Свет

Некадашњи премијер Велике Британије: За Путина трибунал као за Милошевића

Путину се мора судити за "злочин агресије" на Украјину, као што је то рађено са српским "месаром" Милошевићем, сматра Гордон Браун
Некадашњи премијер Велике Британије: За Путина трибунал као за МилошевићаGetty © Ian Forsyth

Време је да се руски председник Владимир Путин приведе правди, а САД би требало да преузму иницијативу у формирању међународног трибунала за Русију, написао је у ауторском тексту за "Гардијан" некадашњи премијер Велике Британије Гордон Браун.

"Након што је из прве руке видео уништење Украјине, Џо Бајден би годишњицу почетка руске инвазије требало да обележи најавом америчке подршке за оснивање специјалног трибунала како би Путину и његовим послушницима било суђено за злочин агресије", започиње Браун свој текст.

Прошлог месеца, Уједињено Краљевство се придружило Француској, Немачкој, Холандији, нордијским, балтичких и источноевропским земљама које су подржале позиве украјинског председника Владимира Зеленског да се руски председник и његови сарадници нађу на оптуженичкој клупи.

Оптужбе, које су подржали Европска унија, Европски парламент и Савет Европе, укључују "инвазију на Крим и источну Украјину 2014. године, планирање и објаву рата Украјини и гранатирање цивилног становништва са циљем њиховог изгладњавања", наводи некадашњи британски премијер, који је ту функцију обављао од 2007. до 2009. године.

Једина водећа западна земаља која до сада није подржала формирање трибунала су Сједињене Америчке Државе. Уколико би се то десило, такав трибунал би могао бити формиран у року од неколико недеља, а постоји много разлога зашто би САД, чија је потпредседница Камала Харис недавно Путина оптужила за "злочине против човечности", требало то да учине, наводи Браун.

Злочин агресије је Путинов први и основни злочин, који је довео до свих осталих, сматра Гордон Браун, који је дуго година био "десна рука" и министар финансија у влади некадашњег британског премијера Тонија Блера, чија је влада играла кључну улогу у агресијама у Југославији, Авганистану и Ираку.

Браун, ипак, није нагласио да ли би његов некадашњи шеф, али и он сам, требало да се нађу пред неким сличним трибуном и одговарају за "злочин агресије", мада можемо наслутити као би реаговао на такву иницијативу.

Некадашњи британски премијер признаје да, пошто ни Русија ни Украјина нису потписнице статута Међународног суда праве, тај суд нема јурисдикцију да суди о злочину агресије, али тврди да се та "рупа у закону мора затворити".

Он није споменио да ни Сједињене Америчке Државе, које позива да преузму иницијативу у формирању трибунала за Русију, нису потписнице истог статута, као и да су више пута улазиле у директан сукоб са Међународним судом правде.

Американци су, чак, средином 2020. године увели санкције против неколико високих званичника тог суда, међу којима је била и главна тужитељка Фатоу Бенсуда, зато што су "противзаконито покушали да ставе Американце под своју јурисдикцију". Међународни суд правде је у том тренутку истраживао злочине америчких трупа у Авганистану.

Браун наводи да су САД и раније промовисале формирање међународних трибунала, а као примере наводи специјалне судове за Југославију и Руанду, који су формирани одлукама Савета безбедности Уједињених нација из 1993. и 1994. године.

Хашки трибунал за бившу Југославију, иначе, кога Браун спомиње са уважавањем, одбио је позиве да се позабави НАТО агресијом на СРЈ 1999. године.

Као најбољи пример, међутим, он наводи резолуцију коју су савезници потписали у Лондону 1942. године, а која је довела до формирање трибунала за нацистичке злочине у Нирнбергу. Сличан суд, који је касније процесуирао и јапанске злочине, формиран је у Токију.

За оне који не верују у такве судове, некадашњи британски премијер наводи пример Нирнберга и Токија, али и некадашњег либеријског председника Чарлса Тејлора, који је осуђен на 50 година затвора за злочине који су по његовим инструкцијама почињени у Сијера Леонеу.

Сличну судбину доживео би и некадашњи српски и југословенски председник Слободан Милошевић, кога Браун назива "месаром", само да је поживео још коју годину у Хашком трибуналу. Пресуде се могу донети и у одсуству, што осуђеницима онемогућава да путују, подсећа он.

Браун наводи и да је изузетно важно да такав трибунал буде основан на захтев Украјине, утемељен у украјинском праву и да се односи само на контекст те земље, како се не направио преседан те да некоме не би, не дај Боже, пало на памет да процесуира потенцијалне злочине и у другим сукобима.

Некадашњи премијер Велике Британије није нагласио како би тачно тај трибунал требало да буде формиран.

Јасно је да њега не може формирати Савет безбедности УН, пошто Русија, али и Кина, имају право вета у том телу, а мало је замисливо и да  би се у Генералној скупштини Уједињених нација сакупила неопходна већина за такав подухват.

Самим тим постаје јасно да би такав трибунал могао бити формиран једино у оквиру уског круга западних земаља, који себи воли да даје на значају називајући се "међународном заједницом" која брани "систем заснован на (њиховим) правилима". Како се то у народу каже, "кадија те тужи, кадија ти суди". 

Некадашњи британски премијер се осврнуо и на коментаре да би формирање таквог трибунала могло додатно да ескалира ситуацију и учини председника Путина мање склоним да преговара и сарађује.

"Путин разуме само силу", тврди Браун, позивајући се на сопствено искуство са руским председником. "Сваки пут када сам га видео, он је претио."

"Али ја никада нисам имао илузија", храбро закључује некадашњи премијер Велике Британије. "На Путина никада нисте могли да се ослоните да ће одржати реч (…) Његов мото је исти као и Калигулин, који је, убијајући све који му стану на пут, рекао: Нек ме мрзе, докле год ме се плаше", пише Браун.

На Западу нема места слабости, закључује он, и наглашава да они формирање трибунала дугују украјинском народу, "чија су срца сломљена, али је дух неуништив".

image