Током недавне посете руског министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова Техерану, ирански министар спољних послова Абас Арагчи је изјавио: "Никада у нашој историји Русија и Иран нису сарађивали тако блиско као сада." Не треба објашњавати зашто; обе земље налазе се под ударом цунамија западних санкција. И обе су у директном рату са Западом, кога ирански медији називају "Епстиновом коалицијом".
Кључни израз овде је "никада у нашој историји", подвлачи Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе": "Лавров и Арагчи разговарали су о 'свему, од Европе до Западне Азије', а посебно о четири подручја: Либану, Палестини, Украјини и Јемену."
Фронт у Украјини и онај у Ирану су, на крају крајева, један те исти, заједнички рат. Вашингтон, на украјинском фронту, можда управо прелази у режим "спасавања образа", тврди Ескобар, имајући у виду последње уступке без преседана, које је Трамп учинио Москви.
"Запад више никада неће бити главни играч"
Размере стратешког пораза за америчку империју – као и за потпуно дезоријентисани Запад у "земљи 404" (Украјини) – доиста су запањујуће, пише бразилски геополитичар. Томе треба додати и успехе јеменског покрета Ансар Алах (Божји помоћници), који без милости напада династију Сауд. Лавров је све последице сажео у једну реченицу: "Запад више никада неће бити главни играч који диктира услове."
Међутим, нови црни облаци се и даље надвијају над такозваном америчком империјом.
"Култ смрти" у Западној Азији (Израел) и "Епстинов синдикат" (Запад у целини) успели су да надјачају читаву масу неоконзервативних русофоба, примећује Ескобар, распоређених унутар МИЦИМАТТ-а (комплекса који чине војска, индустрија, Конгрес, обавештајне службе, медији, академска заједница и истраживачки центри – према упечатљивој дефиницији Реја Мекговерна), и да поново представе Иран као "неспорну, једину и највећу претњу по националну безбедност."
Другим речима, Русија, с обзиром на већ изгубљен рат у "земљи 404", ту и није толики проблем. Много хитнији проблем је Иран, који држи ефективну контролу над Ормуским мореузом, као и јеменски Хути, који контролишу теснац Баб ел Мандеб. Јер, ради се о витално важним токовима нафте.
Реч је дословно о крвотоку, од којег зависи буквално све, од петродолара до мехура "вештачке интелигенције", чије "срце" чине ова два мореуза. Њега је, додуше, својим неспретним акцијама, прекинуо сам Трамп. Све је, подсетимо, требало да буде окончано у року од "два, три, највише седам дана", током којих је "режим у Техерану" требало да се сруши.
Али, није. И сада смо ту где јесмо.
Мртва мачка са девет живота
Изненадно путовање пакистанског фелдмаршала Асима Мунира из Исламабада у Техеран, пише Ескобар, организовано у последњи час, није могло да доведе ни до каквог "посредовања".
Мунир се састао са свим кључним личностима у Ирану. Он је, тврди бразилски аналитичар, питао председника иранског парламента Галибафа: Шта је потребно да би се пронашло решење за ћорсокак у односима између Ирана и САД?
Међутим, додаје он, Галибаф је био изричит – и током састанка је најмање осам пута поновио да Вашингтон мора да испуни иранске услове из Плана у седам тачака. Ови услови су, у суштини, сажетак "Меморандума о разумевању" (МоУ) – који је, попут "мртве мачке", више пута оживљаван и потом одбачен од стране Трампа.
Израз "мртва мачка" односи се на мртву мачку бачену са врха солитера: када удари о тло, она одскочи и чини се да је још увек жива. Међутим, мртва мачка – у овом случају Меморандум о разумевању – има девет живота.
Трамп се, другим речима, суочава са увек истим, тврдоглавим иранским одговором: или ће прихватити План у седам тачака, или ништа.
Ни најситнија честица нуклеарне прашине неће напустити Иран
Ових седам тачака први пут су представљене двојцу – Виткофу и Кушнеру – посредством Катара, током претходне рунде индиректних преговора између Ирана и САД, тврди Ескобар. Председник Пезешкијан и секретар Врховног савета за националну безбедност (ВСНБ) Мохсен Резаи су, током својих састанака, поново нагласили исту ствар. То је порука, додаје он, коју Мунир треба да пренесе Трампу.
Осим поменутих седам тачака, додаје он, Мохсен Резаи је поново ставио до знања фелдмаршалу Муниру – и Белој кући – да ни најситнија честица нуклеарне прашине неће напустити Иран. Једина могућност да се дође до мира јесте да Вашингтон прихвати тих седам тачака.
Министар спољних послова Арагчи стално истиче суштину: "САД нису успеле да остваре ниједан од својих ратних циљева." Логички след је, дакле, неизбежан: нема војне победе (нити промене режима), економски трошкови су за САД неподношљиви, а политичка ситуација постаје неодржива.
Уза све то, Техеран свесно "купује време", пише Ескобар а, паралелно с тим, усред "јеменске олује", време купује и Сана.
Неподношљива цена нових америчких напада на Иран
Уосталом, сва јеменска племена – одлично обучена и тешко наоружана – само чекају наређење вође Ансар Алаха, Абдул-Малика Бадр ел Дин ел Хутија, да продру у јужну "саудијску" Арабију и поврате три покрајине: Наџран, Џизан и Асир. Реч је, иначе, о прастарим јеменским покрајинама, које су Британци отели 1934. године и поклонили их Саудијској Арабији.
"Култ смрти" – Израел – припрема се за масовни напад на иранска енергетска постројења, нафтну инфраструктуру, војне циљеве и нуклеарна постројења. Техеран је, међутим, већ неколико пута упозорио да ће сваки напад САД и Израела бити третиран као "тотални рат", у коме неће бити уздржаности.
Када је реч о Израелу, Иран ће узвратити ударом на обе израелске рафинерије, луке у Хаифи и Ашдоду, као и на све ваздухопловне базе; постројење у Димони нашло би се на мети само у случају да буду погођена иранска нуклеарна постројења.
Уколико дође до таквог напада, свака петромонархија у Заливу постаће легитимна мета, укључујући и електроенергетске мреже, постројења за десалинизацију, рафинерије, луке, центре за податке, седишта и постројења америчких компанија.
Петромонархије у Заливу су у стању потпуне панике
Ормуски мореуз биће тада потпуно затворен. Цена барела нафте ће вртоглаво расти. Светска економија ће запасти у велику депресију.
Мохамад Мохбер, високи саветник лидера Моџтабе Хамнеија, нагласио је: "Ако САД и Израел нападну нашу петрохемијску инфраструктуру или електране, Иран ће узвратити ударом на девет земаља."
Агенција "Фарс", блиска Корпусу иранске револуционарне гарде (ИРГЦ), известила је о низу нових директива: уколико напади буду укључивали атентате на иранске званичнике и убијање цивила, ирански одговор ће, поред напада на инфраструктуру, обухватити и политичке циљеве повезане са САД и свим државама које учествују у рату.
Петромонархије у Заливу су сада у стању потпуне панике, закључује он.
Русија, међутим, одржава чврсте везе и са Ираном и са земљама Залива. Лавров је у контакту са свима њима: пренео је забринутост земаља Залива у Техеран, а заузврат, пренео је услове Техерана назад у Залив. Такође, Лавров је нагласио да је "мртва мачка" – Исламабадски меморандум о разумевању – једини пут који води ка постизању трајног мира.
Управо оно што је Си Ћинпинг рекао Трампу у Овалном кабинету. И управо оно што је иранско руководство поновило Асиму Муниру у Техерану.
Пад клана Сауд?
Коначно, ту је и питање будућности Саудијске Арабије. Присуствујемо ли заиста паду династије Сауд, пита се социолог Рикардо Мартинс на сајту "Њу истерн аутлук", или ће Саудијска Арабија морати да прихвати регионалну колективну безбедност, о којој више неће одлучивати Вашингтон?
Династија Сауд суочава се са најопаснијом прекретницом у последњих неколико деценија, тврди овај социолог. Уколико се безбедносни аранжмани у Саудијској Арабији сломе, последице ће неће односити само на Савет за сарадњу земаља Залива (ГСС) и енергетска тржишта, већ и на саме темеље америчког утицаја у Западној Азији.
Највећи ризик по Саудијску Арабију не долази због дипломатских акција које се одвијају у Вашингтону или Ријаду, већ управо од Јемена, додаје Мартинс. Уколико саудијско руководство претрпи војни пораз, што је сада готово извесно, несугласице међу принчевима, лојалност племена и начин на који је власт распоређена унутар оружаних снага ће довести у питање само постојање Саудијске Арабије.
Кључно питање је да ли саудијски принц Мухамед бин Салман може да направи разлику између своје династије и Саудијске Арабије, наставља Мартинс, чији опстанак више не гарантују обећања САД, израелске обавештајне службе, а ни нафтна богатства краљевине. Уколико у томе не успе, последице ће се проширити далеко изван Ријада и прекројити читаву стратешку мапу Залива.
Или је у праву писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива, који на свом блогу "Инди-ко" каже: "Битка и даље бесни, али Саудијци су већ изгубили рат. Одмах су, још 11. септембра, завапили ујка Сему и затражили помоћ. Али нису добили ништа."
Затим су потрчали Израелцима, Французима, Турцима, Пакистанцима, Египћанима, Британцима... Али, у тој јурњави, шта су заправо изгубили? "Изгубили су рат", пише Самарџива, "и плачући су побегли под скуте 'империје'. Али 'империја' више не жели ту копилад."
Заставе Бахреина, УАЕ, додаје он, а сада и Саудијске Арабије, леже на земљи.