РТ Балкан истражује: Зашто је већи војни буџет Пекинга насекирао Америку и њене савезнике

Када je Јапан објавиo да ће се у наредних пет година војна издвајања повећати на 2 одсто БДП-а и тако створити трећи највећи војни буџет на планети, Бела кућа је то прокоментарисала као "охрабрујући потез". Али када је Кина обнародовала да ће ове године на националну одбрану потрошити 1553,7 милијарди јуана, колективни Запад скочио је забринут да је Пекинг спреман да се војним путем уједини са својим "одметнутим" острвом Тајван.

Кинези, међутим, тврде да је повећање са 7,1 на 7,2 одсто умерено, као и да модернизација њихове војске није претња никоме, већ да је таква одбрамбена потрошња осмишљена искључиво зарад заштите националног суверенитета, безбедности и територијалног интегритета.

"Повећана потрошња на одбрану биће искоришћена за унапређење војне обуке и борбене спремности, консолидацију интегрисаног националног стратешког система и способности, за убрзање развоја савремене логистике, извођење великих пројеката у националној одбрамбеној технологији и наоружању, као и за убрзање претварања технологије у борбену способност", објаснио је портпарол делегације Народноослободилачке армије и Народне оружане полиције Тан Кефеи, а пренео "Глобал тајмс".

Вен-Ти Сунг, политиколог са Аустралијског националног универзитета, верује да би оваква кинеска буџетска одлука могла да "значи да је Кина у фази изградње војних капацитета, а не да жели ту војну моћ да одмах употреби", и подсећа да је план Си Ђинпинга да 2027. године Кина постане "права војна сила светске класе".

Али, ништа то не умирује Запад.

Медији попут "Волстрит џорнала" увелико предвиђају да се Кина спрема да се упусти у рат око Тајвана, и преиспитују спремност америчке армије да се у тај сукоб упусти.

Закључују, међутим, да САД у том конфликту не би добро прошле, јер упркос томе што се верује да је годишња војна потрошња Пекинга и даље мања од америчког буџета за одбрану, тамошња морнарица и даље је мања од кинеске, а војска суочена са бројним проблемима - од мањка произвођача оружја, па све до осипања људства.

Американци би, како предвиђа "Волстрит џорнал", рат с Кином могли да добију, тек ако се он буде дешавао касније ове деценије, односно тек када се америчка армија модернизује.

А за то су потребне паре.

Медијски спин да би се оправдало наоружавање Америке

"Повећање кинеског војног буџета прошле године је било 7,1 одсто, ове године је 7,2 одсто. У бројкама, односно у износу који је око 224 милијарде долара, не крије се прави разлог повећаног 'интересовања' и критика да се Кина милитаризује и повећава војни буџет. Прави разлози су у уклапању војног буџета Кине у већ постојећу слику и амерички и западни наратив о 'кинеској претњи' која угрожава суседе и мир на Западном Пацифику", каже за РТ Балкан новинар и некадашњи дописник "Вечерњих новости" из Пекинга Милорад Денда.

А зашто Запад то ради?

"Све је то у функцији повећања војног буџета САД и њихових савезника у првом ланцу око Кине, односно Јапана, Јужне Кореје, Филипина, Тајвана… Реч је дакле о медијском спину који треба да се уклопи у наратив обуздавања Кине и ту је цела истина", уверен је Денда.

Циљ је, дакле, да Америка и њене савезнице оправдају пред својим грађанима све оне силне милијарде које саме планирају да улију у своје армије.

"Земља која има војни буџет 819 милијарди, односно САД, напада земљу која је четвороструко већа по броју становника, а по економској снази одмах иза њих, и која има само 225 милијарди долара војног буџета, као земљу која угрожава и прети. Ту постоји наравно и разумљиво осећање опреза и потреба да се то размотри код суседа, али и данас је кинески министар спољних послова поновио да се кинеска култура и развој и цивилизација никад није заснивала на оснивачким походима него на могућности да пронађе хармонију и коегзистенцију са другима", подсећа наш саговорник.

Денда додаје и да кинески војни буџет заправо одражава потребу те земље да у војној индустрији прати и научни и технички развој, како би "модернизација пратила укупну снагу земље".

"Важно је и оно што у Пекингу понављају ових дана, док траје заседање Свекинеског народног конгреса, а у вези са војним буџетом, а то је да је кинеска војна стратегија пре свега одбрамбена и у својој природи и суштини, али да је тако припремана да се, уколико дође до конфликта тај конфликт добије", истиче Денда.

Кина - изазивач Западне хегемоније

Професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић каже да је овогодишње повећање војног буџета четврто повећање у низу и да указује на мишљење кинеског вођства да је земљи потребно да своју армију модернизује, увећа њену борбену моћ и технолошку опремљеност.

"Кина је много научила из рата у Украјини и свакако ће и оно што је ту видела применити и даље. А све то изазива забринутост код САД и њихових западних савезника пре свега зато што су већ, има томе неколико година, обнародовали да Народну Републику Кину виде као дугогодишњег потенцијалног изазивача постојећем поретку, Азији и Пацифику, али и на свету. То значи да они у Кини виде државу која може да угрози доминацију и хегемонију САД и међународни, економски и политички поредак који су земље Запада поставиле после Другог светског рата а нарочито после пада Источног блока када такав поредак постаје и глобални", објашњава Митровић.

Професорка наводи да Запад страхује због тога што је кинеска економска, политичка, војна и свака друга моћ порасла.

"САД које апсолутно и у великој мери контролишу своје савезнике са Запада (видели смо то и у украјинском сукобу), али и оне у Источној Азији, односно пре свега тамо где имају трупе, у Јапану и Јужној Кореји, али и у Аустралији и на Новом Зеланду и многим другим земљама региона, успевају да наметну свој приступ да је потребно обезбедити апсолутну безбедност САД и учинити све што је могуће да се њихова глобална доминација неометано настави", напомиње саговорница РТ Балкан која је уједно и оснивач Центра за студије Азије и Далеког истока.

У таквој атмосфери, наводи Митровић, и Кина, али и Русија и свака трећа земља која се успротиви виђене су као реметилачки фактор.

То, каже она, даје смисао и америчким санкцијама, технолошком рату који САД води против Кине, али и "рату на многим другим фронтовима, укључујући рат наративима односно кроз медијски простор и велику антикинеску хистерију" у америчком политичком естаблишменту која постаје све доминантнија и у западноевропском простору и код других америчких савезника.

"Разлог за све то је заправо потенцијал Кине да изазове америчку глобалну доминацију и промене постојећег економског и политичког поретка које би аутоматски значиле другачију расподелу глобалног богатства и безбедности, односно могућност да Кина и друге државе себи обезбеде место у складу са величином али и интересима", закључује Драгана Митровић.