"Фајненшл тајмс": Украјина открила "сурову реалност" оружаних капацитета Запада

Сукоб у Украјини показао је "сурову реалност" стања залиха оружја Запада. У питању није само способност Запада да настави да снабдева Украјину оружјем, већ и способност савезника да покажу противницима да имају индустријску базу која може да произведе довољно оружја за постављање кредибилне одбране од могућег напада, пише "Фајненшл тајмс".

Након слања војне подршке Кијеву у вредности од преко 40 милијарди долара, углавном из постојећих залиха, министарства одбране чланица НАТО-а открила су да се неактивне линије за производњу оружја не могу укључити преко ноћи. Повећање капацитета захтева улагања која, пак, зависе од обезбеђивања дугорочних уговора о производњи.

САД су послале у Украјину око трећину својих залиха противтенковских пројектила "џавелин" и трећину својих залиха противваздушних ракета "стингер" без много изгледа да ће их ускоро надоместити. "Нема сумње да је снабдевање Украјине створило притисак на нашу одбрамбену индустријску базу", рекао је прошлог месеца Колин Кал, амерички подсекретар одбране за политику.

Велика Британија се обратила трећој страни, коју је одбила да идентификује, да обнови исцрпљене залихе противтенковских пројектила НЛАВ. "Постоје неке заиста сурове реалности које смо били приморани да видимо", рекао је у октобру Џејмс Хепи, министар оружаних снага.

Залихе оружја у многим европским земљама су још мање. Када је Француска у октобру послала шест самоходних хаубица "цезар" у Украјину, то је урадила тако што је преусмерила данску наруџбину за високотехнолошку артиљерију.

Постоје два главна разлога зашто се западне земље муче да допуне своје залихе, кажу војни званичници и корпоративни руководиоци.

Први је структуралне природе. Од краја Хладног рата, ове земље су се ослониле на такозвану "дивиденду мира" смањивши војну потрошњу и издавања за одбрамбену индустрију, што им је, пак, исцрпило залихе оружја и муниције. Исто тако, пошто борба против тероризма не захтева тешко наоружање потребно у копненим сукобима високог интензитета, дошло је до дефицита ове врсте оружја и опреме које сада Кијев тражи.

"Запад има проблем са ограниченим индустријским капацитетима одбране", рекао је Мик Рајан, бивши генерал-мајор аустралијске војске. "Биће потребан велики програм индустријског проширења ако западне земље желе да поново изграде капацитете за пројектовање, производњу и складиштење велике количине муниције".

Други фактор је бирократија. Владе кажу да су посвећене већим буџетима за одбрану. Ипак, усред економске неизвесности, споро се склапају и потписују вишегодишњи уговори о набавци оружја и опреме од произвођача.

"То је проблем корпоративних финансија", рекао је неименовани високи европски званичник одбране. "Ниједна компанија не жели да инвестира у другу фабричку линију како би повећала производњу без дугорочне, уговорне сигурности. Да ли ће Русија и даље представљати претњу за пет година и, ако не, да ли ће владе тада и даље куповати оружје од компанија?"

Ова неизвесност постоји са обе стране Атлантика, кажу руководиоци предузећа која производе оружје и опрему. "Сааб", шведска компанија за одбрану и ваздухопловство која производи борбене авионе "грипен" и системе НЛАВ, саопштила је да је у преговорима са неколико влада о новим наруџбинама, али се уговори споро потписују.

Британски "БАЕ Системс" такође каже да је "у преговорима" са владом Уједињеног Краљевства о повећању производње одређеног броја муниције, док америчке одбрамбене компаније имају сличне притужбе на недостатак јасног "сигнала потражње" из Вашингтона.

"Они су у ситуацији ’покажите ми новац‘", рекао је Марк Канцијан, виши саветник у Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону. "Оно што брине ове компаније је да ће проширити капацитете, затим ће се рат завршити и министарство одбране ће прекинути уговоре."

Западни званичници ипак тврде да снабдевање Украјине оружјем није угрозило војну спремност њихових земаља, као и да је Москва суочена са далеко већом несташицом муниције и оружја (иако је Украјина за два дана сукоба у Донбасу овог лета истришила комплетне залихе Британаца), због чега се снабдева у Северној Кореји и Ирану.