"Глобал тајмс": Смешно је када САД моле да их друге државе признају за лидера у региону

"Бити моћан је као бити лепа дама. Ако морате да кажете људима да сте лепа дама, онда то сигурно нисте", рекла је бивша британска премијерка Маргарет Тачер. Исто тако је смешно када САД покушавају да убеде друге државе да је Америка и даље лидер.

Заправо, како пише кинески дневник „Глобал тајмс“, она преклиње друге да јој кажу: "Ја сам и даље лидер, ви то морате да признате!" То је, како констатује овај медиј, пре знак немоћи САД.

На видео снимку, који је у уторак објавио Ен-Би-Си њуз, амерички амбасадор у Кини Николас Бернс рекао је да Пекинг "мора да прихвати да је Вашингтон лидер у Азији." Он је изјавио да Кина мора да схвати да "САД остају у овом региону и да смо ми на много начина лидер."

Оно што је амерички политичар рекао имплицира две важне поруке. Прво, амерички амбасадор у овој изјави критикује Кину која, наводно, не разуме да су САД и даље присутне у Азијско-пацифичком региону. Друго, Бернс жели да Пекинг призна вођство Вашингтона. Ипак, и једно и друго је веома далеко од истине.

Погрешне стратешке процене Вашингтона

Политика Вашингтона почива на стратешки погрешним проценама. У првом реду, САД верују да Пекинг жели да их потисне из Азијско-пацифичког региона. Али, Кина не само да признаје да су САД присутне у тој области већ Пекинг, такође, упорно тражи мирну коегзистенцију и сарадњу са САД, али на основу узајамног поштовања. Оно што Пекинг одбија, јесте да кинеску политику одређује неко други, укључујући и Вашингтон.

Осим тога, Бернсове речи игноришу стварне интересе других азијско-пацифичких земаља. Таква ароганција има за циљ искључиво да задовољи стратешку потребу САД за одржањем глобалне хегемоније.

"САД настављају да живе у алтернативној стварности, коју подстиче охолост", наводи се у једном твиту, који коментарише Бернсове примедбе. Ово погађа срж проблема у вези са тренутним статусом САД.

Вашингтон мора да схвати да већина азијско-пацифичких земаља не жели хладноратовску конфронтацију нити да буде увучена у сукобе великих сила. Жеља САД да води регионалне послове и да за то добије признање других земаља остаје само пуста жеља и потпуно је у супротности са трендом развоја у Азији и на Пацифику.

Ово треба посматрати у контексту погоршања унутрашњих проблема у Америци и релативног опадања моћи САД. У ствари, како констатује "Глобал тајмс", то заправо звучи као самохвала моћи САД.

"Гордост и прерасуде" према Кини

"У прошлости су САД могле самоуверено да се мешају у послове било ког региона и користе силу да очувају своје лидерство. Али, сада САД постају све неспособније да се понашају као лидер и Вашингтону је све теже да се фокусира на друге регионе", рекао је за "Глобал тајмс" Занг Тенгјун, заменик директора Одељења за азијско-пацифичке студије на Кинеском институту за међународне студије.

Скоро годину дана, колико се налази на овој дужности, Бернс упорно ради на погоршању односа Кине и САД. Као "мегафон Вашингтона", амбасадор је често јавно критиковао политику Кине. Многи од његових коментара су штетни за односе САД и Кине и неприкладни су за функцију коју обавља.

На пример, у ексклузивном извештају "Глобал тајмса" у понедељак, наведено је да је Бернс недавно изазвао незадовољство међу учесницима "вечере захвалности" Америчке привредне коморе када је у свом обраћању критиковао Кину.

Амерички амбасадор у Кини је пуки извршилац америчке политике према Кини. Након што је преузео дужност, Бернс је стриктно следио налоге Вашингтона. Сада је могуће закључити да Бернсове акције само распирују ватру и да, у суштини, потичу из хистеричне америчке политике "обуздавања Кине".

Нарочито током протекле године, изгледа да је осуђивање Кине постало инстинктивна реакција многих америчких званичника, посебно у тренутном политичком окружењу САД које промовише антикинеска осећања.

Ипак, политичари попут Бернса треба да схвате да ће "гордост и предрасуде" према Кини донети само још више опасности и хаоса, не само региону него и читавом свету. Без обзира на то колико оштро настоје да звуче када говоре о Кини, САД не могу преварити друге државе покушавајући да америчку хегемонију прикажу као "лидерство".