?
"Немачка је деценијама градила своју индустријску снагу на јефтином руском гасу, а данас се, због одрицања од тих енергената, суочавају са постепеном деиндустријализацијом. А људи се суочавају са страхом од губитка посла. Такође, Немачке подстиче агресивну политику према Русији, убрзано се милитаризује и најављује мобилизацију. Њени грађани страхују и од почетка рата и то са земљом која, за разлику од претходна два пута, сада има нуклеарно наоружање. А ту је и страх од миграната као последица неконтролисане имигрантске политике. Све ово заједно одговор је на питање зашто су се људи окренули АфД-у. Уз то, у Америци сада имамо администрацију која је антисистемска, па је и та идеолошка подршка из Беле куће ојачала ауторитет ове немачке странке", објашњава за РТ Балкан политиколог Александар Павић.
Истовремено, готово комплетан немачки политички систем и даље одбија било какву сарадњу са АфД-ом. Такозвани "заштитни зид" према тој странци остаје званична политика Берлина. Управо због тога настаје парадокс немачке политике: партија која у неким анкетама има највећу подршку можда и даље не може да дође на власт.
"Изграђен је један санитарни кордон како би АфД остала изолована и изван власти, користећи се причом о томе како је Немачка после Другог светског рата осетљива на сваку појаву која се повезује са национализмом или радикалном десницом. И на тај начин их практично држи изван власти. Ту долазимо до питања легитимитета система у којем је искључена најпопуларнија странка", указује Павић.
АфД, поглед из иностранства
Али успон АфД-а више није ни само само унутрашње немачко питање. Како странка расте, расте и нервоза у Бриселу, Паризу и делу немачког естаблишмента због њеног односа према Русији, НАТО-у, Европској унији и администрацији америчког председника Доналда Трампа. Њени политичари отворено доводе у питање досадашњи спољнополитички курс Берлина, критикују санкције Русији и упорно траже обнову економских односа са Москвом. Још пре сукоба у Украјини посећивали Русију и одржавали контакте са руским политичарима, док су поједини посланици критиковали немачку војну помоћ Кијеву.
Када је енергетска политика Берлина постала посебно осетљиво питање, АфД је међу првима кривца пронашао у сулудој одлуци одрицања од јефтиног руског гаса, која је озбиљно погодила немачку индустрију и средњу класу. Одатле и толика популарност у источној Немачкој – регији у којој су последице енергетске кризе посебно видљиве. Због свега тога трајно јој је залепљена етикета "проруске" партије.
У Европском парламенту, у којем се налази 15 чланова АфД-а, захваљујући овој странци не само да се могу чути оспоравања западне политике према Русији, већ су они ти који каји говоре о НАТО агресији над Србијом као датуму када је Запад срушио међународно право, да је питање тзв. Косова отворило питање једностраних сецесија и залажу се за повлачење признања ове лажне државе. А европарламентарац Петр Бистрон протесте у Србији прошле године је назвао "последњим трзајима глобалистичке мреже" коју "Доналд Трамп и Илон Маск тренутно демонтирају".
АфД наставља да гради везе и са новом америчком десницом окупљеном око Трампа. Отворено су поздравили његов повратак у Белу кућу и представили га као доказ да се западна политика окреће ка националном суверенитету и строжој миграционој политици. Са Трампом имају још једну повезницу – док шеф Беле куће говори о одбрани хришћана, АфД у свом програму тврди да ислам није у складу са немачким уставом.
Симпатије су обостране, политичари из АфД-а били су на Трамповој инаугурацији, одлазе на састанке са републиканцима у Вашингтон и одржавају чврсте везе са МАГА покретом. А амерички потпредседник Џеј Ди Венс на Минхенској безбедносној конференцији прошле године је пуцао у срце бриселског естаблишмента, поручивши да проблем Европе није АфД, већ страх елите од сопственог народа.
Чињеница да се озбиљно разматра могућност победе АфД-а показује колико се политичка мапа Немачке променила. Земља која је деценијама важила за симбол стабилности данас све више личи на европски простор дубоког политичког незадовољства. А у политичкој кризи немачког центра, АфД је главни профитер.
И то не без заслуга.
Live
