Свет
Бразил на раскршћу: Пред други круг председничких избора
Лула и Флавио Болсонаро оптужују један другог за прљаве трикове у борби са последицама по Бразил, Латинску Америку и БРИКС
Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва поново се бори за своју политичку будућност у другом кругу избора против Флавија Болсонара, сина затвореног бившег председника Жаира Болсонара. Након прљаве кампање, бирачи ће данас одлучити да ли ће Бразил наставити путем левице или ће скренути у десно.
Болсонаро је победио Лулу у првом кругу овогодишњих председничких избора, освојивши 47,03 одсто гласова наспрам 45,16 колико је добио актуелни председник.
Будући да ниједан кандидат није освојио апсолутну већину, други круг избора заказан је за 25. октобар.
Ко су кандидати
Луиз Инасио Лула да Силва, или само Лула, је присутан у бразилској политици још од осамдесетих година прошлог века. Након два председничка мандата (2003-2011), осуђен је 2017. на девет година затвора због наводне умешаности у корупцију и прање новца у државној нафтној компанији "Петробрас".
Врховни савезни судија Бразила поништио је ту пресуду 2021. године, а Лула се наредне године вратио у политику и победио Жаира Болсонара са разликом од свега 0,11 одсто. Као председник, Лула је повећао државну потрошњу у циљу борбе против сиромаштва, увео субвенције за индустрију и повећао порезе за богате. Истовремено, његова влада је ојачала трговинске и дипломатске везе са Русијом, Кином и осталим чланицама групе БРИКС, уз критиковање америчког мешања у прилике у Латинској Америци.
"Бразил није ничије двориште", рекао је прошлог месеца у говору пред Генералном скупштином УН.
Сенатор од 2019, Флавио Болсонаро је најстарији син Жаира Болсонара, бившег председника који је од прошле године у кућном притвору након што је осуђен за наводни покушај оспоравања изборног пораза. Флавио Болсонаро је конзервативац који обећава смањење државне потрошње, укидање сувишних прописа, борбу против криминала и "кроћење одметнутог судства". Такође је обећао да амнестију за свог оца.
Болсонаро се залаже за ближе односе са САД, попут учешћа у војној кампањи америчког председника Доналда Трампа против нарко-картела у Латинској Америци.
Најавио је "могућност изласка" из БРИКС-а, који је оптужио да "провоцира" САД предлозима да долар више не буде валута светске трговинске размене.
Многе земље Латинске Америке већ су изабрале десничарско руководство: у Аргентини влада Хавијер Милеи, у Колумбији Абелардо де ла Есприеја, у Чилеу Хозе Антонио Каст, а у Ел Салвадору Најиб Букеле.
Суштинска питања
На овим изборима доминира питање криминала. Чак 28 одсто испитаника је за Си-Ен-Ен Бразил изјавило да је главни проблем земље "насиље". Болсонаро – који је обећао да ће банде умешане у трговину дрогом прогласити терористичким организацијама, ублажити ограничења која се тичу полицијске силе и изградити мрежу затвора са високим степеном обезбеђења – по узору на ЦЕЦОТ у Ел Салвадору – је за десет поена испред Луле по овом питању, показује истраживање агенције Блумберг.
Друго најважније питање за Бразилце је корупција. Болсонаро је такође испред Луле по том питању, по истим истраживањима, мада само за четири поена.
Против Болсонара се тренутно воде две истраге због прања новца, али он оптужују Лулу за корупцију. Такође наводи да је у једну од истрага умешан судија Врховног суда Алешандре де Мораеш, близак политички савезник Луле заслужан за затварање Болсонаровог оца.
Судија де Мораеш је такође оптужен да је примао мито од банкара повезаних са истрагом.
Трећи највећи проблем за бразилске гласаче је економија. Лула је своје економске резултате поставио као централни стуб кампање, истичући раст плата у Бразилу, пад стопе незапослености и умерен привредни раст током свог мандата. Према анкети Блумберга, Лула има тесну предност над Болсонаром када је реч о сузбијању сиромаштва и неједнакости, док се Болсонаро сматра снажнијим кандидатом када је у питању обуздавање инфлације и смањење државног дуга.
Ко се меша у изборе?
Избори су се претворили у огорчену битку око страног мешања, цензуре и прљавих трикова. Почетком октобра је Лулин изборни штаб оптужио компанију "Мета" Марка Закерберга за интервенцију против њега, наводећи да су ограничавали домашај његових објава и онемогућили му пласирање огласа на Инстаграму. Неколико дана пре првог круга гласања, "Мета" је такође блокирала налог за оглашавање Лулиног изборног штаба на Фејсбуку, чиме је онемогућено постављање нових огласа.
Из "Мете" тврде да су узрок били технички проблеми и истичу да су све оптужбе о фаворитизму "једноставно нетачне и нису поткрепљене чињеницама". Платформе у власништву "Мете" од кључног су значаја и за Лулу и за Болсонара, будући да су друге друштвене мреже – укључујући Гугл, Тикток и Икс – забраниле политичко оглашавање у предизборном периоду.
Бразилски државни правобранилац Жорже Месијас оптужио је САД за мешање у изборе, указујући на то да је Бела кућа доделила бесповратна средства у износу од милион долара десничарским групама које се "супротстављају правном ратовању и цензури у Бразилу" – односно за борбу против савезног Врховног суда.
"Неслагања између влада су саставни део међународних односа. Оно што се не може толерисати је да страни политички интереси покушавају да се умешају у функционисање бразилских институција или да, директно или индиректно, утичу на одлуке које припадају искључиво бразилском народу", написао је Месијас на Иксу.
Болсонарове присталице сматрају суд политичким инструментом у рукама Луле. Судија Мораеш је наредио масовно гашење налога на друштвеним мрежама због ширења такозваних "дезинформација" у периоду пред изборе 2022. године, при чему је огромна већина угашених налога припадала присталицама Болсонара.
Дан након првог круга гласања ове године, Мораеш је издао налог за хапшење Болсонаровог сина Едуарда, који живи у САД. Едуардо Болсонаро је лобирао код Трампове администрације да се заузме за ослобађање његовог оца из кућног притвора.
Болсонаро је оптужио Лулу да користи државни апарат за своју кампању. Болсонарови адвокати затражили су дисквалификацију Луле, наводећи као разлоге његово коришћење владиног система Gov.br за промоцију сопствених социјалних програма, употребу државних база података ради прикупљања контакта грађана за слање предизборних порука, као и коришћење јавних средстава за израду видео-материјала за кампању.
Шта кажу анкете?
Лула и Болсонаро су у анкетама потпуно изједначени, при чему се резултати свих важнијих истраживања спроведених до овог месеца крећу у оквиру статистичке грешке. Према анкети агенције "Квест", објављеној након телевизијске дебате одржане у недељу, Болсонаро води испред актуелног председника 45-44, док их анкета агенције "ПодерДата" показује на 50-50.
Иако је исход избора немогуће предвидети, једна историјска чињеница брине Лулин изборни штаб: откако је Бразил 1989. године увео други круг председничких избора, ниједан кандидат није успео да победи након што је изгубио у првом. Ипак, разлика између Луле и Болсонара у првом кругу била је најмања у историји бразилских председничких избора, свега 1,87 одсто.
Ови избори за Болсонара имају дубоко лични карактер, с обзиром на то да он сматра да његова породица трпи прогоне од стране правосуђа под Лулиним утицајем. За осамдесетогодишњег Лулу, овај други круг би могао бити последњи велики изазов у његовој политичкој каријери, као и последња прилика да очува левичарски државни модел и мултиполарну спољну политику на чијем је изградњи радио деценијама.
Без обзира на то ко победи, ове изборе помно ће пратити у Вашингтону, Москви и шире.
Када ћемо знати резултате?
Биралишта се затварају у 17 часова по времену у Бразилији, што је 22 часа по централноевропском времену у недељу. Први резултати се очекују у року од сат времена, а коначни пар сати касније. Лулина победа 2022. је проглашена за мање од три сата од затварања бирачких места.
Live
