Шта значи споразум Саудијске Арабије и Ирана за Кину, а шта за САД?

Поновно успостављање дипломатских односа између Саудијске Арабије и Ирана уз посредство Кине представља значајан напредак за светску дипломатију и залагање за мир на глобалном нивоу, оценио је за РТ Балкан спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.

Секретар врховног иранског савета за безбедност Али Шамхани и саветник за националну безбедност Саудијске Арабије Мусаид Ал Аибан су у Пекингу потписали споразум о поновном отварању дипломатских представништава, након интензивних преговора којима је претходио сусрет Си Ђинпинга са иранским колегом Ебрахимом Раисијем у кинеској престоници.

По потписивању споразума, којем је присуствовао и шеф канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Ванг Ји, Шахмани је изјавио да ће уклањање неразумевања између Техерана и Ријада несумњиво довести до развоја регионалне стабилности и повећане сарадње између земаља Персијског залива и исламског света.

Победа за мир - али и за Кину

Коркоделовић оцењује да ће након овог споразума Кина имати још већи утицај на Блиском Истоку.

"Након што се већ појавила као доминантна економска сила на Блиском Истоку и највећи трговински партнер арапских земаља и Ирана, Кина се после овог споразума појављује и као доминантна дипломатска сила и као таква ће имати још веће присуство на блискоисточном региону", рекао је он за РТ Балкан.

Сигурно је да ће сада све земље Персијског залива са већим поверењем гледати у правцу Пекинга као поузданог, транспарентног партнера, који је спреман да веома дискретно ради у интересу страна заинтересованих за мир, указао је Коркоделовић.

Он указује да је то део ширег тренда оснаживања веза блискоисточних земаља са Кином, Индијом и Русијом, односно Индо-пацифичким регионом, који је, како каже, већ две деценије динамо светске привреде.

"Давно је била кована изрека на Блиском истоку: 'Иди сине на Запад'. Међутим, сада мислиоци на Блиском истоку сматрају да ту формулацију треба променити у 'Иди сине на Исток', јер се једноставно гравитациона сила помера на Исток", рекао је Коркоделовић.

Крај хегемонске улоге САД?

Иако су Сједињене Америчке Државе, које одржавају војно присуство у блискоисточном региону скоро седам деценија, поздравиле епохални споразум Ирана и Саудијске Арабије, Коркоделовић сматра да Вашингтону свакако није мило што он уједно представља и својеврсну политичку победу Пекинга.

"Ја не сумњам да САД као хегемон осећају одређену љубомору што је сада Кина у пуном светлу међународне јавности, али оне су саме у ствари учиниле да се направи тај оштар контраст између сејања хаоса, произвођења криза, теорија завера и оваквог једног миротворног преговарачког и дијалошког процеса", указао је он.

Међутим, Коркоделовић је указао да је Израел "дубоко разочаран и веома забринут" због новопостигнутог споразума. Стога, у наредним месецима треба обратити пажњу на то како ће функционисати регионални споразуми чији је Израел део а које су покренуле САД, попут Аврамских споразума између Израела, Бахреина и Уједињених Арапских Емирата, али и групе И2У2, коју чине САД, Израел, УАЕ и Индија.

Још један корак на путу ка крају петродолара?

Додатно поверење блискоисточних земаља које је Кина задобила посредовањем у постизању споразума између Ирана и Саудијске Арабије може значити не само јачање постојећих економских односа, него и успостављање нових врста односа, попут повећања обима нафте коју ће Пекинг куповати у јуанима, уместо у доларима.

Крај доминације "петродолара"? Саудијска Арабија спремна за трговање у другим валутама

Подсетимо, значај долара као главне резервне валуте произлази из чињенице да Саудијска Арабија нафту продаје искључиво у америчкој валути већ више од пет деценија, док су њен пример евентуално почеле да следе и друге чланице ОПЕК-а. Уједно, вредност долара од 1971. године није више поткрепљена златним резервама.

Након што је кинески председник Си Ђинпинг позвао Саудијску Арабију да размотри продају нафте у јуанима у децембру прошле године, Ријад је средином јануара саопштио да је отворен за трговање у валутама које нису амерички долар.

"То је већ доста одмакло у трговини између Ирана и Народне Републике Кине, али током последњих годину дана и у односима између Пекинга и Ријада. Што више буде трговано у петројуанима, то ће мање бити трговано, макар процентуално, у петродоларима", указао је Коркоделовић.

Међутим, сада "постоје реалне могућности за јачање трговине у тим националним валутама, што значи даље развијање мултиполарности, не само у економским односима него и у политичким", оценио је Коркоделовић.

Ипак, саговорник РТ Балкана подсећа да јуан, рубља и чврсте блискоисточне валуте треба да пређу далек пут да би било која од њих самостално свргла петродолар.

Шта споразум Техерана и Ријада значи за кинески мировни план за Украјину?

Си Ђинпинг је у новом споразуму двеју блискоисточних земаља добио "леп поклон" поводом избора за председника Кине трећи пут, сматра Коркоделовић, подсетивши да је Ванг Ји изјавио да је Си на известан начин био покретачки мотор преговора, али и да је иранска страна саопштила да је велики напредак у преговорима био постигнут када је председник Ебрахим Раиши посетио Сија у Пекингу.

Иако споразум који је постигнут у Пекингу тек треба да буде испуњен, Коркоделовић сматра да су мали изгледи да било Техеран, било Ријад од њега одустану, те да би он могао дати на тежини другим кинеским дипломатским предлозима, укључујући и кинески мировни план за Украјину, који је претходно наишао на млак одговор на Западу.

"Али може да се каже, ако су Кинези успели да на папиру постигну споразум између Техерана и Ријада, дајте да пробамо да дамо Кини прилику да проба са својим сетом принципа успостави дијалог између Москве и Кијева, који су обоје доста везани за Пекинг", рекао је Коркоделовић за наш портал.

Кинеска дипломатија је споразумом у Пекингу утолико више добила на угледу имајући у виду изузетно сложене културно-историјски-религијске односе Ирана и Саудијске Арабије, односно арапског света.

Међутим, Коркоделовић указује да је Кина свесна да до потенцијалног решења сукоба у Украјини није могуће доћи моментално, али да је вероватније да ће начинити неке почетне кораке након дипломатског успеха на блиском истоку.