Свет
РТ Балкан анализа: Зашто је важна посета Ванг Јија Москви
САД покушавају да изврше велики притисак на Пекинг да ограничи односе са Москвом или да чак изазову нови сукоб између Кине и Русије
Шеф канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Ванг Ји у посети је Москви, а са председником Русије Владимиром Путином састао се само дан након традиционалног говора који је одржао руски лидер.
Само 800 километара даље, а као на другој планети, председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден посетио је Кијев и председника Украјине Владимира Зеленског, како тврде амерички званичници, ненајављено.
Ненајављено или не, сусрет су обележиле, филмске, упадљиво режиране сцене. Сирене за ваздушни напад огласиле су се током Бајденове посете, иако није било извештаја о руским ударима. Два дана касније, у Варшави, Бајден је изјавио да је НАТО јак, чак јачи од Русије.
Из Москве су се, у међувремену, могле чути позитивне поруке када су у питању руско-кинески односи, а Путин је изјавио да се везе између две државе постепено развијају и достижу до сада невиђени ниво.
САД говоре о рату, а не о миру
Новинар и некадашњи дописник "Вечерњих новости" из Пекинга Милорад Денда за РТ Балкан каже да се још једном види намера Кине да се трага за миром, док из Америке, по правилу, чујемо потпуно другачије поруке. Каже да важност посете не треба мерити само тренутком у коме се догодила, мада, наводи, он сигурно има велики значај.
"Очекујемо да Ванг Ји приликом посете Москви разговара о кинеском мировном предлогу и могућностима за његову реализацију, а о иницијативи ћемо знати нешто више када он заврши посету. Она у суштини иде путем да се смире турбуленције у свету, да се пронађу путеви ка смиривању и евентуалном окончању рата у Украјини. Оно што је важно и што треба подстаћи, у тренутку у коме је иницијатива наговештена, а истовремено и лансирана, јесте да се на делу покаже да постоје два различита прилаза и два света (амерички и кинески)", наводи наш саговорник.
Он подсећа да Кина увек истиче да понашање Америке само распламсава сукобе, то јест да САД не говоре о миру, него о рату, поразу Русије и слично.
Настојање Америке да покаже како има превласт у свету је опасна, а на њихову жалост, тешко да ће бити у праву, каже Денда.
Са друге стране, Пекинг наглашава потребу да се трага за миром, а Кина поменутом иницијативом жели да покуша да у подељеном свету евентуално подстакне размишљања да се крене ка миру као јединој алтернативи, истиче Денда.
Америка у сукобу на два фронта?
Спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић подсећа да Америка, поред сукоба са Кином има и изузетно затегнуте односе са Ираном и Северном Корејом, али и да је стање њихових оружаних снага и материјална спремност за ратна дејства под великим знаком питања.
"Не мислим да би се САД уопште упустиле у истовремени рат против Москве и Пекинга, сматрам да је то њихово позерство, да тиме хоће да кажу 'видите колико смо јаки, да можемо да водимо два рата у исто време', а да то уопште није реално", наводи Коркоделовић.
Каже да је могуће да је и ту посреди покушај обмане, али да проблема у војној индустрији Запада у сваком случају има.
"У крајњој линији, уколико би отворили два фронта, ипак би морали да воде већину војних дејстава са својим трупама, и не верујем да би се упустили у тако нешто", оценио је наш саговорник.
Односи Москве и Пекинга јаки као стена
Коркоделовић указује на чињеницу да је посета Ванг Јија прва на високом нивоу неког од кинеских званичника још од почетка Специјалне војне операције у Украјини, започета пре готово годину дана. У међувремену је руски министар спољних послова Сергеј Лавров био у Кини, као и заменик шефа руског Савета безбедности Дмитриј Медведев.
"Канали комуницирања између Москве и Пекинга су све време постојали, као и сада што се одржавају мимо посета. То је нешто што Американци у својој пропаганди покушавају стално да наруше, јер су руско-кинески односи једни од најзначајнијих билатералних у свету", нагласио је Коркоделовић.
Наводи да је сукоб у Украјини можда само појачао значај билатералним односима две земље, а САД покушавају да изврше велики притисак на Кину да ограничи своје односе са Русијом, или да чак изазову нови сукоб између Пекинга и Москве, попут времена раздора између Совјетског Савеза и Народне Републике Кине, који је трајао од позних педесетих па све до краја осамдесетих година прошлог века.
Међутим, приликом низа сусрета које је Ванг Ји имао у Москви истицао је да су односи између Русије и Кине јаки као стена.
Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев назвао је те односе "безусловним", посебно када је у питању стварање међународног поретка који неће бити заснован на америчком систему који се често своди на паролу "или америчка правила или нема правила".
Си Ђинпинг ускоро у Москви
Денда објашњава да је посета кинеског дипломате Москви значајна првенствено за кинеско-руске односе. Очекује се да ће сарадња две земље бити додатно унапређена након најављене посете председника Кине Си Ђинпинга Русији. Да кинески лидер намерава да дође у Москву потврдио је и сам Путин који му је позив упутио крајем прошле године, а амерички медији јављају да би то могло да се догоди у априлу или мају.
"Посета кинеског председника била би значајна са становишта наглашавања односа Кине и Русије у правцу глобалне безбедности, а пре свега онога што се у Пекингу стално истиче, а то је одбијање света да се подвргава једној вољи, хегемонизму који се, пре свега, приписује Сједињеним Америчким Државама", прецизира Денда.
Коркоделовић каже да, уколико би се реализовала посета, била би то још једна значајна потврда да су кинеско-руски односи и даље веома чврсти. Међутим, у делу кинеске академске јавности има оних који упозоравају да Кина не прекида односе са Западом. Јер, пре свега, кинеска привреда је усмерена на, поред Азије и суседства, Европску унију која је њихово највеће извозно тржиште, док је Америка друга.
"Међутим, Сијев долазак у Москву сигурно би представљао и једно охрабрење за привреднике, да могу слободније да послују, без страха према америчким санкцијама којима стално прете. Такође би могла да убеди Американце да њихови покушаји раздвајања Москве и Пекинга нису на добром путу", истиче Коркоделовић.
Подсећа да је управо пред посету Ванг Јија Москви интензивирана прича да би Кина могла да крене у снабдевање Русије војним материјалима, а да то већ ради, слањем панцира, шлемова и слично. Кина је ове тврдње демантовала.
Кина под притиском
Међутим, указује на чињеницу да се Русија све више окреће ка Истоку, а Исток узвраћа, посебно Кина. То показују бројке - робна размена између две државе на крају 2022. године износила је 190 милијарди долара, али и чињеница да се у маркетима у Москви појављује све више источне робе (из Кине, Индије, Тајланда, Малезије) која успешно замењује западну. Циљ Русије и Кине је да робна размена до 2024. достигне 200 милијарди, а Путин очекује да ће се то догодити већ ове године.
"У јавност је послата порука да ти односи нису нарушени војним дејствима у Украјини, чак се и догодило да је увећана привредна сарадња, што је логично, али можда није било очекивано. Значи да санкције Запада нису деловале и то је показатељ јачања односа", истиче Коркоделовић.
Кључна порука и поента најављене посете кинеског председника је да "мора постојати свет у коме морају бити уважени интереси свих земаља", закључио је Денда.
Коркоделовић напомиње да је Кина под великим притиском још од почетка Специјалне руске војне операције, а посебно када је у питању потенцијални мировни скуп поводом ситуације у Украјини.
"Кинеско руководство изнело је неке од принципа на којима се заснива њихов став према том рату. Пре свега да се мора поштовати територијални интегритет сваке земље чланице Уједињених нација, да решење сукоба мора бити у складу са повељом УН, и да приликом трагања за решењем морају у у потпуности бити уважени безбедносни услови земаља које преговарају", прецизира Коркоделовић.
Ту се пре свега мисли на гаранције које би биле дате Русији да неће бити доведена у ситуацију у којој је била пре 24. фебруара, да мора војним средствима да се супротставља даљем ширењу НАТО-а на исток и да стане у заштиту својих сународника у суседним земљама.
Иако детаљи плана још увек нису познати, из Кијева су рекли да су приликом Минхенске безбедносне конференције о њему разговарали са Ванг Јијем, иако, напомиње Коркоделовић, те речи морају бити узете са резервом.
"Мислим да Русија у овој фази још увек није спремна да своја војна дејства подведе неком међународном разматрању, то је њен суверени акт. Тако ће бити док год не буде мислила да је постигла ниво на ком ће њени интереси бити истински уважавани, како се не би поновио сценарио Минских споразума", истиче Коркоделовић.
Тога су и Кинези свесни, па зато говоре о "евентуалним мировним преговорима" у будућем времену. Наш саговорник истиче да у вези са тим морају добро и пажљиво да се консултују са Москвом. Подсећа да Кина говори да жели да буде "непристрасан посредник", али да услови за евентуалне преговоре са Пекингом као посредником још увек нису стечени.
"Оно што Кинези уочавају је да САД и Запад стално доливају уље на ватру, што истичу у својим коментарима рата. То је један од њихових ставова, да страно мешање доприноси даљем продубљивању оружаних сукоба, као што се догодило у великој мери са ратом у Украјини", закључио је Коркоделовић.
