Трамп изабрао шефа ФЕД-а да обори камате, а Ворш их подигао

Доналд Трамп је желео ниже камате, а добио је – више. Федералне резерве подигле су референтну каматну стопу за четвртину процентног поена, на распон од 3,75 до четири одсто, што је прво повећање камата у САД од јула 2023. године.

Одлука је посебно занимљива јер представља први велики потез новог председника ФЕД-а Кевина Ворша, којег је шеф Беле куће пре неколико месеци поставио на чело америчке централне банке. И не само због тога – током избора новог шефа ФЕД-а, Трамп је отворено говорио да жели човека који подржава ниже трошкове задуживања. А неваљали Ворш му, барем за сада, није испунио жељу.

Одлуку о повећању камата подржало је свих 12 чланова Федералног комитета за отворено тржиште, а ФЕД је објаснио да би тај потез требало да омогући "правовременији повратак" инфлације на циљ од два одсто.

И после Пауела, Пауел: Одлазећи шеф ФЕД-а планира да остане у врху америчке централне банке

Ту, међутим, можда није крај. Најновије пројекције показују да убедљива већина званичника ФЕД-а очекује најмање још једно повећање од 0,25 процентних поена до краја године. Четворица сматрају да ће бити потребно укупно још пола процентног поена, док само двојица очекују промену курса и смањење камата.

Трамп, са друге стране, наставља да тражи управо супротно. Амерички председник је током викенда поручио да би САД "требало да плаћају најнижу каматну стопу на свету", а почетком месеца чак је запретио да ће обуставити велики део америчке трговине уколико ФЕД не смањи камате.

Проблем за Белу кућу је инфлација. Према последњим подацима, она је у јулу износила 3,7 одсто на годишњем нивоу, док је базна инфлација била 3,3 одсто. Званичници ФЕД-а сада процењују да циљ од два одсто неће бити достигнут све до 2029. године.

Додатни удар стигао је после рата САД са Ираном и скока цена енергената, који су пореметили ранија очекивања да ће ФЕД моћи да настави са смањењем камата.

Истовремено, америчка економија и даље показује отпорност – незапосленост је ниска, потрошња се одржава, а привредни раст није значајније успорио. ФЕД је зато закључио да постојеће камате не притискају економију довољно да би саме обуздале раст цена.

Ни тржиште не шаље много пријатније вести Белој кући. Принос на десетогодишње америчке државне обвезнице креће се око пет одсто, упркос покушајима министра финансија Скота Бесента да обори трошкове задуживања.

Ворш је, ипак, имао на уму Трампов бес, па је још прошлог месеца нежно наговестио којим ће путем кренути.

"Морамо бити сигурни да се базна инфлација креће ка нашем циљу, јасно и довољном брзином. У супротном, имамо још посла", рекао је на конференцији у Џексон Холу.

Сада је показао конкретно шта под тим "послом" подразумева.