Свет
Како се "мировни пројекат" познат као Европска унија сурвао у војни домен
ЕУ жели да купује муницију за Украјину, али је то лакше рећи него учинити
Ако је пре годину дана идеја да ЕУ преговара о набавци метака деловала апсурдно, сада не само да делује могућа већ је, тврде у Бриселу, неопходна.
Како преноси "Политико", бриселски званичници кажу да се у овом тренутку чини да је више питање када и како, а не да ли ће ЕУ бити овлашћена да потпише уговоре о муницији која ће се слати Украјини, у име земаља чланица.
Ако то значи "проналажење начина за заједничку набавку муниције и омогућавање компанијама да изврше дугорочна улагања у (одбрамбене) капацитете, онда хајде да то урадимо", рекао је новинарима чешки министар спољних послова Јан Липавски.
Идеја је потекла од естонске премијерке Каје Калас која је на самиту ЕУ лидера раније овог месеца упозорила да Украјинцима понестаје муниције и да је на Бриселу да им је набави. Идеју су подржали и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен и главни ЕУ дипломата Жозеп Борељ.
Бриселски портал упозорава да ентузијазам није довољан да се овакав пројекат реализује. Све земље чланице ЕУ морају да пристану на идеју слања додатне муниције Кијеву, што није једноставан подухват.
Борељ је рекао да је брзина у овој ствари важна, али је признао да конкретног предлога неће бити до наредног самита ЕУ крајем марта.
"Очигледно је да морамо да покренемо процедуре за повећање капацитета европске индустрије да производи више и брже", рекао је он, позивајући земље да донирају оно што имају у међувремену.
"Наредне недеље ће бити кључне", нагласио је Борел. "Брзина значи живот."
Питање муниције, примећује портал, наглашава огромну идеолошку промену која је у току у ЕУ — блок од мировног пројекта све више прелази у војну област. Брисел већ делимично надокнађује муницију и опрему коју су чланице послале Кијеву, а Борељ се све чешће укључује у расправе о спорним темама попут слања борбених авиона Украјини.
Руски председник Владимир Путин, рекао је један неименовани дипломата ЕУ, "успео је да преокрене спољну, одбрамбену и безбедносну политику ЕУ на начин на који нико никада није".
И? Какав је план?
Како би, у теорији, функционисао ЕУ уговор о мецима? Уместо да свака земља преговара о муницији, ЕУ би склопила један уговор за све заинтересоване земље, смањујући цену по метку и омогућавајући компанијама да подстакну производњу.
Муниција би прво ишла у Украјину, док би касније наруџбине могле да иду и земљама ЕУ које треба да попуне сопствене залихе, рекле су дипломате.
То је концепт који се већ месецима врти у Бриселу и који се појавио када је Европа схватила да ће сукоб у Украјини потрајати.
У новембру, Борељ и европски комесар за унутрашње тржиште, Тјери Бретон, написали су писмо министрима одбране позивајући их на заједничку набавку оружја и опреме. Ситуацију у Украјини и набавку војне опреме упоредили су са пандемијом коронавируса, када су земље ЕУ дозволиле Бриселу да преговара о куповини вакцина.
Брисел је ипак одлучио да стопира тај предлог на неко време, а сада министри који се залажу за још већу подршку Украјини, упозоравају да сат откуцава.
Прошле године, земље ЕУ су издвојиле 500 милиона евра из буџета блока за заједничке војне набавке. Европски парламент тек треба да финализује план, а неке дипломате кажу да се коначни договор не очекује најмање до маја.
Француска министарка спољних послова Катарина Колона предложила је једну могућу опцију, такозвани Европски мировни фонд — "врећу са новцем" изван нормалног буџета ЕУ који се некада користио за мисије за спречавање сукоба, а који је сада преминенован у фонд за надокнаду за земље које шаљу оружје Украјини. До сада је ЕУ државама дала више од 3,5 милијарди евра за помоћ у покривању трошкова донација оружја.
"Искористићемо, и то је новина, механизам Европског мировног фонда да омогућимо директну куповину европске муниције за Украјину", рекла је она новинарима.
Ипак, дипломате кажу да коначна одлука није донета. Постоје и друга питања која треба решити, као што је да ли ће се ове заједничке куповине односити само на муницију европске производње. Дипломате кажу да очекују да ће то бити случај, барем у почетку.
Тема ће следеће бити на дневном реду када се министри одбране окупе 8. марта у Шведској, где ће званичници такође размотрити да ли да користе Европски мировни фонд за ту иницијативу. Неке дипломате су рекле да би група могла да се сложи да успостави пилот пројекат заједничке куповине у оквиру објекта.
Али ако тај план не успе, званичници су спремни да размотре мање опције широм ЕУ, рекао је естонски министар спољних послова Урмас Реинсалу. "Сигурно бисмо више волели да видимо паневропско решење, али..."
