Нови конфликти, стари изазови и "обнављање поверења": Каква су очекивања од Генералне скупштине УН

Не бојте се светски лидери - покретне степенице у УН оспособљене су на време за највећи дипломатски догађај године, овако су поједини светски медији сликовито најавили почетак генералне дебате 81. заседања Генералне скупштине УН, алудирајући на прошлогодишње оптужбе америчког председника Доналда Трампа за "саботажу".

Ове године овим степеницама проћи ће 130 светских лидера, који се окупљају у Њујорку у ери дубоке неизвесности, нових и старих конфликата. Током наредних неколико дана изнеће ставове својих земаља о кључним међународним питањима, у контексту актуелних сукоба на Блиском истоку и у Украјини, као и о вештачкој интелигенцији и будућности самих УН.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш најављујући ово заседање, рекао је да се свет мења, па да се у складу са тим и институције УН морају мењати. Али, истиче, то не значи напуштање принципа већ примену тих принципа са још већом одлучношћу.

"Уједињене нације нису само платформа, већ обећање. Живите у складу са Повељом УН", поручио је Гутереш. 

Вучић у Њујорку: Србија остаје доследно посвећена поштовању међународног права

Он се чак понудио да буде и "домаћин евентуалних мировних преговора између Русије и Украјине на маргинама предстојеће Генералне скупштине УН". Русија не сматра генералног секретара УН озбиљним посредником у решавању украјинског сукоба, узвратио је заменик руског министра спољних послова Александар Алимов.

Осим током званичног обраћања у сали, своја мишљења о горућим питањима светски лидери размениће и на маргинама заседања, као и током најављених билатералних сусрета. Тема генералне дебате је "Обнова поверења, управљање трансформацијом: УН".

Генералну дебату отвориће обраћања генералног секретара УН Антонија Гутереша и председавајућег Генералне скупштине, након чега ће, у складу са дугогодишњом традицијом, први реч узети председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва, а затим и амерички председник Доналд Трамп.

Питања везана за сукоб у Украјини, такође, остају једна од главних тема.

Руску делегацију предводи министар спољних послова Сергеј Лавров, чије је обраћање Генералној скупштини заказано за суботу, 26. септембар. Министар спољних послова Русије ће имати више од 30 билатералних састанака на маргинама Генералне скупштине УН, а међу бројним делегацијама су и представници Србије. Очекује се да ће се шеф руске дипломатије и државни секретар САД Марко Рубио састати 23. септембра.

Председник Србије Александар Вучић допутовао је данас у Њујорк, а сутра ће се обратити учесницима. Уочи пута, изразио је очекивање да ће у УН разговарати са руским министром спољних послова о НИС-у, гасном аранжману и другим питањима. Вучић је данас истакао да "Србија остаје доследно посвећена поштовању међународног права и Повеље УН, јер како је рекао, "само на тим принципима можемо да градимо праведнији и безбеднији свет".

Ситуација на Блиском истоку ће такође бити једна од кључних тема током ове седмице.

Са каквим порукама Вучић одлази у Њујорк: Шта свет треба да чује о Србима и КиМ

Ирански министар Абас Арагчи изјавио је да је главни циљ иранске делегације на овогодишњој Генералној скупштини УН да на светској сцени брани праведност, права и интересе иранске нације, након рата који су против те земље започеле Сједињене Америчке Државе и Израел. Арагчи је новинарима у Њујорку, на почетку своје посете 81. заседању Генералне скупштине УН, рекао да присуствује седници у околностима и "у ситуацији која се, у ствари, наставља као ратно стање".

С друге стране, Рубио је изјавио да су САД отворене за разговоре са Иранцима током заседања Генералне скупштине УН, али да још није заказан било какав састанак са иранском страном.

У фокусу је и Гренланд јер се очекује да ће током састанка са званичницима Данске и Гренланда Трамп потписати споразум чији је циљ повећати америчку војну присутност на Гренланду и ограничити присутност геополитичких противника.

А оштре полемике и реакције изазвала је и најава доласка израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа. 

Коментаришући овогодишње заседање Генералне скупштине, некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић оцењује да је ово једно од најзначајнијих заседања с обзиром на то да се глобална ситуација и конфронтација заоштрава.

"Посебно ће бити значајно како ће се третирати мултиполаризација глобалних односа и какве су перспективе да се елиминише опасност од ширења глобализације текућих конфликата. Мислим да је значајно то што је уочи Генералне скупштине било више важних међународних самита, ШОС-а, БРИКС-а, знамо да је било великих сусрета у Пекингу, били су у посети лидери свих сталних чланица СБ УН. Такође, током трајања Генералне скупштине, доћи ће до састанка председника Трампа и Си Ђинпинга. Све то говори о интензивирању дијалога на највишем нивоу. Генерална скупштина УН остаје место где се кристалишу ти процеси и где се наставља дипломатска активност ка контроли хаотичне ситуације у међународним односима", истиче Јовановић за РТ Балкан.

По питању помака око решавања украјинског сукоба, Јовановић подсећа да су позиције Русије и циљеви СВО у Украјини познати, као и корени тог сукоба.

"Западни фактор заобилази питања узрока и нерадо прихвата усмерење да се отклоне узроци. Уместо да у интересу глобалне безбедности, прихвате дипломатију решавања, они остају заробљени у идејама конфронтације", истиче Јовановић.

Заменику руског министра спољних послова одбијена виза; Кремљ: Непријатељски потез против Русије

Када је реч о српској позицији у УН, Јовановић очекује да ће председник Србије да укаже на узроке у застоју решавања питања КиМ у складу са Резолуцијом 1244, као и да ће идентификовати изворе отпора.

"Он ће покушати да увери светску јавност да су узроци свих проблема у пристрасности једног дела међународне заједнице која својим чињењем или нечињењем охрабрује бруталан однос власти Приштине према преосталом српском народу на КиМ. То је љага на лицу међународне заједнице, која има полуга да то заустави, а уместо тога, толерише и допушта ескалацију најгрубљих притисака и криминалног понашања власти Приштине према српском народу", указује Јовановић.

Када је реч о финансијском аспекту, будући да је овај део УН на "климавим ногама", ову дебату УН дочекује на чвршћој финансијској основи него прошле године када су се суочиле са озбиљном буџетском кризом због претњи САД. Чини се да је Трамова администрација преиспитала свој скептицизам, па су пре Генералне скупштине, САД уплатиле 827 милиона долара чланарине што је делић дуга, али није безначајан износ за тело које се у јануару суочавало са "непосредним финансијским колапсом", пренели су амерички медији.

И питање будућег руководства УН биће важан део дипломатских консултација у Њујорку, за разлику од претходних година, будући да се Гутереш последњи пут на заседању Генералне скупштине појављује као генерални секретар, а у току је процес избора његовог наследника.