"Шпигл": Зашто се црквени порез у Немачкој не замени порезом за културу

Евангелистичка црква је ове недеље пријавила нови негативан рекорд у Немачкој, пише у уводнику часописа "Шпигл": током 2022. године, 380.000 људи окренуло је леђа овој конгрегацији, а то је више него икада пре. Католичка црква још није објавила податке о броју верника, али морало би да се деси чудо библијских размера па да се овај негативни тренд преокрене.

Разлози за егзодус верника су очигледни. Католицизам се све више повезује са сексуалним злостављањем деце, са инцидентима које чине свештеници и средњовековним традицијама као што је целибат.

Зашто црквени порез, пита се овај лист, не би био замењен порезом за културу који би плаћали сви?

Колико државног новца примају цркве

Државне привилегије, у којима уживају хришћанске цркве, постаје све теже бранити. Иако све мање људи плаћа црквени порез, цркве добијају велики новац из државне касе.

Осим тога, држава наставља да прикупља црквени порез, што црквама омогућава укупне приходе од око 13 милијарди евра годишње. А постоје и државне бенефиције за хуманитарне организације као што је "Каритас".

Са изузетком градова као што су Хамбург и Бремен, немачке савезне државе из буџета исплаћују и плате за бискупе и финансирају реновирање цркава, укључујући оргуље, звона и сатове. Цркве годишње примају још око 600 милиона пореског новца, а то је својеврсна накнада за црквену имовину коју је држава одузела цркви 1803. године. Чињеница да "семафорска влада" сада жели да ове исплате замени једнократном сумом одавно је закаснила револуција у односима цркве и државе.

Мање од половине немачких грађана припада званичним црквама. То показује и поглед на тренутни кабинет: премијер Олаф Шолц, министри Кристијан Линднер и Роберт Хабек напустили су цркву. Нова друштвена реалност требало би да има више утицаја на питања као што је црквени порез.

Претрес у Епархијском центру у Минхену

Зашто црквени порез, на пример, не би био замењен порезом на културу према италијанском моделу? У Италији сваки порески обвезник плаћа порез на културу и може сам да одлучи где ће ићи његов новац: да ли верским заједницама, или у хуманитарне сврхе.

Требало би да буде више политичког мешања у питање одговорности свештеника, на пример, у спорој истрази скандала о злостављању деце у цркви. "Нико није изнад закона у Баварској. Ниједан политичар, бизнисмен или свештеник", рекао је у фебруару, после посете полиције надбискупији у Минхену, министар правде Георг Ајзенрајх.

Био је то први претрес у Немачкој у просторијама Епархијског центра за обуку где је било случајева злостављања. Дуго времена црква и држава у Немачкој уживале су у обострано угодном партнерству.

Тешко да неко жели да црквама ускрати њихово право на постојање. Цркве морају саме да поврате неопходан кредибилитет, закључује "Шпигл", али без издашне подршке државе.