Уместо да се извози у Африку, жито из Украјине истискује источноевропске земљораднике са тржишта
Бес расте широм источне Европе док земљорадници у региону протестују због презасићености јефтином житом из Украјине која угрожава њихова предузећа, известио је француски "Фигаро".
Произвођачи у Пољској, Румунији и Бугарској се муче да пласирају своје производе на тржиште и трпе значајне финансијске губитке због увоза жита из Украјине.
Пољопривредници из земаља које су претходно пристале да помогну да се жито извезе из Украјине и на глобална тржишта сада се суочавају са нелојалном конкуренцијом, кажу они.
Локални произвођачи не подлежу истим регулаторним захтевима као увезене житарице.
Европска унија је прошлог маја на годину дана суспендовала царињење свих пољопривредних производа који се увозе из Украјине како би подржала економију ратом разорене државе.
Међутим, житарице и други производи који су напуштали Украјину завршили су у ЕУ уместо изван блока где су најпотребније, што је довело до конкурентског притиска на домаћу производњу.
"Уместо да се извезу на међународна тржишта, у Африку, како су нам политичари обећали, украјинске житарице су остале у Пољској", рекао је пољски фармер Марчин Мисијак за медије и додао да су се његови редовни купци определили за јефтинији кукуруз из Украјине.
Тај пољопривредник додаје да је тону пшенице у августу прошле године могао продати за 340, али да је почетком марта њена цена износила свега 220 евра.
"ЕУ није могла да предвиди непосредне ефекте конкуренције украјинских житарица", рекао је Себастијен Абис, истраживач на Француском институту за међународне и стратешке послове (ИРИС) и директор истраживачког центра Клуб Деметра, цитира "Фигаро".
"Украјински оператери су учинили све да уновче ситуацију. У европским лукама конкуренција је била жестока и производи увезени из Украјине били би фаворизовани", додао је он.
Европска комисија је прошлог месеца открила планове да пружи финансијску подршку пољопривредницима из држава чланица суседних Украјини како би се надокнадили њихови губици и ограничио утицај неравнотеже на тржишту.
Брисел је за то искористио кризну резерву у износу од 56,3 милиона евра, финансирану из Заједничке пољопривредне политике (ЗПП).