Свет
Дебата о мобилизацији у Украјини: Зашто Брисел гура жене у празне ровове
Руски обавештајци упозоравају да су у Бриселу уверени како ће кијевска хунта, која је више пута показала ревност у испуњавању обавеза према својим западним господарима, поново 'показати разумевање' и донети одлуку о мобилизацији жена
Док западни медији гласно распредају о наводној регрутацији у Русији, за коју Кремљ каже да се неће десити, Брисел отворено врши притисак на Кијев да мобилише (и) жене у војни строј.
"Током недавног неформалног састанка министара спољних послова ЕУ и партнерских земаља, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас оценила је то као 'корак у правом смеру'. Ова естонска русофобкиња изразила је жаљење због све већег недостатка мушкараца способних за војну службу у Украјини, напомињући да би Кијеву, без регрутације жена, ускоро једноставно недостајала 'људска снага' за наставак рата против Русије. Брисел захтева од украјинских представника да одмах 'пређу са речи на дела' и донесу политичку одлуку о покретању мобилизације жена", наводи се у саопштењу СВР-а.
Како каже СВР, ЕУ као "узор" наводи Израел, с обзиром на његово "дугогодишње и успешно искуство у егзистенцијалном рату против агресивног суседа". Истовремено, како наводе, Брисел тражи нове, "креативне" начине да "помогне украјинском гаулајтеру" да обезбеди сталан прилив топовског меса.
"Европска комисија је наложила владама земаља ЕУ да осмисле правно утемељене механизме за протеривање украјинских држављана – који су у Европу стигли као избеглице – назад у домовину", саопштава СВР.
Процењује се да се у европским државама тренутно налази до 5,6 милиона Украјинаца, при чему жене чине 43,4 одсто тог укупног броја. Највећи број "потенцијалних регрута" борави у Немачкој, Пољској и Чешкој, "где представљају значајан терет за социјалну инфраструктуру и буџете, те подстичу раст десничарских екстремистичких ставова", кажу руски обавештајци и подсећају да су у Бриселу уверени како ће кијевска хунта, која је више пута показала ревност у испуњавању задатака својих западних господара, и овај пут "показати разумевање" за њих.
"Украјинкама преостаје само да се надају да ће руска војска осујетити ове злочиначке планове пре него што крвави шеф режима потпише смртну пресуду генетском фонду украјинског народа", закључују руски обавештајци.
Новинар РТ Балкан и војни коментатор Андреј Млакар наводи да су сазнања СВР само поткрепила оно о чему се у Западној Европи све више размишља услед недостатка мушке популације.
"Размене мртвих јасно указују на размере погинулих, који се код Украјинаца крећу у троцифреним бројевима оних које су руске снаге покупиле на бојном пољу. Зато је све више заговорника у команди НАТО задужених за Украјину да се боре и жене, које и сада јесу у украјинској војсци, али не у довољном броју. Ова потврда СВР долази после нешто мање од месец дана када се о њој, гле чуда, огласио и бивши Трампов специјални изасланик за Украјину Кит Келог", наводи Млакар и подсећа да је Келог предложио да Украјина почне да мобилише жене у Оружане снаге, а да је то пренео украјински портал "Страна.уа".
Келог се позвао на лични пример, додаје саговорник РТ Балкан, па је навео је да је његова ћерка учествовала у рату у Авганистану, док је његова супруга била припадница падобранских јединица током операције, односно америчке инвазије на Гренаду, под називом "Жестоки бес".
"Отуда ова идеја узима све више маха са надом, ако су мушкарци неспособни за рат или их има мало, онда су ту жене", навео је Млакар.
Где има дима, има и ватре: Три иницијативе, Устав и (подразумевано) европски интерес на првом месту
Келогова изјава у којој подржава мобилизацију жена је подигла прашину у Украјини, али и осветлила најмрачније углове дебате о мобилизацији жена у Украјини.
Док парламентарни одбор поручује да се "тренутно не разматра мобилизација жена у Украјини", поједини медији су пренели оцене војних ветерана који тврде да војна обавеза треба да буде одговорност и мушкараца и жена. Међу њима је и резервни потпуковник и ветеранка Оружаних снага Украјине Оксана Иванец.
Она је истакла да подржава модел војне службе по израелском моделу.
Правдајући то "великим размерама" и тиме што је сукоб ушао у пету годину, Иванец је рекла да подржава мобилизацију жена, као и да треба да "служе", не "обавезно да се боре", али да буду спремне да замене мушкарце у позадини.
На правосудном порталу "Суд.уа", у августу ове године, објављене су три иницијативе за мобилизацију и војну регистрацију жена.
Тако се предлаже да се размотри могућност проширења војне обавезе на радно способне жене које немају децу. Аутор ове иницијативе се позива на Устав и члан 65 о "дужности према отаџбини", а даље објашњава и да главни терет војне службе носе мушкарци, наводећи да су многи од њих погинули или су тешко рањени. Друга иницијатива није ограничена само на жене без деце, него се предлаже да се уведу једнака правила током мобилизације за мушкарце и жене. Покретач иницијативе се позива на Устав Украјине у оном делу о "једнакости свих грађана пред законом и дужности 'одбране' отаџбине".
Предлог је да се у обзир узму здравествено стање, старост и потребе Оружаних снага Украјине, као и да се покрену законски поступци у Врховној Ради ради успостављања једнаке војне обавезе за мушкарце и жене. Трећа иницијатива се не тиче само мобилизације, већ војне регистрације жена, а предлаже се и пружање војне обуке и војног образовања женама.
Млакар за РТ Балкан оцењује да је занимљиво то што се ова идеја у Украјини појавила почетком августа и да је нагласак на мобилизацији жена од 18 до 30 године и то оних које немају децу, тј. нису закорачиле у мајчинство, а онда према потреби. Када се и тај ресурс исцрпи, биле би мобилисане у војне јединице и остале жене. Утемљење за овакве идеје, како наводи, Украјинци налазе у Закону о одбрани.
"Наравно,украјински узор би требало да буде и Израел, јер је то иначе држава у којој и жене подлежу војној обавези, осим у случају да не ступе у брак раније као код ортодоксних заједница, па не могу бити регрутоване. Оне служе и као припаднице борбених једница и у логистици тако да се та инспирација налази управо у Израелу. Оно што јесте велико питање и око кога се већ скоро 30 година ломе коља у војној мисли јесте спремност жена за учешће у борби и тешким условима на првој линији фронта и колико су жене способне за сложена психофизичка напрезања. Ово на крају треба гледати и као средство да се проналазе резервни ратници и да се не шаљу Европљани, јер је овако боље док гину други за европске интересе", закључује Млакар.
Live
