Свет
Зашто "Политику" смета Олаф Шолц? Немци не верују САД, а он се усудио да их слуша
"Као и Меркелова пре њега, Шолц је политичар који више воли да се води анкетама јавног мњења уместо да самостално влада", пише тај медиј у критици немачког канцелара због невољности да срља у сукоб са Русијом
Немачки канцелар Олаф Шолц преферира да слуша сопствени народ када је одбрамбена политика Берлина у питању - што евроатлантско гласило "Политико" никако не може да му опрости.
На том медију је освануо текст под насловом "Истина о промени одбрамбене политике Немачке", у коме аутор Метју Карничинг указује да је Берлин и даље веома далеко од имплементације рекордног војног буџета од 100 милијарди евра - а уједно и од "великог заокрета" у одбрамбеној политици земље који је Шолц најавио три дана након почетка руске Специјалне војне операције у Украјини.
Војни буџет Немачке за текућу годину износи 50 милијарди евра, што је не само упола мање од најављиване бројке, већ и далеко испод два одсто БДП-а, колико се од НАТО чланица очекује да троше на опремање својих оружаних сила.
Како аутор наводи, Шолцов "заокрет" био је шарена лажа, а његова је сврха била да промени послератни пацифистички став Немачке, колико и да заиста оснажи њену војску.
Немци не желе сукоб и не верују САД
Међутим, немачки народ изгледа да није било тако лако убедити. "Политико" указује на недавно истраживање анкетарског института "Аленсбах", које указује да свега 46 одсто Немаца САД сматра "поузданим савезником", а исто тако негодује што су се Немци одважили да одрже протесте против бесомучног наоружавања Кијева.
Неповерљивост немачког народа према САД се такође дала видети и на протестима протеклог викенда у Берлину.
Политико указује да су "хиљаде антиратних демонстраната (од 13.000 до 50.000) изашле на улице централног Берлина да протестују због рата за који многи од њих криве САД (што је чест аргумент међу многим левичарима који стоје иза демонстрација, који сматрају да САД имају два циља у Украјини: да продају оружје и да униште Русију)."
... а Шолц се усудио да их слуша (докле год је смео)
Иако би служење вољи народа неко могао да опише као суштину демократског уређења, евроатлантско гласило узима немачком канцелару за зло што је, "као и Меркелова пре њега, политичар који више воли да се води анкетама јавног мњења уместо да самостално влада", односно да је оклевао да обећа немачке "леопарде" Кијеву "када су анкете показале да су Немци скептични по питању слања тешког наоружања у Украјину."
Као што је познато, Шолц је на крају ипак попустио, али "тек када је притисак изван Немачке, посебно из САД, постао толико велики да није имао избора", указује "Политико".
Наравно, ту је и сумња да Олаф Шолц није за срљање у сукоб под присилом Вашингтона чак и када се воља Немаца изузме из једначине.
"Политико" подсећа да је садашњи канцелар започео своју политичку каријеру у Западној Немачкој осамдесетих година прошлог века тако што је "предводио протесте против америчких планова да стационирају нуклеарне ракете средњег домета у Европи и маштао о извлачењу Немачке из НАТО-а."
"Политичари попут Шолца, који не желе да Немци знају колико њихова земља зависи од САД у безбедносним питањима, највећи су разлог за дисфункционални однос те земље са њеним најважнијим савезником", закључује "Политико".
А, ако је веровати америчком новинару и добитнику Пулицерове награде Симору Шершу, када неко има савезнике који су спремни да разнесу Северни ток и тиме баце енергетску безбедност нације под воз како она не би ни помислила на непослушност - коме уопште требају непријатељи?
"Политико" се од августа 2021. године налази под власништвом немачког медијског гиганта "Аксел Шпрингер", иначе познатог по агресивним про-НАТО и проамеричким ставовима, и чије је запослене бивши власник "Политика" назвао "већим Американцима од самих Американаца."
"Аксел Шпрингер" је такође познат по својих пет званичних "вредности", које је формулисао још оснивач компаније 1967. године,
Нарочиту пажњу привлаче "вредности" под бројем 1 ("Залажемо се за слободу, владавину права, демократију и уједињену Европу") и 3 ("Заговарамо трансатлантско савезништво између Сједињених Америчких Држава и Европе").
"Њујорк тајмс" је писао да је "пракса немачке компаније" да запослени морају да потпишу изјаву да су привржени овим принципима.
