Сукоб у Украјини разоткрива неспособност САД да брзо повећају производњу наоружања

Фабрика муниције у Скрентону, један у низу објеката за производњу топовских граната калибра 155 милиметара, кључна је тачка у борби Бајденове администрације да наоружа Украјину, пише "Вашингтон пост".

План Пентагона за повећање производње граната у наредне две године требало би да означи напредак у настојању Пентагона да угаси украјинску глад за оружјем.

Међутим, сукоб у Украјини је разоткрио дубоко укорењене проблеме које Сједињене Државе имају са производњом наоружања. Оружје је Америци потребно не само за савезнике, већ и за одбрану Америке уколико избије рат са Русијом, Кином, или неком трећом великом силом.

САД се могу похвалити највећим војним буџетом на свету, већим од 800 милијарди долара годишње и највећом војном индустријом. Па ипак, Вашингтон има озбиљне проблеме са производњом наоружања. Све ово разоткрива "инхерентну крхкост америчке одбрамбене индустрије".

Осим тога, топи се и подршка Украјини, која изазива све више подела у америчком друштву.

Истраживање које је спровео Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) показује да је тренутна производња америчких фабрика недовољна да спречи исцрпљивање залиха наоружања које Сједињене Државе обезбеђују Украјини. Чак и уз значајно повећане производње, вероватно ће бити потребно неколико година да се обнови арсенал противтенковских пројектила "џавелин" или противваздухопловних ракета "стингер".

Залиха муниције довољна за два дана борбе

Годину дана након избијања конфликта у Украјини, америчка војна помоћ достигла је невероватних 30 милијарди долара, укључујући и тенкове "абрамс". Највећи део овог наоружања узет је из залиха Пентагона. Још је горе стање у Европи, констатује "Вашингтон пост", која је исцрпла војне залихе и открила велике празнине у својој производној моћи.

Копнени рат у Украјини претворио се у тешку и крваву артиљеријску борбу. Украјинске снаге испаљују у просеку 7.700 артиљеријских граната дневно, што увелико надмашује месечну производњу САД од 14.000 зрна калибра 155 милиметара.

Такође, украјинске снаге су већ потрошиле залиху ракета "стингер" која се произведе за 13 година и пројектила "џавелин" за пет година.

"Сукоб у Украјини је показао да наша одбрамбена индустријска база није на потребном нивоу", рекао је посланицима Колин Кал, подсекретар за одбрану, указујући на напоре да се убрза производња артиљеријских граната и навођених ракета. "То ће бити једнако важно за две, или три године, чак и ако сукоб у Украјини престане, а нико не може да предвиди када ће се он окончати."

У Европи су проблеми подједнако озбиљни. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упозорио је да се време чекања за оружје великог калибра више него утростручило, што значи да наоружање које је до сада наручено неће бити испоручено барем у наредне две године.

У Немачкој је залиха муниције довољна за дводневне борбе, док Британија има муниције за равно осам дана.

За кијевски режим је криза са муницијом егзистенцијална. На местима као што је Бахмут, где су украјинске трупе уплетене у битку са руским снагама, Украјинци морају да штеде артиљеријску муницију.

Недостатак корпоративних улагања

Пентагонова анализа америчког одбрамбеног сектора открива да проблеми са производњом настају после Хладног рата, када војни трошкови опадају, а број униформисаног особља је смањен за трећину.

Током 90-их година, Сједињене Државе су имале 51 великог произвођача у одбрамбеној индустрији, а данас их има пет. Број произвођача авиона пао је са осам на три. У међувремену, 90 одсто пројектила сада долази из само три извора.

Од времена Хладног рата, капацитети се непрекидно смањују. Многи су проглашени за вишак или се на њих гледало као на расипање средстава. "Престали смо да купујемо више него што нам је било потребно", тврди Дејвид Берто, бивши званичник Пентагона, који се сада налази на челу Савета за професионалне услуге.

Било је лакше предвидети проблеме у производњи током две деценије рата против "тероризма" након 11. септембра, када су се америчке снаге бориле против лако наоружаних снага у Ираку, Сирији и Авганистану. Сада је, међутим, у току конвенционални сукоб са Русијом великих размера.

Стручњаци кажу да су непредвидива војна потражња и краткорочни уговори додатно обесхрабрили корпоративна улагања. Пошто не постоји комерцијално тржиште за ракете земља-ваздух, компаније са специјализованом производњом не се могу одржати на површини.

Такође, званичници примећују да заостајање у производњи настаје и због чињенице да је војна опрема данас далеко компликованија него што је била током Другог светског рата, када је "Форд" могао да производи један авион на сат. Данашње оружје захтева микроелектронику и разне делове од десетина или стотине произвођача. "Локид Мартинов" стелт ловац Ф-35, на пример, садржи 300.000 делова, који се набављају од 1.700 добављача.

Војска сада планира да овог пролећа повећа свој месечни капацитет за производњу граната са садашњих 14.000 на 30.000, а потом и на 90.000. Војска је недавно потписала уговор вредан 1,2 милијарде долара за изградњу још шест јединица  одбрамбених система земља-ваздух, који се користе у рату у Украјини, али они неће бити спремни још две године.

Индустријалци, као и челници Пентагона, слажу се да ће повећање производње оружја захтевати много времена и озбиљна нова улагања.

Сенка онога што су некад били

Док је подршка издвајањима за одбрану традиционално јака на Капитол Хилу, подршка наоружавању Украјине сада опада, посебно међу републиканцима. Како показују нове анкете, 40 одсто републиканаца данас верује да Сједињене Државе шаљу превише помоћи Украјини, у односу на девет одсто прошлог пролећа.

Још је мање јасно колико дуго ће, у ери инфлације, повећање војних издатака, који већ сада представљају више од три процента бруто домаћег производа, подржавати обични Американци.

На недавном саслушању у Конгресу, посланица Лиса Меклејн рекла је званичницима Пентагона да су гласачи у њеном округу забринути да ће САД бити увучене у "непрекидни рат" у Украјини.

"Они верују да трошимо новац и ресурсе на борбу у иностранству, уместо да доведемо у ред сопствену фискалну кућу", рекла је она.

Председник Бајден је недавно изјавио да је Скрентон, његов родни град, постао симбол ерозије америчке производне моћи, обећавајући преокрет: "Када се послови преселе у иностранство, фабрике код куће се затварају. Некада успешни градови постали су само сенке онога што су некад били", рекао је Бајден крајем јануара.

"Где, дођавола,", додао је Бајден, "пише да Америка не може поново да предводи свет у производњи?"