Бугарскa, Босна, Србија и тајне оперативне групе: Како Запад лови совјетско оружје за Украјину

Посао је једноставан али опасан, и ускоро ће бити обелодањен за заинтересоване раднике: пуњење 122-милиметарске совјетске артиљеријске гранате експлозивом који ће је претворити у смртоносни пројектил.

За становнике Костенца, планинског градића у западној Бугарској, то значи више радних места у фабрици муниције "Терем" на периферији града, а посао је добра прилика за његове становнике упркос ризику од смрти, пише "Њујорк тајмс".

Фабрика је 1988. године, када се Хладни рат приближио крају, престала да производи гранате од 122 милиметра. Ипак, производне траке "Терема" ускоро ће бити поново покренуте.

Како пише амерички лист, оружје и муниција из совјетске ере су због сукоба у Украјини постали кључни ресурс за западне државе које покушавају да обезбеде Украјини велике количине муниције.

Нема ратовања без совјетског оружја

Упркос приливу софистицираног западног оружја, украјинска војска се и даље првенствено ослања на оружје које испаљује муницију совјетског стандарда, а Сједињене Државе и њихови савезници у НАТО-у такву муницију не производе. 

Због тога се западне земље боре да пронађу алтернативне изворе, улажући милионе долара у заобилазна решења која би прикрила трансакције и избегла политичке последице и руску одмазду.

Ти напори доводе их у нека од удаљенијих области источне Европе, попут Костенца. Отварању нове производне линије у фабрици у овом граду почетком године "тихо" су присуствовали и представници америчке амбасаде, пише "Њујорк тајмс".

Захваљујући новим пословима, фабрика би могла да постане један од највећих послодаваца Костенца.

"Ово је велика ствар за град", рекла је заменица градоначелника Маргарита Минчева.

"Њујорк тајмс" пише како Бугарска има историјски блиске везе са Москвом, иако је део Европске уније и НАТО пакта од раних 2000-их. Прошлог лета, подсећају, откриће да је Бугарска испоручивала оружје Украјини изазвало је велике потресе у унутрашњој политици те државе.

Предвиђени извоз оружја Бугарске је прошле године био скоро пет пута у односу на 2019. годину, показују процене владе на основу података прикупљених у октобру.

Порука из Брисела срушила наде Бугарске о скором уласку у еврозону

Бугарска, ипак, није једина земља која тихо доприноси украјинским ратним напорима, пише амерички лист.

Луксембург снабдева Украјину оружјем пореклом из Чешке. Брокери из Сједињених Држава претражују фабрике у Босни и Херцеговини, Србији и Румунији у потрази за муницијом. Британија је формирала тајну оперативну групу за наоружавање Украјине, наводи се у документу до којег је дошао "Њујорк тајмс".

Тајна британска група за набавку совјетске мунуције

Ови извори су све важнији, будући да Украјина сагорева муницију неодрживом брзином, за коју је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао да је "много већа од тренутне стопе производње".

Украјина и њени савезници почели су прошле године да купују оружје совјетског типа где год су могли да га нађу.

И Британија и Сједињене Државе финансирале су послове уз помоћ трећих земља и брокера у случајевима када земље произвођачи не желе да буду јавно идентификоване као државе које Украјини обезбеђују оружје, даље наводе. 

Тајна радна група коју је створило британско министарство одбране фокусирала се на набавку муниције у совјетском стилу, кажу неименовани извори за "Њујорк тајмс", наводећи да је задатак постајао тежи како је рат одмицао и великим добављачима је понестајало залиха.

Бугарским званичницима су бирократске рупе и различити аранжмани давали политичко покриће за подстицање ратних напора Украјине, али је та маска веома танка, наводи се у тексту. 

"С обзиром на то да и даље бесни рат у Украјини, где мислимо да ће гранате бити извезене? Није тешко открити да наша производња иде у Украјину", рекла је Љуба, 41-годишња продавачица у бакалници у Костенцу која је одбила да наведе своје презиме за "Њујорк тајмс".

Запослени баш и не желе скорији престанак рата

Преко оштрих планина прекривених снегом у бугарском Сопоту, становници који раде у фабрици оружја ВМЗ навели су да су повећали производњу, те да сада раде од понедељка до суботе.

"ВМЗ је био и остао саставни део живота града", рекао је 63-годишњи радник који тамо ради више од четири деценије, а који је желео да остане анониман. Како наводи, и након свог тог времена, његово тело је и даље напето кад компанија тестира експлозив.

И попут ВМЗ-а, желели Сопотани да то признају или не, и сукоб у Украјини је постао део њихове свакодневице.

"Звучаће цинично ако вам кажем да желим мир, а у исто време радим у фабрици оружја", рекао је радник из Сопота за "Њујорк тајмс".