Кипар писао ЕУ: А где је наша безбедност?

Председник Кипра тражио је од Европске комисије обнову разговора о узајамној одбрани, с обзиром на "геополитичку неизвесност", наводи "Политико ЕУ".

Члан 42.7 Лисабонског споразума каже да чланице ЕУ имају обавезу да пруже "помоћ на све могуће начине" било којој другој чланици која се суочава са "оружаном агресијом".

"Не могу да преценим значај ове клаузуле за ЕУ и њене чланице, поготово у времену геополитичке неизвесности", каже се у писму које је Никос Христодулидис упутио 20. октобра Урсули фон дер Лајен.

Бриселски лист је дошао до копије писма, које није доступно јавности.

ЕУ би да се брани сама, али да не наљути Трампа

"С обзиром на тежину изазова пред нама, Кипру би било драго да се дискусије у релевантним телима наставе. Био бих вам захвалан на информацијама о предложеним решењима и временским роковима за следеће кораке", навео је кипарски лидер.

Никозија је покренула дискусије о члану 42.7 у марту, током свог шестомесечног председавања Европским саветом, а после напада иранских дронова на британску ваздухопловну базу Акротири.

Кипар није могао да се позове на узајамну одбрану, јер се Акротири и Декелија сматрају за територију Британије, која више није чланица ЕУ. Међутим, Никозија је том приликом затражила и добила помоћ од Грчке, Француске, Италије, Шпаније и Холандије. Христодулидис је тада изјавио да је то била демонстрација солидарности и испит ове клаузуле без формалног позивања на њу.

Како наводи "Политико", ЕУ по свему судећи не занима даља дискусија о узајамној одбрани. Један анонимни званичник је изјавио да члан 42.7 није на дневном реду ниједног самита у догледној будућности.

Приоритети блока су тренутно да се постигне споразум о новом седмогодишњем буџету од скоро два билиона евра и да се пронађу нова средства за финансирање Украјине, наводи бриселски лист.

За разлику од већине чланица ЕУ, Кипар није члан НАТО, а трећина територије острва налази се под окупацијом НАТО чланице Турске.