"Волстрит џорнал": Америка није спремна за сукоб са Русијом и Кином

Пре нешто више од једне генерације, САД су деловале неприкосновено, а колапс Совјетског Савеза и брзи успех "Пустињске олује" коју је предводила Америка навели су тадашњег председника Џорџа Х.В. Буша да прогласи "нови светски поредак" чијим кормилом управља САД.

Али, пре пет година, након деценија борбе против побуна на Блиском истоку и у Централној Азији, САД су ушле у нову еру надметања са великим силама Кином и Русијом.

"Волстрит џорнал", међутим, оцењује да су Америци на путу велике препреке, али да она за још није спремна за сукоб са најмоћнијим светским армијама.

Муке америчке армије

Упркос годишњем буџету за одбрану који је повећан на више од 800 милијарди долара, ратови у Ираку и Авганистану, потрага за оружјем, неслагања око хитности претње из Пекинга, континуирана забринутост због Блиског истока, а сада и ситуација у Украјини - одвратили су америчку пажњу и ресурсе од те борбе.

Проблем је и то што је корпоративна консолидација у америчкој одбрамбеној индустрији оставила Пентагон са мање произвођача оружја. Бродоградилишта се боре да произведу подморнице које би требало да се супротставе већој кинеској поморској флоти, а дизајнери оружја журе да сустигну Кину и Русију у развоју супербрзих хиперсоничних пројектила.

Колико је стање тешко, показује и то што је, када је вашингтонски Центар за стратешке и међународне студије, одржао симулацију кинеског амфибијског напада на Тајван, америчкој страни је за недељу дана понестало противбродских крстарећих ракета дугог домета.

Због дугих сукоба у Ираку и Авганистану, све је мање људства у војним снагама, а Централна обавештајна агенција, након две деценије вођења паравојних операција против побуњеника и терориста, сада се више фокусира на своју основну мисију шпијунаже.

Кинеска претња

"Успех америчке војске на Блиском истоку и у Авганистану делом је произашао из ваздушне супериорности, због слабије опремљеног непријатеља и способности да контролише почетак рата. Сукоб са Кином би био сасвим другачији. САД би се бориле док су им нападнуте азијске базе и луке,  а снаге би требало подржати снаге на дугим и потенцијално рањивим рутама снабдевања. Ако би сукоб са Кином дао Русији самопоуздање да предузме даље акције у источној Европи, САД и њени савезници би морали да воде рат на два фронта. И Кина и Русија су нуклеарне силе. Акција би се могла проширити на Арктик, где САД заостају за Русијом у ледоломцима и лукама", забринуто предвиђа "Волстрит џорнал".

Америчка војска је, међутим, како овај лист констатује, и даље способнија од својих главних противника. И Кина и Русија наводно имају своје слабости.

Али, претња је све већа. Пекинг је последњих година у областима око Кине ојачао своју безбедност. Тако је на пример, у Јужном кинеском мору изградио вештачка острва и утврдио да би успоставио контролу над стратешким пловним путем и ускратио америчкој морнарици слободу да лута по том простору.

Деценије све већег војног буџета, укључујући повећање потрошње од више од 7 одсто ове године, побољшале су убитачност кинеског ваздухопловства, пројектила и подморница, а боља обука је створила модерније снаге. Кина развија оружје да уништава противничке сателите, а њено хаковање додатна је претња по инфраструктуру ривала.

"Када би Кина контролисала Јужно кинеско море и Тајван имала би власт над водама кроз које сваке године прођу трилиони долара трговине. Такође би командовала залихама напредних полупроводника, угрозила безбедност америчких савезника као што је Јапан и довела у питање америчку надмоћ у делу света којим доминира од Другог светског рата", констатује "Волстрит џорнал".

Без обзира што Вашингтон свим снагама покушава да одговори на ове изазове, многа од савремених оружја у која се Пентагон узда, неће бити готова до 2030-их, што повећава ризик да Кина буде бржа, као и да тај сукоб у западном Пацифику руској војсци да самопоуздање, како пише овај лист, и спроведе циљеве председника Владимира Путина о оживљавању руске моћи у Централној и Источној Европи.

Тајван у фокусу

Пентагон је 2018. издао Националну стратегију одбране у којој се каже да ће се САД припремити за нови свет "такмичења великих сила".

Одвраћање Кине од заузимања Тајвана, партнера САД који Пекинг сматра кинеском територијом велики је изазов за Американце.

"Ако САД дозволи Кини да заузме Тајван, само 100 миља од кинеског копна, а затим покуша да га поврати, закључили су званичници Пентагона, увукло би земљу у дуготрајну борбу и могло би подстаћи Кину да ескалира на нуклеарно оружје. САД су морале да покажу да би могле да спрече Пекинг да заузме острво – што је услов укључен у стратегију националне одбране Бајденове администрације издату 2022", подсећа "Волстрит џорнал".

Хиноте је тако 2019.године организовао још једну симулацију, која је претпоставила кинески напад на Тајван и проценила како би америчке снаге могле да се боре против њега: "спољном силом" састављеном у потпуности од америчких бомбардера и пројектила дугог домета и "унутрашњом снагом" авиона, бродова и трупа.

Закључак је био да ниједан приступ неће успети сам по себи. Заштита Тајвана и Јапана, дакле, зависи од микса стратегија, који од тад Америка покушава да открије симулацијама и експериментима.

"Недавна ратна игра коју је водио Заједнички штаб Пентагона показала је да би САД могле да зауставе кинеску инвазију на Тајван ако би се сукоб водио касније током ове деценије, иако би то резултирало великим жртвама на обе стране. Та симулација претпостављала је да ће САД имати користи од новог оружја, тактике и војног распоређивања који се тренутно планирају у Пентагону", наводи "Волстрит џорнал".

Чему се нада Америка

Војска, чија су способност електронског ратовања, противваздушне одбране кратког домета и инжењерске способности атрофиране усред буџетских притисака и ратова претходних деценија, креће у развој нове генерације система наоружања који могу да гађају циљеве на много већим дометима. Планира да на јесен распореди нову хиперсоничну ракету, иако ће њена ефикасност против кинеских снага зависити од обезбеђивања права базирања у Пацифику.

Морнарица, која се суочава са буџетским притисцима, недостатком особља и ограничењима капацитета америчке бродоградње, тренутно планира да прошири своју флоту на најмање 355 бродова са посадом, што је још увек мања величина од тренутне кинеске морнарице. У блиској будућности, САД ће имати око 290 бродова.

Ваздухопловство, које има један од најстаријих и најмањих инвентара авиона у својој 75-годишњој историји, избацило је први бомбардер Б-21 и тежи могућностима упаривања пилотираних ратних авиона са флотама дронова. Тестирана је нова хиперсонична ракета која ће бити испаљена из борбених авиона и развијени су планови за распршивање авиона међу ширим спектром база у Пацифику.

Генерал Хиноте се залагао за опремање теретних авиона крстарећим ракетама како би се појачала ватрена моћ савезника, као и за коришћење балона на великим висинама за ношење сензора и електричних "летећих аутомобила" за превоз људи и опреме кроз ланце пацифичких острва. Те идеје јесу довеле до експеримената, али до сада нема одлука о набавци.

Према Хинотеу, будуће ваздухопловне снаге могле би више да се ослоне на аутономне авионе без посаде и да распореде мање ловаца.

"Мислим да имамо рецепт за неутралисање кинеског напада, само би морали да поново измислимо своју снагу", каже он.