Пентагон открио: Снабдевање Украјине оружјем започело пола године пре почетка СВО

Сједињене Америчке Државе почеле су Украјину да снабдевају оружјем читавих 6 месеци пре него што је започела руска Специјална војна операција, открило је само Министарство одбране САД.

Пре неколико дана, наиме, Пентагон је објавио да ће Украјини послати нови пакет помоћи у вредности од око 460 милиона долара. Најављено је да ће Кијев, у оквиру тог пакета, добити додатне беспилотне ваздушне системе, системе против дронова, као и нове залихе муниције.

Поред тога, САД у Украјину шаљу и додатну муницију за ракетне системе ХИМАРС, метке калибра 155 мм, муницију за ласерски вођене ракетне системе, неколико типова дронова, опрему за уклањање мина и подршку комуникацијама.

Помоћ укључује и трошкове обуке, одржавања и подршке, а опрема ће бити директно наручена од произвођача.

Међутим, пре свега тога, у саопштењу Пентагона наводи се да је реч о 32. пакету помоћи од августа 2021. године, што је занимљиво јер потврђује да су САД са наоружавањем Украјине почеле много пре него што је Русија започела Специјалну војну операцију 24. фебурара 2022. године.

Реч је о периоду током којег је руска страна захтевала да јој Запад обезбеди гаранције да се НАТО неће ширити на Украјину, а министар спољних послова Русије Сергеј Лавров најављивао је да ће о том питању имати одвојене разговоре са Алијансом, као и засебне преговоре под покровитељством ОЕБС-а.

Дакле, и пре него што су постојале било какве идеје да ће Русија покренути војну операцију, Сједињене Државе су већ почеле са озбиљним наоружавањем Украјине. С којим циљем?

A када се вратимо у тај август 2021. године, можемо видети да су САД, само за ту годину, наводи Пентагон, издвојиле више од 400 милиона долара војне помоћи за Украјину.

Приликом састанка министра одбране САД Лојда Остина и његовог украјинског колеге Андрија Тарана 31. августа те године, потписан је Стратешки одбрамбени оквир у којем се наводи да два министарства настављају да сарађују на јачању војних способности Украјине како би се очувао територијални интегритет земље, али и на украјинској интероперабилности са НАТО-ом.

Такође се додаје да Украјина има право да сама одлучује о свом спољнополитичком курсу, што се односи и на њене аспирације за чланство у Алијанси.

Реч је, заправо, о још једној потврди да је Запад дуго припремао кијевске власти за сукоб, како са Доњецком и Луганском народном републиком тако и са Москвом, а у прилог томе говоре и ранија признања Ангеле Меркел и Франсоа Оланда да су Мински споразуми били само куповина времена за Украјину.

Недавно је и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен признала да је Запад барем два месеца пре почетка конфликта радио на увођењу санкција против Русије.

Према њеним речима, рад на увођењу ригорозних мера усмерених ка Русији и њеном руководству, започет је у децембру 2021. године, а на то су их подстакли, како је навела, обавештајни подаци Вашингтона о распоређивању руских трупа на границама Руске Федерације.

Више од годину дана касније, све више америчких конгресмена, поготово оних из редова републиканаца, захтева да се испита на шта је тачно утрошен новац послат Украјини. Истовремено, званичници одговорни за праћење више од 110 милијарди долара америчке војне и економске помоћи Кијеву, траже слање ревизора и истражитеља директно у зону сукоба, раније је објавио "Волстрит џорнал".

Испоставља се, на крају, да је забринутост Москве и те како била оправдана, те да се не може говорити о томе да је Специјална војна операција "ничим испровоцирана агресија", већ да је реч о одговору Русије на перманентно занемаривање њених интереса и одбацивање безбедносних гаранција које је тражила да се испоштују годинама уназад.