Свет
"Њујорк тајмс": Од ракета до кугличних лежајева, Пентагон муку мучи да "нахрани" ратну машинерију
Прилив оружја у Украјину разоткрио је забрињавајући недостатак производних капацитета у Сједињеним Државама који вуче корене из Хладног рата
Са сваком испоруком војне помоћи Украјини, проблем недостатка залиха Пентагона је евидентнији а са њим и страх да могао да избије нови сукоб - Кине и Тајвана, пише "Њујорк тајмс".
Сједињене Државе једноставно немају капацитета да произведу оружје које је потребно њима и њиховим савезницима у тренутку појачаних тензија међу суперсилама, наводи лист.
Консолидација индустрије, осиромашене производне линије и проблеми у ланцу снабдевања удружили су се како би ограничили производњу основне муниције попут артиљеријских граната, док су, такође, изазвали забринутост око стварања адекватних резерви софистициранијег оружја, укључујући ракете, системе противваздушне одбране и радаре против артиљерије.
Пентагон, Бела кућа, Конгрес и војни произвођачи подузимају кораке за решавање проблема, тврди лист.
Буџети за набавку расту. Војска нуди добављачима вишегодишње уговоре како би подстакла компаније да више улажу у своје производне капацитете и шаље тимове да помогну у решавању уских грла у снабдевању. Уопштено говорећи, Пентагон напушта неке од планова за смањење трошкова који су прихваћени након завршетка Хладног рата, укључујући корпоративне системе испоруке тачно на време, као и ранија настојања да се смањи индустрија.
"Купујемо до граница индустријске базе чак и док проширујемо те границе", рекла је овог месеца заменица министра одбране Кетлин Хикс о плану Бајденове администрације за буџет 2024.
Али за те промене ће бити потребно време, током ког ће војска посматрати како се њене залихе неког кључног оружја смањују.
У првих 10 месеци Специјалне војне операције у Украјини, Вашингтон је одобрио Кијеву војну помоћ од 33 милијарде долара и послао је толико "стингер" ракета из сопствених залиха да ће бити потребно 13 година производње са постојећим капацитетима како би се залихе надокнадиле.
САД су послале толико пројектила "џавелин" да ће им бити потребно пет година за надокнаду, наводе из компаније "Рајтеон".
Ако би избио рат великих размера са Кином, у року од недељу дана Сједињеним Државама би понестало такозваних противбродских ракета дугог домета, виталног оружја у сваком сукобу са Кином, показале су анализе истраживачког Центра за стратешке и међународне студије.
Проблем је погоршан чињеницом да у САД постоје само две фирме које могу да направе велики број ракетних мотора за ракетне системе које користе ваздухопловство, морнарица, војска и маринци, у односу на шест из 1995. године.
На све то, недавни пожар код једног од двојице добављача "Аероџета" довео је до кашњења испорука оружја и муниције, како Пентагону тако и Кијеву.
Од краја Хладног рата, Сједињене Државе су се - из перспективе захтева упућених индустрији оружја - суочавале или са кратким ратовима високог интензитета, попут Првог заливског рата 1990-91. и рата у Ираку који је почео у 2003. Или са продуженим сукобима слабијег интензитета попут вишедеценијског рата у Авганистану, рекао је Мајкл О'Хенлон, војни научник Брукингс института.
Али чак и ови ангажмани, по обиму далеко другачији од потенцијалних конфронтација са другим великим силама, открили су нове ризике: до 2016. године, Сједињеним Државама је понестало прецизних пројектила након серије борби у Авганистану, затим Ираку, Либији и коначно Сирији.
Пентагон је накратко повећао производњу како би обновио залихе ракета, али је то био привремени потез, рекао је Вилијам А. ЛаПлант, подсекретар одбране који надгледа набавку.
Подстакнута лобистима војне индустрије и стотинама пензионисаних високих војних официра које су ангажовали у својим продајним и маркетиншким тимовима, влада се уместо производње пројектила фокусирала на куповину нових бродова, авиона и других изузетно скупих делова опреме, где главни извођачи зарађују већину свог новца.
Лобисти су такође натерали Конгрес да задржи старије бродове и авионе за које чак и Министарство одбране каже да имају ограничену војну вредност, али који троше велике количине новца за опремање и особље.
Али артикли са нижим ценама — попут пројектила и друге муниције — постали су лак начин да се смање буџети како би се наставили са потрошњом на ставке са огромним ценама.
"Веома је примамљиво балансирати буџете фондовима за муницију, јер је то замењиви новац", каже ЛаПлант. "Заиста смо дозволили да се производне линије угасе и гледали како делови застаревају."
Та навика се проширила и на европске савезнике као што је Пољска, која се обавезала да ће купити борбене авионе Ф-35, који коштају око 80 милиона долара по комаду, али недовољно пројектила да би их користили дуже од две недеље у рату, рекао извршни директор "Рајтеона" Грегори Хејз.
"Трошимо много новца на неке веома велике системе, а не трошимо нити се фокусирамо толико на муницију неопходну да их подржимо", рекао је Хејз. "Нико не купује системе наоружања који су неопходни за било шта друго осим за веома, веома кратку битку."
Бела кућа је због тога овог месеца предложила повећање буџета за 51 одсто за куповину пројектила и муниције у поређењу са 2022, достигавши укупно 30,6 милијарди долара.
Уз то, предложени буџет Беле куће само за набавку ракета ваздухопловних снага требало би да скочи на скоро 13 милијарди долара до 2028. са 2,2 милијарде долара у 2021.
Званичници сада траже нове добављаче и раде на елиминацији уских грла у производњи, односно проналажењу делова чији недостаци коче монтажне линије.
Хиксова је рекла да циљ није нужно припрема за борбу са Кином - већ спречавање да избије рат.
"Ипак, морамо имати борбени кредибилитет да бисмо победили ако будемо морали да се боримо", рекла је она.
