Руски стручњаци о састанку Путина, Трампа и Сија: Зашто је у питању историјски сусрет

Руски стручњаци су за РТ анализирали сусрет Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа и објаснили какви се резултати могу очекивати од овог догађаја

Лидери три највеће нуклеарне силе Русије, Кине и Сједињених Држава учествовали су на Пословном самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у Шенжену, а руски стручњаци су за РТ анализирали сусрет Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа и објаснили какви се резултати могу очекивати од овог догађаја.

Дмитриј Суслов из Центара за европске и међународне студије сматра датрилатерални самит у Шенжену не треба поредити са конференцијама на Јалти или Потсдаму, па чак ни са Бечким конгресом из 1815. године и да на састанку између Путина, Си Ђинпинга и Трампа неће бити донете никакве конкретне одлуке. Он је рекао да је овај самит ипак изузетно важан, а да ће његов главни исход и допринос светском поретку бити сагласност три водеће светске силе о потреби одржавања нормалних односа између њих и спречавања рата.

Дмитриј Суслов је рекао да ће самит бити сликовита илустрација тренутног глобалног односа снага и доказ да су три водеће силе у свету заиста САД, Кина и Русија и да оне заиста играју водећу улогу у светској политици и међународној безбедности. Додао је и да ће једна од порука бити да се морају одржавати нормални односи између ове три водеће силе и да је, упркос свим ривалствима и несугласицама између САД и Кине, и између САД и Русије, отворени сукоб између њих неприхватљив.

"Директан рат између ове три силе је најстрашнија претња међународној безбедности која се може замислити. Постоји разлог за веровање да ће се такви састанци наставити и у будућности и да сведочимо појави новог формата 'Велике тројке', мада не у смислу 'Јалте'", казао је Суслов и додао да ће нови светски поредак бити мултиполаран, па чак и полицентричан и да за то једноставно не постоји алтернатива.

Александар Бобров, ванредни професор на МГИМО-у, водећем руском универзитету за међународне односе, сматра да је трилатерални састанак лидера Кине, Сједињених Држава и Русије изузетно значајан догађај, али да, упркос томе што га медији називају "Новом Јалтом", јер подсећа на састанке три лидера на крају Великог отаџбинског рата, треба разумети да је контекст сада донекле другачији.

"И наравно, ово није подела света у буквалном смислу те речи колико координација ставова земаља које заузимају посебно место у глобалној хијерархији, као сталне чланице Савета безбедности и чланице такозваног нуклеарног клуба. Оно што амерички читаоци можда не разумеју јесте да су, по мом мишљењу, САД све ово време покушавале да спроводе стратегију усмерену на одвајање Русије од Кине. И то је очигледно пропало. Наше стратешко партнерство постоји само по себи, као посебан феномен, као посебна полуга светске политике. По први пут у историји, стратешки троугао Москве-Пекинга и Вашингтона, о коме је једном говорио Хенри Кисинџер – отац америчке дипломатије, коначно добија физичко отелотворење", казао је Бобров.

Он је рекао и да би декларација са овог скупа могла бити један од најважнијих докумената у целокупној савременој дипломатији, у којој државе које су сталне чланице Савета безбедности и чланице нуклеарног клуба задају одређени тон свим глобалним и регионалним процесима и да се управо зато овај састанак чекао буквално широм света.

Професор на Московској високој школи економије Василиј Кашин је указао да поређења са Јалтом немају никакве везе и да је оно што је најважније заправо почетак дијалога о стратешкој стабилности. Он је истакао да се амерички председник разликује од својих претходника по томе што користи искуство из бизниса у политици и додао да Доналд Трамп покушава да постигне резултате кроз преговоре, нуди нове опције и слуша другу страну – за разлику од ЕУ.

"У овој ситуацији, потребна су нова решења, систем мултилатералне контроле, који на овај или онај начин узима у обзир могућности Кине, Француске и Велике Британије. Први корак би могла бити забрана одређених класа оружја или барем распоређивање одређеног оружја у одређеним областима. И као минимум, требало би увести норме транспарентности. Тако да ако једна од страна представљених на самиту у Шенжену распореди лансирне системе негде, та чињеница би морала бити пријављена", напоменуо је Кашин.

Он је указао и да су се односи између САД и Кине променили након састанка Трампа и Си Ђинпинга у Бусану, у Јужној Кореји и да је Кина одлучила да смањи своју активност у светској политици. 

"Кинеска страна није озбиљно протестовала због промене режима у Венецуели. Кина је осудила америчку и израелску агресију против Ирана, али само формално – Си Ђинпинг је једноставно прочитао одредбе Повеље УН које су прекршене. Могуће је да је Пекинг једноставно одлучио да сачека период Трампове владавине и види шта ће се даље десити", рекао је Кашин и додао да несугласице остају, али да је њихово решавање одложено за касније.

"То је показала септембарска посета Си Ђинпинга САД. Две стране су се сложиле да продуже трговински споразум: до следеће године, Трамп ће одложити царине и санкције, а Си ће одложити оштар одговор на њих. Вероватно ће се разматрати и сукоб са Украјином. Са становишта Пекинга, украјински проблем треба решити дијалогом између Русије и ЕУ. Кинеска страна сматра да је учешће Европе у мировном процесу неопходно. И то је одраз опрезног приступа који је тренутно карактеристичан за Кину", указао је Василиј Кашин.

Он је поручио и да би било превише поједностављено прећи на формулу "Американци су добри, Европљани су лоши" указујући да се америчко оружје и даље испоручује Украјини, само што сада ЕУ плаћа за то".

Војни експерт са Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука Дмитриј Стефанович је подсетио да САД већ годинама сматрају Кину својим кључним глобалним ривалом и у сфери стратешког офанзивног наоружања и да зато покушавају Пекинг да увуку у неки формат дискусије о овим питањима како би стекли више сазнања о циљним параметрима јачања кинеског нуклеарног арсенала. Он сматра да за Русију, а и за Кину, такав формат није од интереса – Кина га сматра преурањеним, с обзиром на континуирану америчку и руску супериорност у нуклеарним арсеналима, док је Русија много више заинтересована за остале чланице нуклеарног клуба.