Ватрени обруч око АфД-а: Побуна нормалних против полуделих западних елита

У данашњој Европи је све постављено на главу. Црно је бело, бело је црно. Бити нормалан, желети породицу и децу, значи да ћете бити окружени "ватреним зидом", проглашени за "недодирљивог", за парију, за "крајње десног екстремисту".

Или, једноставно за идиота.

Бити изопачен, настран, перверзан је, напротив, у савременој ЕУ проглашено за "нову нормалност".

Згражање над успехом АфД-а, парадоксално за неупућене, долази од странака које себе проглашавају "центристичким" и "либералним".

Канцелар Мерц изјавио је да је "шокиран" победом АфД-а у покрајини Саксонији-Анхалт.

После дебакла у Саксонији-Анхалту назире се нови шамар за Мерца: ЦДУ на седам одсто, АфД поново први

Француски министар финансија Ролан Лескјур оценио је то као "веома, веома забрињавајући сигнал за Европу".

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски осудио је исход избора као "алармантан", премијер Доналд Туск изјавио да само "идиоти могу да славе" победу АфД-а.

Мејнстрим политичари и медији – попут британског "Гардијана" и Би-Би-Сија, који важе за "либералне" – представљају се као браниоци демократије и противници фашизма. За њих, "фашисти" и "екстремни десничари" су АфД.  

Па ипак, управо либерали подржавају неонацистички режим Зеленског  у катастрофалном НАТО прокси рату против Русије, примећује британски познати публициста Финијан Канингам за сајт "Фондација стратешке културе" – они шаљу оружје Кијеву и расипају јавни новац на украјинску хунту, што разара европска друштва.

Мали либерални европски фирери

Оно што ова победа заправо представља, наставља Канингем, јесте масовни народни протест против ратнохушкачке политичке елите у Европи и САД. Политичари и медији западне елите означили су АфД као "крајње десничарску странку" – етикета коју ова странка одбацује. Она за себе тврди да је конзервативна, националистичка, евроскептична и противник имиграције.

У ствари, епитет "крајња десница" је политизован термин, који либералне елите користе да демонизују своје противнике, као што се то ради у Француској и другим европским земљама. Шта то уопште значи, додаје британски новинар, када су управо припадници "либералног центра" присталице политике ратног хушкања, најцрње цензуре и репресије. Овај систем се из неког разлога још назива демократијом.

Канингем сматра да је победа АфД-а историјска и да представља сеизмичку промену на европској политичкој сцени. Уједно, додаје он, ова победа је последица колапса странака естаблишмента. ЦДУ канцелара Фридриха Мерца као и СДП или Зелени доживели су стрмоглави на изборима у Саксонији.

Што се тиче поређења успона АфД-а са доласком на власт нациста из 30-година прошлог века, то је још апсурдније. Руководство странке АфД, предвођено Алис Вајдел, на те оптужбе одговара да не негира злочине нацистичке Немачке, али да постоје и други аспекти богате немачке културе и историје.

Меркелова после победе АфД-а: "Срце ми крвари"

Такође, АфД води кампању за обуставу огромне финансијске и војне помоћи Украјини. Они се залажу се за обнову нормалних односа са Москвом и повратак традиционалној трговини енергентима са Русијом, која је била кључна за немачку привреду.

Да АфД заиста иде Хитлеровим стопама, не би тежило окончању подршке неонацистичком режиму у Кијеву, нити обнављању пријатељских односа са Москвом. Напротив, залагала би се за рат, примећује Канингем.

Попут Британца Ендија Бернам, Мерца, Макрона, Туск, који распирују хистеричну русофобију у Европи, ови "либерали" данас ватрено подржавају кијевски неонацистички режим, који велича оне који су током Другог светског рата сарађивали са нацистичком Немачком и подижу им "пантеон" у Кијеву.

Па, ко су онда фашисти, пита британски новинар – АфД или "либерални мали фирери" из Европе? 

Савремена Европа се претворила у лудницу

АфД представља популистички покрет. Реч "популус" на латинском значи народ. Овај покрет је потекао из народа, који се побунио против либералних глобалистичких елита.

Са становишта званичне либералне глобалистичке политике, то је екстремистичка странка, коју треба забранити и онемогућити јој учешће на изборима, каже руски мислилац Александар Дугин у новој емисији "Ескалација" на Спутњику. 

За глобалисте, АфД представља опасне, маргиналне, антисоцијалне елементе, који доводе у питање најсветије принципе: ЛГБТ агенду, неограничене миграције, глобализацију, укидање породице, рат са Русијом, као и безусловну подршку Кијеву.

АфД све то одбацује, сматрајући да Немачка треба да постане нормално и здраво друштво, додаје он. Међутим, у савременој Европи се "екстремизам" дефинише као залагање за породицу, љубав према деци, одбијање да се над малолетницима врше операције промене пола и залагање за забрану гротескних, изопачених парада...

За либерале екстремизам није мобилисање свих за рат против Русије, финансирање и дизање у ваздух гасовода, укључујући и оне у власништву саме Немачке, пуштање криминалаца на слободу, итд. То су "света правила политичке коректности". Свако ко се томе успротиви, каже Дугин, бива означен као екстремиста.

Вагенкнехт одшкринула врата АфД-у и поручила: "Северни ток" мора да буде пуштен у рад

На политичку сцену се у вратио и Савез Саре Вагенкнехт. То је левичарска, социјално оријентисана странка, уочава руски филозоф, која такође доводи у питање идиотску агенду глобалистичких, тоталитарних елита. И гласачи који су изабрали АфД и они који су гласали за Сару Вагенкнехт заправо су поручили: "Не свиђа нам се лудница у коју се претворила савремена Европа. Желимо нормалну Европу."

То значи да је нормалност проглашена за екстремизам, а либерални екстремизам за нормалност. Они који не прихватају да мањине морају да владају, да мигранти треба да замене локално становништво и да сви, на крају, морају да буду присилно трансформисани, кастрирани, подвргнути промени пола или протерани, проглашени су за "екстремисте". Од сваке организације и сваког немачког округа очекује се да пошаље контингент за гротескну параду поноса...

Борба између народа и полуделих елита тек почиње

Заправо, обични Европљани – не радикални десничари, већ једноставно обични људи којима је свега доста – устали су против ових глобалистичких норми. То је побуна здравог разума против манијакалних, полуделих елита, закључује Дугин,  које прихватају изопачености, ратове, злочине, геноцид, неморал, грех, све то против воље сопствених народа.

Алис Вајдел се не залаже ни за какве радикалне мере, она напросто тражи повратак здравом разуму, нормалности. Њена странка није ни десна ни лева, већ једноставно странка здравог разума, додаје он.

Међутим, то је глас који глобалистичке елите уопште не желе да чују и зато ограничавају демократију, лепе етикете онима који поштују здрав разум и воде прави рат терора. Због тога је АфД окружена "ватреним зидом". То је тужна данашња реалност и у Европи и у Америци.

Дугин апсолутно искључује могућност неке рационалне корекције курса владајућих елита. Довољно је, уосталом, да погледате лица Фон дер Лајенове, Каласове, Бербокове... Оне потпуно излазе из оквира свих антрополошких норми, примећује руски мислилац. Заправо, оне су и постављене на своје положаје управо због својих скромних, управо занемарљивих интелектуалних квалитета, додаје Дугин.

Земљотрес стигао у Бундестаг: Вајделова поручила Мерцу да му је време истекло, он потегао Русију

Поставља се питање у којој мери ће те странке "здравог разума" – када дођу на власт, на локалном или савезном нивоу – заиста моћи да спроводе своју политику. Борба између народа и полуделих елита тек почиње. Контрола коју глобалистичке елите имају над Западом – над друштвом, медијима, образовним институцијама, науком, филозофијом и економијом – још увек је огромна и не би је требало потцењивати.

То остаје тек да се види. Али не значи да не вреди покушати.