Потпаљивање Придњестровља: Украјина би да опљачка највеће војно складиште у Европи
Украјинска војска концентрисала је своје снаге у близини границе са Придњестровљем, изјавила је портпаролка украјинских снага "Југ" Наталија Гумењук, пренеле су "РИА Новости".
"Наше снаге су концентрисане дуж целе границе са Придњестровљем", рекла је Гумењукова за ТВ канал "Рада".
Министарство одбране Русије је 23. фебруара саопштило да кијевски режим спрема оружану провокацију против Придњестровља, коју ће извести јединице украјинских трупа, укључујући и неонацисте из пука "Азов".
Украјина, уз одобрење западних ментора, припрема улазак трупа на територију непризнате Придњестровске Молдавске републике (ПМР), саопштило је руско Министарство иностраних послова у петак, 24. фебуара.
Какав се сценарио може остварити у Придњестровљу и какве би последице могло изазвати настојање Кијева да обнови и ескалира овај сукоб?
Еквивалент атомском бомбардовању Хирошиме или Нагасакија
Најважнији пункт у Придњестровљу је мало село Кобасна, које се налази на само два и по километра од границе Придњестровљa и Украјине. Кобасна се поново нашла у средишту медијске пажње. Ту се и данас налазе највећа артиљеријска складишта муниције у Европи, под контролом руских снага.
Арсенал је створен 40-их годинa за западну групу совјетских трупа. На крају "перестројке" и у годинама које су уследиле, тамо су транспортовани совјетски арсенали који су претходно били похрањени у ДДР-у, Чехословачкој и другим земљама Варшавског пакта. До почетка 90-тих, у магацинима у селу Кобасна налазило се око 42.000 тона артиљеријске муниције.
После распада СССР-а и каснијег сукоба између Тираспоља и Кишињева, складишта у Кобасној постала су проблем новонасталих независних држава - Руске Федерације и Молдавије. Сматра се да су Руси из Кобасне успели да изнесу око половине арсенала, док се 20-ак хиљада тона муниције и даље налази у магацинима.
Ово је количина муниције која би, у случају намерне или случајне детонације, била довољна да изазове праву катастрофу.
Поред тога, Академија наука Молдавије утврдила је да би експлозија оружја које се налази у складишту муниције, коме је делимично одавно истекао рок трајања, била еквивалентна атомском бомбардовању Хирошиме и Нагасакија. На ово је 2015. упозорио бивши министар одбране Молдавије Виталиј Маринута.
Како је још 1995. године рекао руски генерал Александар Лебед, који је командовао 14. армијом у Придњестровљу током сукоба са Молдавијом:
"Академија наука Молдавије израчунала да би примарни ударни талас након експлозије у Кобасној имао радијус од 40 до 50 км, или можда чак и више. То би могло проузроковати разарање једнако земљотресу магнитуде од седам до 7,5 степени по Рихтеру. То значи да би се све грађевине од цигле и бетона у радијусу од 4,5 километра од места експлозије срушиле као куле од карата. Осим тога, таква експлозија направила би кратер радијуса од 1,5 километра и дубине до 75 метара", изјавио је генерал Лебед.
Нагла ескалација кризе у Придњестровљу
Криза у Придњестровљу поново се разбуктала прошле године, после почетка сукоба у Украјини.
Тада се на подручју Придњестровља догодило неколико терористичких напада и експлозија, а забележена је и пуцњава са подручја Украјине у смеру Кобасне. Власти Придњестровске Републике саопштиле су да постоје информације о умешаности украјинских специјалних служби у ове провокације.
Према једној верзији догађаја, Украјина је тада разматрала могућност провоцирања кризе у Придњестровљу, присиљавајући придњестровску војску да употреби силу и да под том изликом изврши инвазију на непризнату републику под руском заштитом. Такве акције Кијева принудиле би Руску Федерацију да покрене офанзиву према Придњестровљу.
Сада опет расте забринутост да би Кијев могао да покуша да се дочепа залиха муниције у Кобасни. Министарство одбране Русије недавно је навело да се у близини украјинско-придњестровске границе бележи значајно нагомилавање људства и украјинске војне опреме, размештање артиљерије на ватреним положајима, као и да је приметно значајно повећање броја летова беспилотних летелица Оружаних снага Украјине.
Члан Главног савета администрације Запорошке области Владимир Рогов упозорава да се "са великим степеном вероватноће може рећи да се Зеленски спрема да нападне Придњестровље."
У прилог томе, говори и информација да ће мађарска авиокомпанија "Виз ер" од 14. марта обуставити летове у Кишињев због, како је навела њихова прес служба, наглог погоршања безбедносне ситуације у Молдавији.
Састанак Сандуове са Бајденом
Очигледно, после мање од годину дана, Запад поново жели да искористи Молдавију за своје циљеве, каже за РТ Балкан хрватски аналитичар Небојша Бабић. Први знак тога била је изјава прозападне председнице Молдавије Маје Санду, према којој је Владимир Зеленски Кишињеву проследио податке украјинске обавештајне службе, према којима Москва наводно планира да дестабилизује Молдавију и припрема акцију "промене режима".
"Тада нису пружени никакви докази о постојању таквих планова," каже Бабић, "али ово је коинцидирало са великим акцијама молдавске опозиције, која је захтевала оставку Маје Санду због погоршања економске ситуације. Тако је у западним медијима створена потребна слика о `проруском мајдану`."
Састанак Маје Санду са америчким председником Џо Бајденом, одржан пре неколико дана у Пољској, потврђује овакве тезе: "Могуће је да је планирана антируска провокација у Придњестровљу", додаје Бабић, "добила одобрење Вашингтона."
Прва и најочигледнија жеља Кијева је заузимање складишта у селу Кобасна: "С обзиром на мањак граната, који се примећује у Оружаним снагама Украјине и свуда на Западу," сматра Бабић, "20.000 тона муниције омогућило би украјинској војсци да, према различитим проценама, мирно ратује најмање три месеца."
Главни проблем у томе је да ли је садржај војних магацина још употребљив на бојном пољу и да ли користи од заузимања овог територија надмашују могуће штете.
"Чињеница је да је Придњестровље држава коју чак ни Русија службено не признаје", каже Бабић. "Према томе, украјинска војска може ући у Придњестровску Републику само уз одобрење службеног Кишињева, који Придњестровље сматра својом територијом. У супротном, свако задирање Украјине на територију Придњестровља изгледаће као агресија на Молдавију."
"При томе велико је питање", додаје Бабић, "да ли су молдавске власти спремне да дају такав пристанак."
Провоцирање Москве на нову офанзиву
Према руском политикологу Игору Ивањенку, сукоб у Придњестровљу, уз учествовање Украјине, неминовно ће изазвати последице и у друштвеној и у хуманитарној сфери.
Са оваквим оценама слаже се и Бабић.
Осим тога, наставља Ивањенко, врло су вероватне хуманитарне катастрофе за цео регион. На пример, Дњестарска електрана у близини Тираспоља служи као стабилизатор за енергетске мреже Молдавије и регију Одесе. Данас је врло тешко замислити шта ће се догодити са тим мрежама када електрана потпуно престане са радом или, што је још горе, уколико буде оштећена током непријатељстава.
Све то доводи у питање спремност Молдавије да силом реши проблем са Придњестровљем.
"Рат у Придњестровљу ће сигурно прекинути сваки однос Кишињева и Москве", примећује Ивањенко.
Ипак, како он наглашава, у том случају све ће зависити од воље западних покровитеља Украјине и Молдавије.
Извршни директор Савеза добровољаца Донбаса, пуковник Андреј Пињчук, који је дуго радио у Министарству државне безбедности Придњестровља, рекао је да су се у Кишињеву у почетку ослањали на такозвану меку силу (поделу пасоша, помоћ у бизнису, образовању, итд.), а таква се стратегија спроводила уз активно учешће структура Џорџа Сороша.
Нагли кораци ка војној ескалацији сигурно ће поништити ове напоре.
Упркос томе, постоје веома озбиљни ризици од даљих корака Молдавије и Украјине. У условима када САД и НАТО од Кијева захтевају акције који би довеле до брзих војних успеха, можда је Придњестровље прилика за Украјину да најзад нешто уради на бојном пољу.
Неколико сценарија за Придњестровље
На темељу доступних информација, сада се може идентификовати неколико могућих сценарија будућих догађаја, под условом да се Украјина одлучи да нападне Придњестровље.
Према посљедњим изјавама руског Министарства обране, значајне снаге Оружаних снага Украјине доведене су на придњестровско-украјинску границу, а неки Телеграм канали тврде да је реч о 20.000 људи, укључујући и плаћенике.
Према Пињчуку, Русија и Придњестровље могу рачунати на пет до седам хиљада бораца. Међу њима је руски контингент који чува складишта у Кобасној (око 1.500 војника), руске мировне снаге, полиција и снаге безбедности Придњестровља.
Под тим условима, напомиње пуковник Пињчук, у случају украјинског напада, Русима не преостаје ништа друго него да минирају арсенал у селу Кобасна и дигну га у ваздух.
С обзиром да је Кобасна удаљена 2,5 км од украјинске границе, до опкољавања руских снага на овом подручју може доћи веома брзо.
Ако се све заиста тако одигра, онда је пад руског гарнизона у Кобасној питање од свега неколико дана, чак и уз жестоки отпор. Пињчукова прогноза је да ће отпор трајати највише седам дана.
У стварности, сматра Небојша Бабић, Русија нема много опција да одговори на украјински напад на своје трупе: "Готово све су, на овај или онај начин, условљене непостојањем копнене границе између Руске Федерације и Придњестровља, које је географски стешњено између Молдавије и Украјине."
За превоз појачања ваздушним путем, авиони Оружаних снага Русије морали би да пређу ваздушни простор или Молдавије, уз накнадне оптужбе Кишињева за агресију, или Украјине, уз претњу обарања због дејстава противваздушне одбране.
Још је мање вероватно да ћемо гледати пребацивање руских формација копном, јер копнени коридор ка Придњестровљу не постоји, сматра Бабић, па ће руске трупе морати да заузму део територија који се сада налази под контролом Кијева западно од Одесе.
Напад под "лажном заставом"
Кијев планира напад на Придњестровље под "лажном заставом", на потпуно исти начин који је Хитлер користио уочи нацистичке инвазије на Пољску, сматра Ендрју Корибко, политички аналитичар из Америке који живи у Москви.
Тада су се нацистичке снаге преобукле у пољске војнике како би извршиле лажни напад на немачку радио станицу, што је потом искоришћено као изговор за напад на суседну државу, Пољску. Тако је почео Други светски рат.
Овог пута, Кијев би за провокацију користио фанатике из батаљона "Азов".
"Нажалост, не може се искључити ова могућност", наставља Корибко, "јер постоји одређена логика инхерентна руководству те земље у расулу, која озбиљно узима у обзир ову опцију."
Опасности су такође огромне, јер то отвара могућност увлачења Румуније и читавог НАТО-а у отворени сукоб са Русијом, упозорава овај аналитичар. "Зеленски озбиљно разматра ову опцију, јер би она могла одвратити пажњу са неуспеха Кијева да заустави Русију на истоку земље."
Присилити Кишињев на мир
Упркос томе, како наводе у руском Министарству иностраних послова, напад на руске базе у Придњестровљу сматраће се нападом на територију Руске Федерације, а Министарство је спремно за сваки развој ситуације.
Према неким проценама, украјински напад на Придњестровље могао би да започне веома брзо.
Како примећује Алексеј Мартинов, политиколог и директор Међународног института за најновије државе: "Војни сценарио ће развезати руке руским оружаним снагама дајући основу за проширење зоне Специјалне војне операције на Николајевску и Одеску област, уз успостављање копненог коридора до Придњестровља."
"Ако се провокација ипак догоди, може се лако претворити у сценарио од 8. августа 2008, када је грузијска војска напала руске мировне снаге, што је довело до операције присиљавања Тбилисија на мир", упозорио је Мартинов.
