Немачке болнице се спремају за рат: Лекари вежбају на свињама и лешевима и траже савете Украјинаца

Немачка преиспитује капацитете и отпорност свог здравственог система док се припрема за могућност збрињавања великог броја рањених војника у евентуалном будућем сукобу у који би био укључен НАТО. Војне процене указују на то да би у Немачку дневно могло да пристигне и до 1.000 рањеника.

"Блумберг" наводи да припреме обухватају разматрање поновног стављања у функцију медицинских објеката из доба Хладног рата, јачање координације између војних и цивилних болница, проширење обуке лекара и јачање ланаца снабдевања медицинским средствима.

У граду Улму, на југозападу земље, разматра се поновно активирање војног медицинског бункера изграђеног 1979. године, током Хладног рата. Овај подземни објекат пројектован је тако да омогући лекарима збрињавање рањених војника након нуклеарног напада и може да прими до 2.000 људи у периоду од 90 дана. Објекат је готово три деценије био ван употребе.

Обнова бункера захтевала би милионе евра за модернизацију застарелих система вентилације и напајања енергијом, а званичници признају да би такав објекат задовољио само мали део ширих потреба немачког здравственог система у ратним условима.

"Да ли је наш здравствени систем спреман за ово? Једини одговор је: не", изјавио је Бенедикт Фримерт, главни медицински директор и командант Војне болнице у Улму. "Пред нама је маратон."

Бундесвер располаже са пет војних болница, чији би капацитети у случају већег сукоба брзо били попуњени. Немачки закони обавезују цивилне болнице да пруже помоћ током рата, што би могло да изврши огроман притисак на здравствени систем и примора власти да балансирају између збрињавања војних и цивилних пацијената.

Министар одбране Борис Писторијус упозорио је да би Русија до 2029. године могла бити у стању да нападне територију НАТО-а. Русија је више пута поновила да не намерава да напада НАТО.

Лавров: Ако Европа нападне Русију, тај рат ће бити кратак

У евентуалном сценарију напада, Немачка би имала обавезу да подржи одбрану Алијансе, а због свог централног положаја у Европи могла би да постане важно транзитно чвориште за трупе и одредиште за њихово медицинско збрињавање.

Додатни изазов представља недостатак лекара са искуством у лечењу ратних повреда. Процене говоре да у Немачкој свега неколико стотина лекара поседује такво искуство. Бундесвер и Немачко друштво за трауматологију (ДГУ) реаговали су тако што су цивилним хирурзима понудили курсеве о поступању у случајевима масовних несрећа и збрињавању ратних повреда.

Поједине савезне државе сада резервишу читаве недеље за одржавање ових курсева, док се најинтензивнији програми – који укључују рад на лешевима и анестезираним свињама – могу спровести за свега 50 до 100 хирурга годишње.

Искуства Украјине такође утичу на припреме Немачке. У Улм је стигла и Катерина Бијелка, анестезиолог и професор у Кијеву која је немачким колегама објашњавала како да преселе пацијенте на ниже спратове, забарикадирају прозоре како би спречили да срча изазове додатне повреде и како да користе подземне просторије за лечење пацијената.

Такође им је објаснила да би било добро да пораде на набавци генератора и соларних панела.

Медицинска војна вежба у марту, која је била симулација напада на Литванију, показала је да ће Немачка морати још много да вежба.