Ствара ли се нова политичка мапа ЕУ: Нова Европа и старе геополитичке амбиције

Сједињене Америчке Државе праве посебан блок који неће бити мали, то ће бити Пољска, балтичке земље и Украјина, постаће најмоћнији у Европи под директном палицом САД, рекао је недавно председник Србије Александар Вучић говорећи о томе какве геополитичка струјања могу да се очекују у Европи у наредном периоду.

"Онда ће имати земље које су веће од Француске и које се приближавају Немачкој", изјавио је Вучић за ТВ Пинк и додао да мисли да ће бити донете одлуке о хитном отпочињању преговора и уласку Украјине у ЕУ можда већ овог лета.

Исток Европе који је наслоњен на Русију или близу ње, Пољска, балтичке земље и Украјина где се одвија сукоб, постао је стратешки врло важан за западни савез јер је у додиру с Русијом и ту би евентуално могли да избију некакви инциденти, каже за РТ Балкан Слободан Зечевић из Института за европске студије осврћући се на напомене председника Србије о новој политичкој мапи Европе, како ју је Вучић назвао.

"Приметно је да се доста инсистира на наоружавању, интеграцији у НАТО тих држава у смислу јачања компактности западног савеза према Русији", каже Зечевић.

Он подсећа да постоје два кључна аспекта када је реч о пријему нових чланица у ЕУ: један је испуњавање формалних услова, а други се односи на геополитички аспект.

"Тај геополитички аспект може да буде и важнији од формалних услова. Није искључено и да Украјина ужива одређено веће разумевање при путу за чланство управо због ситуације у којој се налази", напомиње Зечевић.

Додаје да је из изјаве председника Србије нејасно да ли би се у случају новог блока земаља о којем је говорио радило о успостављању посебних организационих веза међу њима.

"Видим да се чвршће интегришу у НАТО и да следе америчку политику, али не знам да ли ће постојати нека посебна организација за њих унутар ЕУ или ван ње. ЕУ нема јако војно крило и њена одбрана практично почива на Америци и НАТО-у. Земље источне Европе су још чвршће пригрлиле НАТО и сматрају да је једино он ефикасан и да може да им обезбеди одбрану у случају неког руског напада на њих", каже Зечевић.

Да ли би се стварање блока већег од Француске, а који се приближава Немачкој, како га је описао српски председник, могло одразити на друге земље чланице и да ли би евентуално могло да дође до промене начина доношења одлука унутар ЕУ? Немачки канцелар Олаф Шолц летос је најавио да ће се заложити да се спољнополитичке одлуке унутар ЕУ доносе квалификованом већином, односно да се напусти доношење одлука консензусом.

"Не може да дође до прегласавања. Сва питања спољне политике и одбране су у пољу међудржавне сарадње, потребна је сагласност свих. Да би се то променило потребна је промена оснивачких уговора ЕУ, а опет за то је потребна сагласност свих", наглашава Зечевић.

Наш саговорник напомиње да су неке државе биле врло скептичне према гласању квалификованом већином и да је међу њима била и Пољска. Евентуално јачање блока састављеног од Пољске, балтичких земаља и Украјине одразило би се можда на веће инвестиције и живљу активност, додаје Зечевић.

"Пољска је  већ сада једна од највећих држава чланица ЕУ и већ има велику тежину унутар Уније, а посебно геостратешку тежину у контексту рата у Украјини. Али, с обзиром да у ЕУ кад је реч о спољној политици и безбедност влада консензус, ту не можете да имате неке велике револуционарне промене јер свака држава може да блокира и заустави ту реформу", наводи Зечевић.

Пријем Украјине у ЕУ веома упитан

Пријем Украјине у Европску унију Душану Достанићу из Института за политичке студије делује мало вероватно и додаје да је нејасно колику би корист од тога имала сама ЕУ.

"Не можете да уђете у ЕУ ако вам нису границе јасне, а у случају Украјине нејасно је да ли рачунате Украјину с Кримом или да ли би у Унију ушле и оне територије на којима је руска војска. Друго, чак и када не би било тих проблема, ЕУ има одређена правила и стандарде, а Украјина је и пре 2014, а богами и после, била земља која није баш могла да се похвали завидним нивоом владавине права. Ако је то политичка одлука, опет се можете запитати каква би то била одлука примати такву државу са толиким проблемима у владавини права, корупцијом, сиромаштвом, која је сада још и оптерећена ратом", каже Достанић.

У чијем би интересу био овакав блок у ЕУ, Достанић каже да је о томе незахвално говорити не само зато што се ради о крајње хипотетичкој ситуацији већ и због тога што постоје различита тумачења унутар ЕУ шта је добро, а шта не, за организацију.

"ЕУ се у последњих десетак година суочила са три огромне кризе: дужничком у којој је централну улогу имала Грчка, изласком Велике Британије из ЕУ и мигрантском кризом 2015. која и даље није решена. А сада имате ову ствар с Украјином. Имате јаку опозицију унутар европских држава: постоје европске скептичне, суверенистичке снаге које су против даљих интеграција, даље централизације, претварање ЕУ из савеза држава у нешто што би била федерална држава", каже Достанић.

Сви ти процесу у ЕУ већ постоје и питање је коме би ишло у прилог стварање једног таквог блока.

"Ако тај блок треба да пацификује или дисциплинује Немачку и Француску, да их ослаби, па где ћете веће дисциплиновање Немачке од терористичког акта и разарања Северног тока? Неко вам дигне у ваздух гасовод, а ви кажете: нисмо сигурни ко је то урадио, можда неке проукрајинске групе са изнајмљеним чамцем", наводи Достанић.

Ако је ствар у томе да се сада каже да се ствара један блок који ће бити под америчким утицајем, из свега што видимо ни ово што сада имамо није без америчког утицаја који није баш слаб, додаје наш саговорник.

Напомиње да данас у оваквом контексту сагледавања снага у ЕУ не важи ни она подела америчког министра одбране Доналда Рамсфелда из 2003. године на "стару" и "нову" Европу, где је у прву сврстао земље попут Француске и Немачке, које су биле суздржане према америчкој инвазији на Ирак, док су у "новој" биле источноевропске земље. Нова је, наравно, у тадашњој подели имала позитивну конотацију.

"У данашњим околностима ни Немачка ни Француска нису тако суздржане, штавише активно учествују у испоруци оружја Украјини, на пример. А и источно европске државе су те 2003. биле нешто мало другачије него сада. Мађарска, на пример, није баш толико расположена да учествује у овој ствари око Украјине, чак ни око Русије, а у том периоду се рачунала у ту тзв. нову Европу", напомиње Достанић.